Grlić: Probajmo se razumeti

Novi film Rajka Grlića “Ustav Republike Hrvatske”, “ljubavna priča o mržnji” inspirisana netrpeljivostima i predrasudama u regionu, premijerno je prikazan 16. oktobra u Beogradu, a prema rečima reditelja, svojevrsni je apel svima da probaju da razumeju druge, jer je samo tako moguće ubiti mržnju. Grlić u intervjuu za SEEcult.org kaže da “Ustav Republike Hrvatske”, kojim je nedavno pobedio u Montrealu, nije provokacija upućena desničarskim krugovima, niti je film o politici, već o ljudima koji su njena žrtva.

- U kojoj meri se Vas novi film bavi politikom?

R. G: Ovaj film se bavi ljudima na prvom mestu. To je priča o ljudima kojima je politika očešala dušu, zagadila im deo njihovog života i oni su refleks tog zagađenja. Ti ljudi žive u ovom prostoru i vremenu i, prema tome, nisu imuni ni na politike, ali ne one direktne. Ja često kažem kako politika ovde tako lako izbacuje tako strašne rečenice, pune mržnje, pogotovo kad su predizborni trenuci, kada se hvataju glasovi pomoću mržnje nekog trećeg.

Ljudi prate ili ne prate politiku, ali to uđe u njih. Kao da ste u pustinji, pa prašina uđe u sve, bez obzira što ste zamotani. I onda ti besovi, te frustracije ljudske svakodnevne, prvo bacaju tu prašinu van i onda ste vi za mene četnik, ili peder, ili ne znam šta. Ovo je film o tim ljudima koji tako jedni druge tretiraju, ali je priča o tome da ih je nesreća naterala da međusobno moraju komunicirati i onda se događa priča filma. Dakle, on nije o politici, on je o ljudima koji su žrtve politike.

- Dobili ste odlične ocene u Hrvatskoj nakon premijere  6. oktobra - da je film hrabar i da je potreban, a da li je bilo negativnih reakcija, da li se neko osetio uvređenim?

R. G: Fascinantno je da su do sada sve kritike - i u Sloveniji, i u Hrvatskoj, izuzetno pozitivne. Samo nas je u Hrvatskoj jedan jako desni časopis stavio na naslovnu stranicu i rekao da ovi ljudi moraju otići, oni vređaju Hravstku. Ali to su jedne radikulozne novine, tako da nije bitno. Zameraju nam da mi ne volimo Hrvatsku. U svakom kič romanu neko zamera nekom da ga dovoljno ne voli. Prema tome, u tom političkom kič romanu mi ne volimo dovoljno svoju domovinu.

- Da li je ovaj provokativni film prst u oko za desničarske krugove?

R. G: Nije, jer ja da želim raditi prst u oko bavio bih se politikom. Ja nemam nikakve prst u oko namere, meni je to gubljenje vremena. Mene zanima obilazni put, probam doći do ljudi, pa pomoću ljudi nešto ispričati. Čini mi se da je to vrednije.

- Vaš koscenarista Ante Tomić kaže da likove gurate ka ivici, ka mraku. Da li generalno tako vidite ljude?

R. G: Ne, ali likovi moraju biti trodimenzionalni, morate ih vući na svetlo dana i morate u njima otkrivati njihove mrakove. Mi smo se podelili - on je čovek koji voli svetlo, a onda ja igram kontru i tražim u ljudima gde su im slabe tačke.

- U promo materijalu postavlja se pitanje da li se neko ko je uronjen u predrasude i mržnju pretvoriti u normalno ljudsko biće. Šta Vi mislite?

R. G: Ja mislim da može, odnosno najviše što mogu i film i ljudi jeste da probaju da nekoga razmeju, ništa više od toga. Ako krenemo da razumemo nekog pored nas, ubićemo tu mržnju. Prema tome, ovo je samo apel da stanemo pre nego što nekome nesto strašno kažemo.

- Kakve su procene, da li ce taj apel stići do publike?

R. G: Ne znam, sutra ćemo imati rezultate o gledanosti u Hrvatskoj, ali svi su pokazatelji za sada vrlo obećavajući.

Nadam se da bi mogao da utiče na neke ljude da pokušaju da razumeju one druge. To bi bio maksimalan domet ovog filma.

- Kako ste odabrali glumačku ekipu?

R. G: Za dvoje je pisan scenario, za Kseniju Marinković i Dejana Aćimovića, a Nebojšu Glogovca sam tražio godinu dana. Za taj lik sam prošao puno velikih glumaca, a kad je on došao na probno snimanje, manje-više smo znali da će on i igrati. Bilo je dovoljno vremena, 4-5 meseci pre snimanja, tako da smo mogli polako slagati kockice i ući u film kao u neku lepu igru.

“Ustav Republike Hrvatske” ispraćen je velikim aplauzom beogradske publike posle premijere 16. oktobra u bioskopu Cineplexx na Ušću, kojoj su se, uz reditelja Grlića, poklonili i scenarista Ante Tomić, producent Ivan Maloča, glumci Nebojša Glogovac, Dejan Aćimović i mladi Mladen Hren, te montažer Andrija Zafranović.

Maloča je zahvalio celoj ekipi koja je zdušno radila na filmu i dala maksimum od sebe, a posebno je istakao doprinos Glogovca. “Mi smo ovde gosti, ali imam osećaj da smo i domaćini. I po vašem srdačnom pljesku imam osećaj da je to bilo iz srca, da vas je film dotakao”, rekao je Maloča publici u kojoj su bile i Grlićeve kolege - Goran Marković, Srđan Karanović i Goran Paskaljević, takođe praški đaci, te reditelji Slobodan Šijan, Darko Lungulov, Goran Radovanović, Stefan Arsenijević, Stevan Filipović… ali i brojne druge ličnosti kulturnog i javnog života, uključujući i pojedine političare i diplomate, poput ambasadora SAD u Beogradu Kajla Rendolfa Skata, hrvatskog ambasadora Gordana Markotića i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

U fokusu filma je četvoro ljudi koji žive u istoj zgradi, ali razdvojeni različitim socijalnim statusom, ideološkim opredeljenjima, seksualnom orijentacijom i nacionalnom pripadnošću. Verovatno se nikad ne bi obratili jedni drugima da ih nesreća na to nije naterala i učinila da međusobno zavise jedni od drugih.

Glavni protagonista, koga igra Nebojša Glogovac, mrzovoljni je ugledni profesor iz imućne građanske porodice ekstremno desne orijentacije, homoseksualac i transvestit, koji živi sa nepokretnim ocem – ustašom još iz doba NDH, dok u podrumskoj garsonjeri obitava siromašni bračni par – Srbin zaposlen u policiji (koji je promenio svoje ime u hrvatsko, dobrovoljno se borio u ratu na strani Hrvatske ne bi li zadržao položaj policajca) i supruga mu, brižna medicinska sestra, inače Hrvatica. Jedne večeri profesor, kao svoj ženski alter ego Katarina, biva pretučen od grupe mladih homofoba, te završava u bolnici i to u smeni svoje predusretljive komšinice. Ona nastavlja da ga obilazi kod kuće, vodeći brigu o njegovom oporavku, počinje da mu pomaže oko oca, dok biva i sve zabrinutija hoće li joj disleksični suprug položiti obavezni državni ispit iz poznavanja Ustava Republike Hrvatske. Uplašena da joj muž neće proći (a time i izgubiti posao), ona moli profesora da mu pomogne, na šta ovaj pristaje...

Uz Glogovca, glavne uloge igraju i Ksenija Marinković, Dejan Aćimović i Božidar Smiljanić.

“Ustav Republike Hrvatske” imao je svetsku premijeru na nedavnom Montrealskom festivalu, gde je osvojio Gran pri Amerike za najbolji film. Nakon beogradske i novosadske premijere, na redovnom repertoaru bioskopa u Srbiji će se naći od 20. oktobra, u distribuciji Con filma.

*Foto: Saša Huzjak

(Zorica Dimitrijević - SEEcult.org)