• Search form

18.11.2016 | 22:47

Ima li mogućnosti za promene?

Ima li mogućnosti za promene?

Ruski kolektiv Chto Delat poziva zainteresovane da učestvuju u obrazovnoj predstavi “Novi ljudi” koja će biti izvedena 18. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, a bavi se temom koja je centralna tačka diskusije o bilo kakvoj mogućnosti političke i društvene promene danas.

Ko su ti ljudi, to mi, ta zajednica koja je sposobna da izvede transformaciju društva? U kom će se smeru ona razvijati? To pitanje stajalo je u osnovi čitavog revolucionarnog pokreta XIX veka, što je jasno i iz romana Nikolaja ČerniševskogŠta da se radi? Priče o novim ljudima”. Međutim, “rad na sebi”, kako navode Chto Delat, postao je ključni zadatak u stvaranju turbo-konzumerističke subjektivnosti. Kako se možemo suprotstaviti ovakvoj situaciji pomoću ostvarljivog modela singularnosti koja najavljuje emancipatorski projekat?

Obrazovni proces Chto Delat zasniva se, kako sami navode, na jednom prilično bizarnom eksperimentu - kao polazišnu tačku uzeli su izvornu sovjetsku doktrinu socijalističkog realizma i istraživali mogućnosti njenog projektovanja u stvarnost kakvu danas živimo.

Šta će se dogoditi sa stanovištima kao što su partijski mentalitet, didaktizam, optimizam budućnosti, dostupnost (narodnost ili narodni mentalitet), kao i pojava novih ljudi? U “glavnom zapletu” socijalističkog realizma Novi Čovek prevaljuje put od elementarnog spontanizma do revolucionarne svesti pod tutorstvom partije. Iako rastrzana protivrečnostima, ta estetska paradigma može da posluži kao alegorija subjektivacije.

Međutim, ostaje pitanje kako možemo ponovo uzeti u obzir te ideje unutar potpuno nove situacije?
Kako se novi ljudi odnose prema njihovim telima?
Kao rade, kako se bore, kako vole?
Kako se novi ljudi odnose prema narodu?
Kakva vrsta organizacije novih ljudi treba da otelotvori njihovu kolektivnu subjektivnost? Partija? Veće (sovjet)? Skupština? .............?
Da li su novi ljudi heroji ili obični muškarci i žene našeg vremena? Kojim se oni putem kreću?
Koje protivrečnosti određuju nove ljude i proces njihovog nastajanja?
Da li umetnost treba da nastavi da promoviše ideju novih ljudi i promena uprakos njihovoj potčinjenosti interesima kapitala?
Koja vrsta estetike „predstavlja“ nove ljude?
Da li će se kultura novih ljudi još uvek nazivati umetnošću?

Ta i mnoga druga pitanja predstavljaće početne tačke kolektivnog procesa obrazovanja od 12. do 17. decembra (od 11 sati) koji ce voditi članovi Chto Delat Nina Gaceva, Caplja Olga Egorova, Oksana Timofejeva i Dmitri Vilenski. Seminari, diskusije i projekcije biće organizovani, uz probe za konačno izvođenje predstave 18. decembra.

Zainteresovani za učešće u obrazovnoj predstavi Chto Delat trebalo bi da pošalju kratko motivaciono pismo koje treba da sadrži i opis njihove profesije. Seminari i probe biće na engleskom jeziku, ali će predstava biti izvedena na srpskom, tako da se solidno poznavanje engleskog podrazumeva.

Predstava je deo eksperimentalne obrazovne platforme – Škole za angažovanu umetnost u Petrogradu, koju kolektiv Chto Delat koncipira i realizuje od 2013. godine, uz podršku fondacije “Roza Luksemburg” iz Moskve.

Za učesnike radionice “Novi ljudi” obezbeđen je skroman honorar, kao i obrok tokom probe.

Broj učesnika je ograničen na 20, a prijavljivanje je poredstvom adrese info@czkd.org

Kolektiv Chto Delat (Šta da se radi?) osnovan je u Petrogradu 2003. godine, a uključuje umetnike, kritičare, filozofe i pisce iz Petrograda i Moskve. Nastao je  iz potrebe spajanja političke teorije, umetnosti i aktivizma. Aktivnosti uključuju umetničke projekte, obrazovne seminare, javne kampanje i druge aktivnosti koje se kreću od videa i pozorišnih predstava do radio programa i murala.

Kolektiv objavljuje i dvojezične rusko-engleske novine Chto delat? koje se bave pitanjima kulture i politike u međunarodnom kontekstu.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r