Preminuo Ivo Brešan
Hrvatski autor Ivo Brešan, najpoznatiji po drami “Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja”, preminuo je 3. januara u Zagrebu u 81. godini, prenela je Hrvatska-radio televizija.
Brešanova poznata dela su i “Ptice nebeske”, “Spletke”, “Utvare”, “Anera”, “Svečana večera u pogrebnom poduzeću”, “Hidrocentrala u Suhom dolu”…
Njegova najpoznatija drama “Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja” najpre je izvedena 1971. godine u zagrebačkom Teatru ITD. Igrana je i u desetak poljskih pozorišta, u SSSR-u, Mađarskoj, Bugarskoj, Čehoslovačkoj, Austriji, Nemačkoj, Danskoj, Švedskoj i drugim zemljama.
Povodom uspeha te drame, koja je na redovnom repertoaru Satiričnog kazališta Kerempuh u Zagrebu, u režiji Vinka Brešana, Ivo Brešan naveo je da odjek nekog dramskog dela ne zavisi samo od njegovog književnog kvaliteta, već i od trenutka kada se pojavilo.
“Predstavu Hamleta u selu Mrduša Donja” napisao je u vreme kada je bio silno ogorčen, jer su svi njegovi tekstovi bili u pozorištima sistematski odbijani.
“Stoga sam otprilike negde oko godine 1965. počeo pisati nešto što doista nema nikakve šanse, kako sam tada mislio, da se ikada pojavi na sceni. Hteo sam tako dati oduška svom gnevu prema sistemu koji me uporno ignorisao. To me je potpuno oslobodilo svake autocenzure i brige oko toga kako će ko to primiti. Ali odlučio sam nikako taj svoj gnjev ne pokazati, nego ga prikriti crnim humorom, kako se ne bi videlo da sam povređen. I smislio sam apsurdnu situaciju da apsurdnije ne može biti: polupismeni seljaci iz zabitg sela Dalmatinske zagore izvode Šekspirovog ‘Hamleta’, a onda doživljavaju sudbine junaka koje igraju – ima li išta nerealnije i luđe od toga? Pišući, shvatio sam da vršim dve diverzije. Prva je estetska: u okvir pozornice, ukrašen pozlaćenim ornamentima, unutar kojega se može zamisliti samo ‘Traviata’ ili ‘Zemlja smiješka’, pokušavam uneti autentično selo u svoj njegovoj grubosti i primitivizmu, lišeno svake folklorne romantike, u kojemu se lica prežderavaju, loču, prde, psuju… što bi bez sumnje izazvalo skandal, jer se to do tada na pozornici nije videlo (sada možda toga ima i previše). Druga diverzija je politička. Jedno zabito selo Dalmatinske zagore oblikovao sam tako da postane metafora za ceo društveni i politički sistem u kojem smo tada živeli ne samo mi, nego i takoreći pola planete. Ovo potonje, zahvaljujući i vezi sa univerzalnom znakovitošću Šekspirovih junaka, učinilo je da komad, mimo svakog mog očekivanja, posle šest godina, tačnije u aprilu 1971. godine, ipak zaživi na sceni i postane popularan ne samo kod nas, nego i u brojnim drugim zemljama, ponajviše u Poljskoj”, naveo je Brešan povodom svoje najpoznatije drame.
Brešan je za “Predstavu Hamleta u selu Mrduša Donja” nagrađen je 1972. godine Sterijinom i Gavelinom nagradom.
Gavelinu nagradu dobio je i 1979. godine za “Svečanu večeru u pogrebnom poduzeću”.
Za roman “Katedrala godine” dobio je 2008. nagradu Ksaver Šandor Gjalski.
Ivo Brešan je pisao i filmske scenarije, uključujući za film “Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja” (1974), u režiji Krste Papića. Između ostalog, napisao je i scenario za film “Kako je počeo rat na mom otoku” (1996) koji je režirao njegov sin Vinko Brešan, kao i za film “Libertas” (2006) Veljka Bulajića, sa kojim je takođe ranije sarađivao.
Rođen u maju 1936. godine u Vodicama kod Šibenika, Brešan je diplomirao slavistiku i filozofiju diplomirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Počeo je da objavljuje pripovetke još sredinom 50-ih godina 20. veka u Šibenskoj reviji, a uporedo se amaterski bavio glumom. Radio je kao profesor u Gimnaziji u Šibeniku od 1960. godine, a od 1983. bio je umetnički voditelj Centra za kulturu i Međunarodnog festivala deteta u Šibeniku. Bio je i upravnik Šibenskog pozorišta.
(SEEcult.org)
