SARTR u slavu Srđana Aleksića
Sarajevski ratni teatar izvešće 31. januara predstavu “Ay, Carmela” u znak sećanja na Srđana Aleksića, mladog Trebinjca čije je herojsko delo ratnih 90-ih postalo simbol ljudskosti širom regiona.
SARTR posvećuje predstavu “Ay, Carmela” Aleksiću i njegovom hrabrom činu zaštite čoveka i ljudskog života.
Baš kao što i heroina Carmela, koja se, prekidajući predstavu, odlučila suprotstaviti zlu fašizma tokom građanskog rata u Španiji, tako i Aleksićev hrabri i ljudski čin spasavanja svog sugrađanina od torture tog istog zla pre 24 godine u BiH, predstavljaju potvrdu da je, kako je naveo svojevremeno Miljenko Jergović, “zlo nepopravljivo, jer dobro zbog kojeg neko izgubi glavu drugim ljudima ne znači ništa”. Sarajevskom ratnom teatru ta žrtva, kako je istakao, znači - hrabrost i ljudskost Srđana Aleksića, zbog čega je mu je i posvetio veče sećanja, u saradnji sa edukativnim centrom Enkidu iz Sarajeva i Alternativnim klubom Trebinje.
“Ay Carmela” je jedna od najuspešnijih predstava u Bosni i Hercegovini, a nastala je 1999. godine prema dramskom tekstu Hozea Sančiz Sinistere, u prevodu Filip Fruka. Režiju potpisuje Robert Raponja, dramaturg je Dubravka Zrnčič-Kulenović, a igraju: Selma Alispahić (Carmela), Dragan Jovičić (Paulino) i Jasenko Pašić (Gustavet).
To je priča o glumačkom i ljubavnom paru koji je tokom španskog građanskog rata bio primoran da odigra predstavu kao poslednji vapaj za milost zarobljenika Frankovih vojnika koje su fašisti planirali da strijeljaju. Predstava je moćna i emotivna priča o suočenju, ne samo umetnika, nego i individualca, sa snagom i beskompromisnošću zla, te počast časti, dostojanstvu i moći umetnosti da je sačuva u sukobu sa zlom.
Sudbina Srđana Aleksića, mladog pripadnikaVojske Republike Srpske koji je žrtvovao život da bi odbranio sugrađanina druge nacionalnosti od svojih sunarodnika, jedinstven je primer ljudskosti u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih. I 24 godine kasnije, njegov herojski čin ostao je paradigma koja nedostaje u društvima srušenih sistema vrednosti.
Aleksić je preminuo 27. januara 1993. godine od povreda zadobijenih od sunarodnika iz redova rezervista Vojske RS. Šest dana ranije uspeo je da odbrani Bošnjaka Alena Glavovića od nasrtaja srpskih vojnika. Pretučen, završio je u komi, a umro je od zadobijenih povreda.
Povodom 24-godišnjice smrti Srđana Aleksića, odata mu je pošta u medijima širom regiona.
Aleksićevim imenom nazvane su ulice u Sarajevu, Beogradu, Podgorici, Novom Sadu, Pančevu...
Srđana Aleksića odlikovao je 2012. godine u Srbiji tadašnji predsednik Boris Tadić - dobio je zlatnu medalju "Miloš Obilić" za “ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva”. Posthumno je dobio i Orden časti Republike Srpske sa zlatnim zracima, te Povelju Helsinškog komiteta za ljudska prava u BiH.
(SEEcult.org)
