Strateški okvir kulture u Srbiji
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije završilo je dugoočekivani Predlog strategije kulturnog razvoja koji predviđa povećanje budžeta za kulturu u narednih deset godina sa sadašnjih 0,7 na 1,7 odsto bruto društvenog proizvoda, a prvi put će, kako je istakao ministar Vladan Vukosavljević, definisati šta je to srpski kulturni identitet i srpski kulturni prostor.
Strategija kulturnog razvoja, čije je usvajanje predviđeno Zakonom o kulturi, završena je i ostali su samo još neki detalji tehničke prirode pre nego što bude upućena na javnu raspravu kako bi na kraju bila usvojena u parlementu, rekao je Vukosavljević 28. februara na radnom doručku sa urednicima kulturnih rubrika u Ministarstvu kulture. Strategija će biti objavljena na sajtu Ministarstva i dostupna za komentare, a nakon javne raprave, koja je predviđena u Beogradu i većim gradovima u Srbiji, biće upućena skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje i potom poslanicima na usvajanje.
Predlogom tog strateškog dokumenta predviđeno je povećanje budžeta za kulturu za 0,1 odsto bruto društvenog proizvoda svake naredne godine.
“Trenutno smo na oko 0,7 odsto, što nas svrstava u neki donji srednji nivo na evropskom nivou (koji se kreće od 0,4 do 2 odsto)”, rekao je Vukosavljević.
Ako se svake godine bude odvajalo po 0,1 odsto više, budžet za kulturu će za deset godina doći na nivo od 1,7 – 1,8 odsto, što bi bio značajan iskorak i svrstalo bi Srbiju u sam vrh evropskih zemalja, rekao je Vukosavljević.
“Naravno, pitanje je budžet iz kojeg se izdvaja, jer jedno je budžet Norveške, koja je otkrila naftu, a drugo je budžet neke siromašnije zemlje, ali princip je bitan i zato mislimo da je to jedna od najvažnijih stvari”, dodao je Vukosavljević.
Vukosavljević je kao drugu bitnu stratešku novinu naveo definisanje srpskog kulturnog identiteta, odnosno toga “šta je srpsko kulturno jezgro”.
“Pominjem često pridev srpski, pošto je Srbija država srpskog naroda i drugih naroda, naravno, i etničkih grupa i nacionalnih manjina koje ovde žive, ali pitanja zaštite kultrnog nasleđa i kulturna politika u vezi sa nacionalnim manjinama čine takođe posebno poglavlje u Strategiji - njihova zaštita i principi, afirmisanje itd. Međutim, ovde je pitanje o državi Srbiji i u najvećoj meri se Strategija odnosi na pitanja koja se tiču definisanja srpskog kulturnog jezgra, srpskog kulturnog prostora - koje su to osobenosti koje čine kulturni identitet Srbije i samim tim šta je tema zaštite”, rekao je Vukosavljević.
Kao posebno važno, Vukosavljević je izdvojio i delove Strategije koji se tiču finansiranja i kapitalnih projekata.
“Veoma bitno je kako se stvari finansiraju i koji su kapitalni projekti narednih godina - da bnismo znali da to ne zavisi baš previše od promene vlada, ministara, pomoćnika ministara i drugih faktora koji su, naravno, karakteristični za svako društvo, nego da pokušamo da na jednom strateškom principu vidimo koje su to oblasti – kada je reč o investicijama – u koje ova država ulaže u narednih deset godina. Koliko nam pozorišta treba, koliko nam treba drugih rekonstrukcija, koncertnih sala i drugih aspekata, poput muzeoloških, bibliotekarskih…”, rekao je Vukosavljević, pominjući i potrebu rešavanja “gorućeg pitanje depoa za Narodnu biblioteku Srbije”, ali i za arhive i pojedine muzeje.
“Ako ne budemo imali stratešku nameru o tome šta treba uraditi i u šta ulagati, onda bi ta pitanja mogla da zavise od trenutnog raspoloženja budućih poslenika iz te oblasti”, rekao je Vukosavljević.
Vukosavljević je rekao i da, nakon javne, očekuje i “živahnu raspravu” o Predlogu strategije u parlamentu, ali nije precizirao kada bi to moglo da bude, osim što je rekao da Ministarstvo ne želi da izborne aktivnosti skrenu pažnju sa tog značajnog dokumenta za oblast kulture.
Vukosavljević je rekao i da Ministarstvo kulture pridaje veliki značaj regionalnoj saradnji, te da su čvrsto opredeljenje u tom pravcu potvrdili i ministri ostalih zemalja u regionu na nedavnoj konferenciji u Tirani na kojoj je, kako je rekao, zauzet i stav da politička pitanja treba držati što dalje od kulture.
Vukosavljević je rekao i da sa albanskom koleginicom Mirelom Kumbaro Furdži, sa kojom je imao bilateralni sastanak i potpisao Program saradnje do 2021. godine, nije razgovarao o najavljenom novom pokušaju učlanjenja Kosova u Unesko, iza kojeg je 2015. godine zvanično stala Albanija kao formalni predlagač.
“Političkih pitanja nije bilo”, rekao je Vukosavljević, dodajući da ni albanski premijer Edi Rama, koji je otvorio konferenciju Saveta ministara kulture Jugoistočne Evrope, “nijednom nije pomenuo politiku”.
Atmofera na tom skupu, kako je rekao Vukosavljević, bila je “nezabeleženo pozitivna”.
Beograd će nastojati da postane stožer regionalnog povezivanja, rekao je Vukosavljević, dodajući da je u tom cilju pozvao ministarke kulture Albanije i Grčke, kao i direktorku Kancelarije Uneska u Veneciji da na jesen posete Beograd.
Ministar je, na osnovu Zakona o kulturi, najavio i da bi uskoro trebalo da bude formiran novi Nacionalni savet za kulturu, budući da je mandat sadašnjem sastavu istekao pre gotovo godinu dana.
Prema rečima Vukosavljevića, imenovanje novih članova NSK, na osnovu predloga institucija i organizacija koje su Zakonom o kulturi ovlašćene da ih delegiraju, uskoro će se naći na Vladi Srbije, a Ministarstvo kulture će tom savetodavnom telu, kako je naglasio, dati veliki značaj.
“Njegova uloga je važna, nameravamo da u potpusnosti osnažimo njegov kapacitet”, rekao je Vukosavljević, dodajući da bi NSK vršio nadzor nad sprovođenjem Strategije, zauzimao stavove u vezi sa kulturnom politikom i davao savete ne samo Ministarstvu, već i celokupnoj javnosti.
Vukosavljević je potvrdio i da radovi na rekonstrukciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Narodnom muzeju idu prema planu.
"Radovi su u dobrom toku, stvari su pod kontrolom, veliko upregnuće je u pitanju", rekao je Vukosavljević i dodao da bi zgrada MSUB-a trebalo da bude otvorena na godišnjicu onivanja tog muzeja - 20. oktobra, ako ne bude više sile.
“Javnost stiče utisak godinama da se tamo godinama radi, kao da je Skadar na Bojani u pitanju, ali ozbiljni radovi su zapravo počeli tek u proleće 2016. godine. Tek od tada možemo da merimo rezultate ozbiljnog pristupanja tom poslu”, rekao je Vukosavljević.
Povodom Nacionalnog dana knjige, 28. februara, Vukosavljević je posebno skrenuo pažnju na podršku Ministarstva izdavaštvu i prevođenju, ističući da će u 2017. godini za potrebe konkursa za prevođenje dela srpskih pisaca na strane jezike biti izdvojeno 11,5 miliona dinara, a za izdavanje časopisa i kapitalna dela po 11 miliona.
Najveće povećanje predviđeno je za otkup publikacija za biblioteke – sa prošlogodišnjih 87,5 miliona na 100 miliona ove godine. Time se, kako je istakao Vukosavljević, oblast otkupa vraća na nivo iz 2015. godine koja je bila u tom pogledu rekordna.
Vukosavljević nije želeo da se izjašnjava o ukidanju nagrade za najbolju među najčitanijim knjigama u javnim bibliotekama u Srbiji, koja je izazvala burne reakcije u javnosti. Ministar je naveo da je to pitanje za Upravni odbor i direktora Narodne biblioteke Srbije koja je, inače, obeležila 28. februara 185 godina postojanja.
(SEEcult.org)