Svađa srpskih umetnika

Unutar najstarijeg srpskog umetničkog udruženja - ULUS-a - divlja pravi građanski rat – međutim oni koji polažu nadu da će Ministarstvo rešiti spor mogu vrlo lako da se razočaraju.

Piše: Jelena Jovanović

Od septembra Udruženje likovnih umetnika Srbije, ULUS, najstarije udruženje tog tipa u državi, nema samo jednu upravu, već dve.

Zvanično rukovodstvo, kao i pobunjenici koji su formirali paralelnu upravu, kažu da je ona druga strana uzurpirala ULUS i da treba da iz njega bude isključena.

Članovi paralelnog Upravnog odbora optužuju zvaničnu upravu za kršenje Zakona o radu, kriminal i korupciju, kao i nepotizam pri dodeljivanju ateljea i zakazivanju termina za izložbe.

Pobunjenici su, takođe, svoje pritužbe poslali Ministarstvu pravde od koga očekuju da kazne zvaničnu upravu što je pre moguće.

Iako je činjenica da među brojnim članovima ULUS-a manjina podržava paralelnu skupštinu, oni ipak očekuju da Ministarstvo pravde istraži njihove tvrdnje.

Sa druge strane, Upravni odbor tvrdi da sve unutar ULUS-a funkcioniše kako treba, te da umetnici koji su sazvali vanrednu skupštinu samo žele da na silu otmu moć.

ULUS je bio pravi motor za popularizaciju umetnosti u Beogradu kroz čitav 20. vek. Sa članstvom od 2.500 ljudi predstavlja najveće umetničko udruženje u državi.

ULUS pruža pravne usluge svojim članovima, pruža im socijalno osiguranje i organizuje izložbe u svojim prostorima – Galeriji ULUS-a i paviljonu Cvijeta Zuzorić.

Udruženje, takođe, stvara materijalnu osnovu za razvoj umetnosti u Srbiji.

Ipak, mnogi članovi se već dugo osećaju nezadovoljnim zbog svog položaja i marginalizovane uloge kulture u društvu. Ovi životni problemi daju težinu njihovim nedavnim optužbama protiv uprave ULUS-a.

Zvanična uprava izabrana je u oktobru 2011. Nezadovoljno njenim učinkom, oko 80 umetnika je podnelo peticiju Upravnom odboru u maju 2012. tražeći da se sazove vanredna skupština. Nakon što niko nije odgvorio na njihovu peticiju, iskoristili su klauzulu koja postoji unutar Statuta ULUS-a, kako bi sazvali paralelnu skupštinu u septembru.

Ova je skupština kasnije glasala da članove zvaničnog Upravnog odbora zamene Mirjana Denkov, Zdravko Vajagić, Dragoslav Krnajski, Nataša Ivanić i Anica Vučetić.

Za početak ovo telo je odlučilo da će sve buduće odluke i pravne akcije zvanične uprave biti proglašene nevažećim.

Na poslednjem zasedanju 17. novembra ove godine, oni su takođe smenili Umetnički savet i još nekoliko organa ULUS-a.

U međuvremenu, paralelna uprava je poslala dokumenta Ministarstvu pravde, koja navodno dokazuju postojanje kriminala, korupcije i nepotizma u ULUS-u, kao i dokaze da je Zakon o radu prekršen.

Zauzvrat, zvanična uprava i odbor poriču legitimitet nove skupštine, zbog čega su isključili inicijatore paralelne skupštine iz ULUS-a. Umetnici isključeni iz ULUS-a su od tada izgubili sve privilegije koje su imali kao članovi, kao i priliku da organizuju izložbe.

Umetnici koji su sazvali vanrednu skupštinu tvrde da su bili primorani da zaštite udruženje i njegove članove od uprave za koju tvrde da je prekršila mnoga pravila, kodeks ponašanja i etičke norme.

Dragoslav Krnajski, član paralelnog izvršnog veća kaže da se zvanični Upravni odbor nije pridržavao odluka koje je donela skupština, u vezi sa sopstvenim izborom u oktobru 2011.

„Propisi kažu da, ako svi organi jednog tela nisu formirani, novu skupštinu treba održati u roku od 30 dana, što tada nije učinjeno“, rekao je Krnajski.

„Obaveza je, takođe, da postoji zapisnik, zato što Upravni odbor i drugi organi ne mogu da budu konstituisani bez zapisnika. Ovo dovodi legitimitet skupštine u pitanje“, dodao je Krnajski, sugerišući da su navedene stvari dokaz da je Upravni odbor prekršio zakon.

„Pozicije u ULUS-u bile su zloupotrebljene; ateljei su dodeljivani umetnicima koji su nečiji rođaci i prijatelji, a isti je slučaj bio i sa izložbama“, nastavio je Krnajski.

S druge strane, rukovodstvo ULUS-a tvrdi da su nezadovoljni umetnici pribegli lažima da obmanu javnost i članove Udruženja.

Predsednik Upravnog odbora ULUS-a Vukašin Milović kaže da su optužbe pobunjenih umetnika netačne, kao i da paralelna skupština nema podršku članstva.

On smatra da je mala grupa umetnika „iskoristila tešku finansijsku situaciju u ULUS-u da napravi problem“.

„Prvo, oni nisu ispunili obavezu predviđenu statutom da prikupe pet procenata članstva, koji su neophodni za zakazivanje posebne skupštine“, rekao je Milović.

„Oni su to uradili sami, sastavljajući skupštinu na kojoj je bilo prisutno vrlo malo ljudi“, dodao je. „Donosili su odluke sa samo 14 ili 15 glasova. To je bila igra, frivolna predstava, iako oni veruju u to“, dodao je Milović.

Krnajski, s druge strane, kaže da bi ih više članova ULUS-a podržalo da nisu uplašeni da ne izgube studije i izložbe po galerijama, tako što će učestvovati u paralelnoj skupštini.

„Ako znate da puno stvari zavisi od rukovodstva ULUS-a, onda znate i da udruženje poseduje direktne instrumente koji mogu da utiču na ljude, i da ih stave u poziciju da preispitaju da li žele da se uključe“, rekao je Krnajski.

On je rekao da će paralelna uprava ULUS-a nastaviti sa svojim delovanjem, kako bi demokratizovala Udruženje likovnih umetnika.

„Želeli bismo da na neki način rasporedimo upravljanje asocijacijom na više različitih tela koja bi bila nezavisna i direktno odgovorna članovima“, objasnio je Krnajski.

„Ovo bi značilo demokratizaciju ULUS-a i sprečilo zloupotrebu položaja, kao što je sada slučaj“, dodao je.

Krnajski kaže da će stavljanje ove teme u fokus javnosti takođe doprineti Udruženju, podižući svest o problemu u javnosti, kao i da će poboljšati šanse da se problem reši.

„Očigledno je da udruženje ne može da štiti prava umetnika ako krši osnovne etičke norme i čak principe na kome je ustanovljeno“, zaključio je Krnajski.

Ipak, Ministarstvo kulture je navelo za Balkan Insajt da je prostor za njihovu intervenciju u ovom slučaju mali. Iz Ministarstva kažu da ne mogu da se mešaju u unutrašnje stvari ULUS-a.

„To je udruženje građana i Ministarstvo ne može da ulazi u unutrašnje stvari takvih udruženja“, piše u saopštenju.

„Kulturne organizacije, udruženja i institucije koje je osnovala država, opština ili grad bi trebalo da imaju garantovanu autonomiju u svom delovanju“, navelo je Ministarstvo.

U međuvremenu, Darinka Pop Mitić, umetnica iz Beograda koja nije član ULUS-a, kaže da je situacija u ULUS-u simptom opšte krize u društvu, kao i da situaciju treba gledati iz šire perspektive.

„Likovni umetnici u Srbiji nemaju odgovarajuće penzije i zdravstveno osiguranje i žive od zarada koje su ispod minimalnog nivoa“, primetila je ona.

„Ako tome dodate činjenicu da je Srbija zemlja sa visokim porezom i doprinosima na ugovore o delu, situacija postaje još dramatičnija“, dodala je Darinka Pop Mitić.

Ona tvrdi da je u ovoj teškoj situaciji potrebna solidarnost između svih članova ULUS-a.

„Veći deo članova Udruženja ima velike egzistencijalne probleme i zbog toga prvi zadatak za sve članove ULUS-a jeste pronalaženje novih načina solidarnosti“, rekla je Darinka Pop Mitić.

„U suprotnom, ovaj konflikt će izgledati kao borba između dva jazavca, oko istog brda“, zaključila je ona.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.