Bitefovski kiseonik za društvo
Belgijski reditelj Jan Lauers (Lauwers) poručio je 15. septembra na otvaranju 44. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (BITEF) da je umetnost kiseonik društva, parafrazirajući reči koje je svojevremeno čuo od svetski slavne umetnice Marine Abramović, rođene u Beogradu.
Uoči predstave “Izabelina soba” briselske Nidkompani (Needcompany) u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koju je režirao i u kojoj i sam igra jednu od sporednih uloga, Lauers je rekao i da je BITEF kiseonik Beograda.
Povodom odsustva slogana 44. BITEF-a, čime organizatori žele da propitaju i sam festival, Lauers je rekao da je ovogodišnji slogan tišina, te da ono što prethodi tom miru jeste energija, odnosno umetnost.
Publiku, u kojoj su bili i ministar kulture Srbije Nebojša Bradić i dva prethodna ministra Vojislav Brajović i Branislav Lečić, gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner, kao i drugi predstavnici političkog, javnog i kulturnog života, Lauers je posebno pozvao da pozdravi koselektore Jovana Ćirilova i Anju Sušu, kao i sve ostale koji su doprineli 44. BITEF-u.
BITEF ove godine ima nešto manje predstava nego prethodnih godina - zbog finansijske krize, a glavni program od deset naslova počeo je Lauersovom “Izabelinom sobom”, u izvođenju briselske Nidkompani (Needcompany), dramom sa elementima mjuzikla u koju je Lauers uveo gledaoce iznevši i pojedine detalje iz ličnog života, posebno strast svog oca za prikpljanjem predmeta iz Afrike.
“Izabelina soba” svojevrsna je priča o 20. veku - kroz neobičan život slepe antropološkinje koju igra proslavljena belgijska glumica Vivijan de Mojnk (Vivianne De Muynck). Od detinjstva do duboke starosti, Izabela živi okružena lažima i tajnama, pokušavajući da održi iskren odnos s roditeljima i ljubavnicima, posebno posle njihove smrti. U očevoj zaostavštini - sobi ispunjenoj najrazličitijim egzotičnim predmetima, opljačkanim svojevremeno u Africi, koji svedoče o raznim kulturama i verovanjima afričkih naroda, Izabela evocira današnji odnos prema istoriji i drugačijim svetovima, ostajući emotivno hladna i kada gubi one do kojih joj je stalo i poručujući, između ostalog, da je strah samo gubljenje vremena.
U dvočasovnoj predstavi, koja govori i o laži mašte kao odgovoru na laž stvarnosti, Lauers je uspeo da prođe kroz gotovo ceo 20. vek (Prvi i Drugi svetski rat, Hirošimu, kolonijalizam, razvoj moderne umetnosti, sa ličnostima kao što su Džojs, Pikaso i Halsenbek, putovanja na Mesec, Zigi Stardast Dejvida Bovija, glad u Africi i Vlams Blok u Antverpenu...), a predstavu pre svega nose glumci, između ostalog i sviranjem i pevanjem uživo.
Ekipa predstave tri puta je izlazila da se pokloni publici, a prvi komentari su bili podeljeni i uglavnom su se sveli na to da se očekivalo više od Lauersovog prvog dela trilogije. Mnogi su bili oduševljeni muzikom u "Izabelinoj sobi" (Hans Petter Dahl, Maarten Seghers), za koju su tekstove napisali Lauers i mlada glumica Aneke Bonema (Anneke Bonnema), koja igra Izabelinu majku Anu.
Repriza “Izabeline sobe” je 16. septembra u JDP-u, a 20. septembra gostovaće i na sceni NIS-a u Novom Sadu.
Publika BITEF-a ima priliku da vidi 17. septembra još jednu Lauersovu predstavu - “Kuću jelena”, koja je treći deo njegove trilogije, a inspirisana je pogibijom ratnog izveštača Kerema, brata članice te trupe, u ratnim sukobima na Kosovu.
“Kuću jelena” karakteriše emocija umetnika pred nemogućnošću da utiču na tokove istorije i njena tragična zbivanja, a ne bavi se faktografijom rata, već slikom apsurda koji čovečanstvo ponavlja stolećima,
Uporedo sa predstavama Nidkompani, 44. BITEF predstavlja 16. i 17. septembra mađarski “Frankenštajn-projekt”, čiji su autori Kornel Mundruco i Ivet Biro (Kornél Mundruczó/Yvette Biró) iz Budimpešte, a biće igran u prostoru nekadašnjeg restorana “Grčka kraljica” u Knez Mihailovoj.
U viziji i režiji Mundruca izmenjena je slika o klasičnom monstrumu iz romana Meri Šeli (1818) - on nije tvorevina ludog naučnika, već porodice i društva, bliži je Tađu iz “Smrti u Veneciji” Tomasa Mana, nego fizičkom čudovištu, a kao takav, tragična je ličnost.
Glavni program 44. BITEF-a predstavlja 18. i 19. septembra italijansku predstavu “Tužni tropi” Kompanije Virđilio Sijeni iz Firence, inspirisanu istoimenim delom Kloda Levi-Strosa, u koreografiji Virđilija Sijenija (Virgilio Sieni).
Kamen-temeljac te predstave, koja će biti igrana u Pozorištu na Terazijama, poslužio je kao inspiracija italijanskom koreografu Sijeniju da Levi-Strosov doživljaj izvornih kultura, takozvanih primitivnih naroda, prevede u znakove svoje tanane umetnosti o suštini čovekovog postojanja i njegove nedeljive umetnosti od praistorije do danas.
Berlinski Dojčes teatar izvešće 19. septembra u JDP-u “Ujka Vanju” A. P. Čehova, u režiji slavnog Jirgena Goša (Jürgen Gosch), koji je preminuo ove godine, a ostavio je u nasleđe testamentarno tumačenje čuvene Čehovljeve drame.
Publika pamti Goša po predstavi “Magbet”, koja je prikazana 2007. godine, a izvođenjem “Ujka Vanje” BITEF obeležava i 150-ogodišnjicu rođenja klasika ruske literature Čehova, kao i predstavom “Tri sestre” moskovskog teatra OKOLO kraj kuće Stanislavskog, u režiji Jurija Pogrebnička, koja će biti izvedena u završnici 24. i 25. septembra u Ateljeu 212.
Među predstavama u glavnom programu su i dve domaće, od kojih je prva novo delo beogradske koreografkinje i plesne umetnice Dalije Aćin “Ko bi hteo mamu kao moju”, koprodukcija Stanice - servisa za savremeni ples i Malog pozorišta “Duško Radović”, u kojem će biti i igrana 20. septembra.
U glavnom programu je i Euripidova drama “Bahantkinje” Narodnog pozorišta u Beogradu, koja će biti izvedena 23. septembra, a režirao ju je Stafan Valdemar Holm (Staffan), bivši upravnik Kraljevskog dramskog teatra Dramaten iz Stokholma.
Publika BITEF-a videće 21. i 22. septembra u Narodnom pozorištu i poljsku predstavu “T.E.O.R.E.M.A.” u produkciji TR Varšava, nastalu prema tekstu i u režiji Gžegoža Jažine (Grzegorz Jarzyna), a inspirisanu istoimenim romanom i filmom Pjera Paola Pazolinija.
Poljski reditelj Jažina, čiju je predstavu “Proslava” videla publika 36. BITEF-a, pretvorio je neobičnu pazolinijevsku temu u pozorište retke lepote i začudnosti.
U glavnom programu će 22. septembra u Bitef teatru biti izvedena predstava “Spomenik G2” Janeza Janše i Dušana Jovanovića, u produkciji Maske i Mestnog gledališča Ljubljana.
Janez Janša nedavno je izazvao buru reakcija u Hrvatskoj - performansom “Život (u nastajanju)”, koji je izveo na riječkom festivalu Zoom, a zbog rezanja hrvatske zastave u tom radu, privođen je u policiju. Inače, već drugi put se poduhvata rekonstrukcije jedne predstave svoga starijeg kolege Jovanovića, a ovoga puta to je predstava “Spomenik G” iz 1972. godine, koja je učestvovala na BITEF-u i dobila specijalnu nagradu zvaničnog žirija.
Žirijem 44. BITEF-a predsedava dramaturškinja Nataša Rajković iz Hrvatske, a članovi su teatrološkinja Elena Kovalskaja (Kovalskaya) iz Rusije, rediteljka Đanina Karbunariu (Gianina Carbunariu) iz Rumunije i beogradski reditelj Bojan Đorđev i glumac Damjan Kecojević.
Specifičnost 44. BITEF-a, čiji su koselektori i ove godine Jovan Ćirilov i Anja Suša, ogleda se u odsustvu slogana, čime se nameće ideja festivala kao mesta dijaloga i diskusije. BITEF će biti u znaku dijaloga i diskusije i uvođenjem tematskih razgovora s publikom o fenomenima savremenog teatra, poput tema kao što su politika i umetnost, libelarni kapitalizam, antopologija, uspavanost društva...
Razgovori će biti posle svake predstave o fenomenima na koje ona upućuje (Pozorište posle iluzije kraja, Sve je politika, ali umetnost nije sve, Nakaze liberalnog kapitalizma, Igranje antropologije, Čehov u XXI veku u Nemačkoj, Umetnost kao (is)povest, Buđenje tela i uspavano društvo, Reenactment u savremenoj pozorišnoj praksi, Sme li antička drama da bude zabavna i Čehov u XXI veku u Rusiji).
Raznovrstan prateći program obuhvata “Šoukejs”, izbor domaćih predstava u duhu BITEF-a, kojih je ove godine pet - “Pomorandžina kora” Novosadskog pozorišta/Újvidéki Színház, “Bog je di džej” Malog pozorišta “Duško Radović”, “Mnogo nas je” i “Džeki i Kenedi / Medeja” Bitef teatra, te “Plaža” Kosztolányi Dezső Színház i Urbána Andráša, u koprodukciji sa Maszk Egyesület iz Segedina.
Takođe, biće održana “BITEF polifonija”, kao i “BITEF na filmu”, koji je postao tradicija u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, a ove godine obuhvata izbor filmova rađenih na temu Frankenštajna.
Među njima je i “Meri Šeli: Frankenštajn” poznatog britanskog pozorišnog i filmskog radnika Keneta Brane (Kenneth Branagh), kojim se, kako naslov govori, vratio originalnom delu spisateljice Meri Šeli i koji je izabran da bi pratio novu, pozorišnu verziju mađarskog reditelja Konrada Mundrucoja.
Program “BITEF na filmu” predstavlja i “Teoremu” Pjera Paola Pazolinija (Pier Pasolini), zasnovan na njegovom istoimenom romanu, te sovjetski film “Ujka Vanja” Andreja Končalovskog (Andrey Konchalovskiy), jednu od verzija čuvene drame Čehova.
Prateći program 44. BITEF-a obuhvata i dve izložbe - plakata tog festivala od 1967. godine do danas i velikih fotografija iz predstava proslavljenog teatra Tomaža Pandura iz Slovenije, čiji je autor Aljoša Aleksej Rebolj.
Izložba “Izvajano vreme” Rebolja, koja će biti otvorena 16. septembra na Beogradskoj tvrđavi, obuhvata izbor fotografija iz pozorišta Tomaža Pandura, ciklusa nastalog poslednjih godina u evropskim metropolama.
Reč je o 120 fotografija velikog formata koje prikazuju poznate glumce u njihovom najboljem izdanju (Blanca Portillo, Vladimir Malakhov, Rade Šerbedžija, Asier Etxeandía...), a ukrašavaju ih citati iz Pandurovih režija “Medeje”, “Hamleta”, “Kaligule”, “Barroco”, “Tesla Electric Company” i “Symphony of Sorrowful Songs”.
Izložba plakata BITEF-a od 1967. godine do danas u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije osmišljena je kao prikaz raznovrsnosti samog festivala i podjednake autentičnost plakata.
BITEF će i ove godine imati blog umesto klasičnog štampanog biltena, pa će informacije o festivalu, kritike i komentari, biti postavljani na adresi Bitef-blog.rs.
Prošle godine Gran pri 43. BITEF-a dobila je predstava “Sanjari” mladog beogradskog reditelja Miloša Lolića, u produkciji JDP-a, nastala prema retko izvođenom delu međuratnog pisca Roberta Muzila, koji je istražio večne teme čovekove osećajnosti, velika očekivanja i razočaranja...
Specijalna nagrada 43. BITEF-a pripala je zagrebačkoj trupi Bacači sjenki, za “Odmor od povjesti”. Bacači sjenki su isto priznanje dobili i 2007. godine, za predstavu “Ex-pozicija”, a njihovim novim delom - “rEVOLUCIJA: Master Class" beogradski Atelje 212 započeo je 14. septembra novu sezonu.
Katarina Pejović i Boris Bakal, osnivaču Bacača sjenki i reditelji predstave “®evolucija: Master Class”, bili su i na otvaranju 44. BITEF-a.
Sajt BITEF-a je www.bitef.rs, a program sa satnicom 44. festivalskog izdanja nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno u PRILOGU
(SEEcult.org)