Umetnički Radnički kolektiv
Prošlost, sadašnjost i budućnost Rudarsko-topioničarskog basena Bor, kao i samog grada Bora, ali i cele srpske privrede, problematizovani su umetničkim izdanjem “Radnički kolektiv”, koje je nastalo poslednjih nekoliko meseci u Boru, a autori Vladan Jeremić, Rena Rädle i Saša D. Lović predstaviće ga 17. januara pred borskom publikom.
Distribucija umetničkih novina “Radnički kolektiv”, koje je moguće preuzeti i sa interneta (OVDE) počela je krajem decembra 2012. godine. Autori pozivaju zaposlene u RTB-u Bor, medije i radnike u kulturi, kao i druge zainteresovane iz grada Bora i šire, da se kao aktivni učesnici uključe u razgovor 17. januara u 18 sati u borskoj Narodnoj biblioteci.
Vladan Jeremić i Rena Rädle deliće prethodno primerke “Radničkog kolektiva” i razgovarati sa radnicima na raskrsnici kod Topioničke kapije.
Prema navodima autora, devastacija privrede nakon raspada Jugoslavije i gotovo kompletna deindustrijalizacija Srbije koja je nakon toga usledila predstavljaju jedan od krucijalnih problema. U Srbiji se privatizovalo sve što se moglo privatizovati, većina fabrika i preduzeća je ukinuta, a njihova dobra rasprodana. Uvoznički lobi domaće kompradorske buržoazije je proteklu deceniju radio na tome da lokalnu proizvodnju ukine, a umesto nje plasira uvoznu robu koju građani Srbije treba da kupuju sredstvima iz kredita, zadužujući se sve više.
U takvom neprijateljskom setingu samo retka preduzeća su uspela da prežive privatizaciju ili ukidanje. Ključni deo RTB je još uvek u vlasništvu države. RTB se takoreći “oporavio” tokom proteklih par godina, jer je cena plemenitih metala u jeku svetske ekonomske krize na globalnom tržištu znatno skočila. Rudarski grad Bor doživljava danas jednu vrstu skromnog privrednog uspona, jer iako je RTB sa 20.000 zaposlenih radnika spao na 5.000, još uvek predstavlja bitnog poslodavca u Srbiji.
Autori su u obliku izdanja “Radnički kolektiv” vizuelizovali političke koncepte i alternative za društveno-ekološku transformaciju, budućnost rudnika i eksploatacije, kao i borbu za održivost zajedničkih dobara, rekomunalizaciju privatizovanih dobara i podruštvljavanje. “Radnički kolektiv” predstavlja tako savremenu političku i umetničku intervenciju u samu vizuelnu građu, kao umetničko sredstvo koje pokušava da sažme prošlost, sadašnjost i budućnost, naglašavajući kontinuitet jedinstvenog cilja kome treba težiti - da radnici upravljaju direktno resursima i sredstvima za proizvodnju, tj. produkcijom i reprodukcijom svakodnevog života i rada.
Tokom 2012. godine je proslavljeno 65. godina od izdavanja “Borskog kolektiva”, prvog glasila zaposlenih u RTB-u nakon oslobođenja 1947. godine i vođstva kombinata od strane Narodnog fronta.
Umetničke novine “Radnički kolektiv” koriste stare brojeve “Borskog kolektiva” iz 1947-1948. godine, kao i drugu fotografsku građu skeniranu tokom projekta digitalizacije Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor, rekontekstualizujući i reinkorporirajući ih.
Segment u novinama koji je specijalno konceptualizovao Saša D. Lović, “Sašina šarenica”, obraća se direktno na vlaškom, romskom i srpskohrvatskom radnicima i kulturi radničkog humora.
“Radnički kolektiv” je nastao u okviru projekta “Bore - ponekad i stalno” Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Opštine Bor.
Ideja projekta je da se reaktivira i kontekstualizuje zavičajna građa kroz angažovan, kritički i umetnički pristup dokumentarnom fotografskom materijalu, lokalnoj štampi i radničkim biltenima kako bi se ukazalo na važno mesto koje je imala i ima radnička kultura u Boru, kao i da se kroz promišljanje i reaktualizaciju radničkog stvaralaštva podstakne na solidarnost, kritičko mišljenje i pruže alternative.
Više o projektu digitalizacije Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor moguće je pronaći na: http://digitalnizavicaj.com, odnosno OVDE
Rena Rädle i Vladan Jeremić su umetnici, radnici u kulturi i politici iz Beograda, u čijem fokusu rada je značenje modernističkog urbanizma danas (projekat: Svetska komunalna baština), kao i socijalni pokreti poput emancipatorskog pokreta Roma, prekarnih radnika i migranata u Evropi (Stambeni program, O upotrebnoj vrednosti umetnosti, i drugi).
Među izložbama koje su realizovali tokom 2012. godine su: Absolute Democracy, rotor, Grac; O2, The Red House, Sofija; The Housing Agenda, Kaapelin Galleria, Helsinki i La maison Folie Wazemmes, Lil; Moving Forwards, Counting Backwards, MUAC, Meksiko Siti. Učestvovali su i na Bijenalu umetnosti u Pančevu u okviru projekta Jelene Vesić “Oktobar XXX”.
Trenutno izlažu u Centru za savremenu umetnost u Solunu, na izložbi “Places of memory - Fields of vision”.
Saša D. Lović je borski pesnik, multimedijalni stvaralac, aktivni urednik lokalnog samizdata Sloga Nova. Predsednik je neformalnog udruženja Centar za neformalnu komunikaciju Nemušto.
(SEEcult.org)
