Omaž novom talasu u SKC-u
Beogradski Studentski kulturni centar (SKC) obeležava od 10. decembra godišnjicu novog talasa dokumentarnim izložbama i panel diskusijama o akterima, događajima, fenomenu i uticaju pojave svežeg i drugačijeg duha i puta kulture mladih od kraja 70-ih do druge polovine 80-ih godina 20. veka, perioda koji je za mnoge ostao kultno vreme.
Beogradski Studentski kulturni centar (SKC) obeležava od 10. decembra godišnjicu novog talasa dokumentarnim izložbama i panel diskusijama o akterima, događajima, fenomenu i uticaju pojave svežeg i drugačijeg duha i puta kulture mladih od kraja 70-ih do druge polovine 80-ih godina 20. veka, perioda koji je za mnoge ostao kultno vreme.
Program “Novi talas u SKC-u 1977-1989” čine dve dokumentarne izložbe, satkane od fotografija, slika artefakata i iscrpnih lista podataka o događanjima i ljudima koji su činili novi talas, odnosno definisali njegov realni kontekst. Na dva diskusiona panela govoriće nekolicina savremenika, odnosno učesnika i kreatora tog jedinstvenog, optimističkog protoka stvaralačko-zabavljačke energije koja je imala i heroje i uzela žrtve.
Izložba “Remake, Playback, Blow Up - Off (1977 – 1989) obuhvata fotoprintove, podatke i video klipove iz Arhive SKC-a o novotalasnim događanjima u Srećnoj galeriji, u kojoj će biti i otvorena, dok će u Galeriji SKC-a biti moguće pogledati izložbu “Art, fakta i artefakta” koja obuhvata fotoprintove, data i plakate iz Arhive SKC- a o novom talasu.
Autorka koncepcije obe izložbe je Dragica Vukadinović, koja je zaslužna i za izradu hronografske liste, izbor fotografia, plakata i video materijala, dok je Stevan Vuković odabrao pres kliping, a dizajn printova osmislila Jasmina Pucarević. Za fotografiju je zaslužan Nebojša Čanković, a za reprofotografiju plakata i novinske dokumentacije Dragica Vukadinović i Srđan Veljović.
Za 10. decembar najavljena je i prva panel diskusija o novom talasu, uz projekcije referentnog video materijala.
Moderator je profesor istorije umetnosti Momčilo Rajin, stručni saradnik Spoljnog programa SKC-a 1977-1980), a učestvovaće Nebojša Pajkić, profesor FDU o urednik Spoljnog programa SKC-a 1977-1980, umetnik Kosta Bunuševac, koji je i profesor na Akademiji lepih umetnosti i redovni saradnik Spoljnog programa sa teatarom “Misterije”, zatim dramaturg Branko Dimitrijević (redovni saradnik Pozorišnog i Spoljnog programa sa pozorištem Događaj), te Dragan Ambrozić, urednik Doma omladine i rok novinar, koji je započeo karijeru 80-ih godina.
U pozadini panel diskusije biće video projekcija kultnog filma “Dečko koji obećava” Miše Radivojevića.
Na panelu 16. decembra govoriće muzičari Srđan Gojković Gile (Električni orgazam) i Dušan Kojić Koja (Disciplina kičme), umetnik i rok muzičar Srđan Marković Đile (Supernaut), te novinar i muzičar Branko Rosić Rosa (Urbana gerila i Berliner straše), a tokom razgovora biće prikazani referentni dokumentarni snimci.
Prema navodima Dragice Vukadinović, SKC se priređivanjem dve dokumentarne izložbe i panel diskusija o novom talasu unutar zidina SKC-a i u njegovoj neposrednoj okolini, pridružio drugim beogradskim institucijama i neformalnim grupama i pojedincima koji su imali potrebu - ili obavezu - da obeleže, te istovremeno i odrede, lokalnu godišnjicu te pojave koja je krajem 70-ih izbacila na scenu novi model “kulturno-zabavnog i umetničkog života” za gradsku omladinu u “referentnom” delu sveta.
S obzirom na širinu i zamah “talasa” koji je tada zahvatio šaroliko mnoštvo pojedinaca i mesta na kojima je bilo moguće ostvariti nove aspiracije prepune energije, kao i na svojevremenu skepsu i naknadna nekritička preuveličavanja, gotovo da je nemoguće, pa skoro i nepristojno, iz današnje perspektive donositi sud o njihovim dometima bez ozbiljnijeg, dubljeg istraživanja.
Jedan od uzroka ovome je taj što se još uvek lako generišu nostalgična viđenja i međusobni animoziteti nedužnih učesnika. Uostalom, iz pozicije koju je SKC imao u vreme formiranja novog talasa u Beogradu, nije nimalo jednostavno odrediti datume kada on zaista počinje, a ni trenutak njegovog okončanja. Zbog samog modela rada u SKC-u, te osvojene slobode urednika i organizatora programa da prelaze iz jedne oblasti delovanja u drugu, danas više nije moguće odrediti ni koji su to programi, priredbe, događaji, grupe i pojedinci koji su bili nosioci novog talasa, niti u kojem tačno periodu i u kojoj meri. A i to pod uslovom da postoji konsenzus da se sve vreme uopšte nije radilo samo o muzici, ukazala je Dragica Vukadinović.
Zato su, pomalo arbitrarno, pomalo simbolično, a možda i adekvatno, kao vremenske odrednice za početak i kraj novog talasa u SKC-u uzete dve velike manifestacije, odnosno dva koncerta - koncert grupe Kosmetika (održan 1977. u Velikoj sali SKC-a, na 6. Aprilskim susretima, poslednjim iz prve serije legendarnog Festivala proširenih medija) i grupni koncert bendova (održan 1989. na platou ispred glavnog ulaza u SKC, u okviru manifestacije Majski projekat, kojim je poslednji put obeležen praznik Dan mladosti).
Uvažavajući dokumentovanu činjenicu da je Spoljni program SKC-a bio glavni generator novog talasa u muzičkim, teatarskim i pesničkim misterijama, uz nezaobilaznu Srećnu galeriju (tada prodajnu galeriju Srećna nova umetnost koja je, popularizacijom fotografije i stripa, kao i produkcijom i distribucijom fanzina, demo snimaka i sličnih pseudo-masovnih rukotvorina, na beogradsku kulturnu scenu postavila čitav jedan srednjoškolski razred), nikako se ne može ignorisati to da su gotovo sve redakcije, pod pritiskom saradnika i publike, u većoj ili manjoj meri podlegle iskušenju. U pitanju je bio nov model delovanja koji je i najozbiljnije poduhvate pretvarao u never-ended-parties... ili u nezavršene priče, dodala je Dragica Vukadinović.
I prema navodima Rajina, današnjem istraživaču bilo bi teško da iz hladnih novinskih članaka ili šturih, mada redovnih, oglasa stvori i sliku o dešavanjima s kraja sedamdesetih. Ipak, ostalo je dovoljno dokumenata - ploča, fotografija, kao i film "Dečko koji obećava" koji podseća na to vreme sudara romantike i ideala, energije i bespomoćnosti, strasti i morala.
U tom filmu su ovekovečena mnoga lica koja su ostavila tragove u aktivnostima SKC-a, pogotovo "Spoljnog programa", od scenariste Pajkića u ulozi milicionera (pored njega je Bogdan Tirnanić), preko Bunuševca, Koje i Vda, umetnika Ogija Jeremića u ulozi recepcionera, naveo je Rajin, koji je i sam predstavljen u filmu u realnoj ulozi urednika SKC-a.
Navodeći da svaki osvrt unazad neizbežno pati od opasnosti nostalgične sentimentalnosti, kao i od preterivanja u proceni u oba smera - i pozitivnom i negativnom, Rajin je dodao da kod novog talasa takvog straha nema, jer njegova eksplozija na samom završetku 70-ih, čije posledice registrujemo do danas - za razliku od mnogih koje su se na ovim prostorima u međuvremenu dogodile, nikome nije nanela štetu.
“Naprotiv. U vreme odlaska "velikog vođe", sa otvorenim pitanjima o budućnosti koja su se širila kao plima, bio je to radosni poremećaj - trijumf mladosti, energije, emocija i kreativnosti. To čarobno vreme vredi sačuvati od proizvoljnih tumačenja i zaborava. Ne samo zbog svih nas koji smo bili tamo, već pre zbog svih onih koji danas rastu, da bi se uverili kako je moguće...”, naveo je Rajin.
Prema njegovim rečima, nakon 30 godina stvorena je dovoljna vremenska distanca da se ponovo osvrnemo na zbivanja vezana za pojavu novog talasa, bez nostalgije, uz povišeni emotivni naboj, ali i kritički rakurs.
Foto: Novotalasna žurka u SKC-u 1983.
Sajt SKC-a je www.skc.org.rs, a Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
