Putevima Tesle i Stanojevića
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka najavio je postavljanje i razvoj kulturno-turističke rute Putevima Tesle i Stanojevića, u cilju promovisanja industrijskog nasleđa i obnovljive izvore energije, kao i afirmisanja nauke, kulture i tradicije Srbije širom sveta.
Ruta Putevima Tesle i Stanojevića, koju je osmislio ZAPROKUL, obuhvata: Muzej Nikole Tesle, Muzej nauke i tehnike, putanju kojom se kretao Tesla 1892. godine kada je posetio Beograd, zatim Negotin kao rodni grad Đorđa Stanojevića, kao i deset starih hidroelektrana Eelektroprivrede Srbije, koje su pravi mali živi muzeji, a nastale su mahom zahvaljujući velikom prijateljstvu i saradnji Tesle i Stanojevića.
Ruta bi, osim promocije industrijskog nasleđa, omogućila i razvoj kulturnog, obrazovnog, seoskog, avanturističkog turizma. Takođe, prema navodima ZAPROKUL-a, ima veliki potencijal da, povezivanjem sa Hrvatskom, Mađarskom i drugim evropskim zemljama u kojima je Tesla živeo i radio, preraste u značajan međunarodni put kulture Putevima Tesle kroz Evropu.
ZAPROKUL je do sada mapirao kulturne potencijale, proučio postojeće publikacije o industrijskom nasleđu i definisao put kulture, izradio mapu rute, organizovao tribinu i izložbu „Putevima Tesle i Stanojevića“ u aprilu 2012, medijski promovisao idejni koncept rute, izradio idejni projekat za pokretanje rute, te okupio potencijalne partnere za postavljanje i dalji razvoj rute.
Na osnovu sporazuma sa ZAPROKUL-om, Univerzitet Singidunum će pomoći u kreiranju ozbiljnog turističkog proizvoda, koji će na najbolji način nauku, kulturu, industrijsku baštinu i tradiciju Srbije predstaviti širom sveta.
Nastavak istraživanja ZAPROKUL-a trebalo bi da ustanovi u kakvom su stanju stogodišnje hidroelektrane, kako mogu da se ispromovišu i osposobe za primanje i animaciju turista.
U narednim mesecima biće urađen sajt rute, detaljna mapa rute (rukom rađena, u duhu vremena s početka 20. veka kada se odvijala elektrifikacija Srbije), promotivni materijal, koncert posvećen Nikoli Tesli na kojem će posetioci moći da se na interaktivan način upoznaju i sa nekim od Teslinih izuma (jedan od primera programa za animaciju turista na budućoj ruti), za šta je sredstva dala Elektropriveda Srbije.
Srbija sada ima pet hiodroelektrana starih više od jednog veka, i to samo zahvaljujući prijateljstvu Nikole Tesle i Đorđa Stanojevića. Bez tog prijateljstva Teslina dostignuća bi Srbiji još dugo ostala nepoznanica.
Stanojević je bio jedan od ključnih naučnika s kraja 19. i početka 20. veka, fizičar, astronom, meteorolog, profesor fakulteta, rektor Univerziteta u Beogradu.
Zahvaljujući Stanojeviću, Tesla je i posetio Beograd juna 1892. godine.
Muzej Nikole Tesle danas je jedinstvena institucija nauke i kulture na svetu jer čuva dragocenu Teslinu zaostavšinu. U njemu je više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2.000 knjiga i časopisa, istorijsko-tehničkih eksponata, fotografija, orginalnih tehničkih preparata, instrumenata i uređaja, pa čak i urna sa Teslinim posmrtnim ostacima.
Iako je u Beogradu i Srbiji Tesla proveo samo jedan dan života, taj jedan dan je ostavio ogroman trag na razvoj Srbije. Oduševljen Teslinim izumima i vođen njima, Stanojević je elektrificirao Srbiju.
Hidroelektrana „Pod gradom“ na Đetini, koju je Stanojević konstruisao prema Teslinim principima polifaznih struja, izgrađena je samo četiri godine nakon Tesline na Nijagari.
„Pored hleba i vode, električna energija će postati svakodnevna potreba“, govorio je Stanojević ponet Teslinim naučnim teorijama, ubeđujući malu i siromašnu Srbiju da krene u neverovatan poduhvat. Dati su ogromni novci za mašine ugrađene u prve elektrane.
U zaostaloj i siromašnoj Srbiji tog doba, električna energija bila je nestvaran odsjaj nekog dalekog, naprednog sveta, početak modernog doba... Prve hidrocentrale su podignute zbog fabrika tkanina, a zatim su osvetljene ulice, domovi, proradili retki kućni aparati na struju, pokrenuti tramvaji - „varoške železnice“, kako su ih tada zvali, sve se ođednom zahuktalo.
HE Pod gradom stara je 112 godina, Vučje 109, Sveta Petka 104, Gamzigrad 103, a Moravica 101 godinu. Ove stogodišnjakinje i dalje krote vodotokove. Opkoljene su pritom netaknutom prirodom, često skrivene od pogleda, okružene brzacima, vodopadima, retkim biljkama i životinjama, dolomitskim stubovima i prozorcima, delujući potpuno nestvarno. Sve su od izuzetnog značaja i kao promoteri obnovljivih izvora energije.
Povodom projekta Putevima Tesle i Stanojevića, ZAPROKUL ima potpisane protokole o saradnji i sa Muzejem Nikole Tesle i Turističkom organizacijom Srbije, a preporuke za projekat su dali Ministarstvo nauke i obrazovanja, Sektor za turizam Ministarstva finansija i Ministarstvo energetike. Projekat je već podržala Elektroprivreda Srbije.
Projekat je predstavljen na 5. Međunarodnoj konferenciji o industrijskoj baštini u Rijeci, u Rektoratu Univeriteta u Beogradu na svečanoj tribini "Nikola Tesla i 21. vek - Srbija u svetlu pobede naizmeničnih struja Nikole Tesle 1896. godine", povodom 120 godina boravka Tesle u Beogradu, kao i na konferenciji CEDEF-a “Mini hidroelektrane - prednosti i potencijali” u Gamzigradskoj banji.
Inače, putevi kulture su jedan od vodećih trendova u kulturnom turizmu današnjice. To su jedinstveni kulturno-turistički proizvodi koji tematski povezuju više atrakcija i zanimljivih destinacija u jednoj ili više zemalja.
Kulturne rute promovišu zajedničko kulturno nasleđe Evrope i sveta, povećavaju svest o neophodnosti njegovog očuvanja, ističu jedinstvenost destinacija, ono što određene oblasti čini različitim od drugih, posebnim na turističkom tržištu. One podstiču međukulturni dijalog, doprinose očuvanju kulturne raznolikosti, razvoju nauke, unapređenju obrazovanja kroz neformalno učenje, ali značajno utiču i na razvoj privrednog sektora. Kao ozbiljan turistički proizvod, kulturne rute donose daleko više dobiti od pojedinačnih kulturnih destinacija. Oni su i jedno od najboljih rešenja za održivost kulturne baštine, kulturni i privredni razvoj čitavih regiona.
Prema američkim istraživanjima, putevi kulture uglavnom privlače ljude između 35 i 55 godina, ljude u punoj fizičkoj i ekonomskoj snazi, spremne da svoje uživanje daleko više plate od pasivnog turiste koji ide da se kupa ili skija. Aranžmani na putevima kulture su uvek skuplji od običnih turističkih ponuda i podrazumevaju prefinjen program, od specijalnog smeštaja u hotelu, do posebne usluge u muzeju, uz obavezno uključivanje turiste u neki vid aktivnosti u vezi sa temom putovanja.
Poklonici kulturnog turizma u proseku 2,2 puta više lete avionom od običnih turista, 1,2 puta ostvariju više noćenja u zemlji koju posete, 1,7 puta više benzina troše, 2,7 puta više potroše na hranu i svakodnevre potrepštine tokom putovanja, skoro tri puta više novca izdvoje za suvenire, i kupovinu uopšte, u odnosu na turiste „dokoličare“.
U razvoju kulturnih ruta naročito prednjače Evropa i Amerika, mada se kulturne rute granaju i po ostalim kontinentima.
Program kulturnih ruta Saveta Evrope nastao je pre dve i po decenije, 1987. godine, kao odraz želje da se podigne svest o evropskom kulturnom nasleđu i evropskim vrednostima, ali i da se ukaže na to koliko se nasleđe evropskih zemalja vekovima preplitalo i kako ono danas predstavlja deo zajedničkog kulturnog nasleđa cele Evrope.
SE je ustanovio do sada 24 puta kulture, koji se protežu kroz 70 zemalja na četiri kontinenta, i obuhvataju na hiljade atraktivnih destinacija. Razvoj programa kulturnih ruta i postavljanje novih nadgleda Instiutut za kulturne rute iz Luksemburga.
Najstarija evropska kulturna ruta Stopama Svetog Jakova oživljava stari, srednjovekovni put hodočašća u Španiji, kojim su išli hodočasnici da pohode katedralu Santjago de Kapostela. Umrežene katedrale, crkve, spomenici, arhitektura, umetnost, pastoralni predeli, vinska polja, tradicija tog kraja, nude posetiocima nezaboravan doživljaj putovanja kroz vreme i jedinstveno iskustvo. Na stotine hiljada turista svake godine krstari ovom rutom dugom 800 kilometara. Osim hotela, prenoćišta, seoskih kuća, kampova, na svakih 10 do 15 kilometara im se nude i “utočišta za hodočasnike”.
Turisti kroz Evropu mogu putovati i Zemljom Katara u Francuskoj, stazama Drakule, Mocarta ili Don Kihota, zatim Putem dvoraca u Nemačkoj i Češkoj, Dolinom kraljeva u oblasti Loare, Stazama Hadrijanovog zida - zida koji je rimski imperator Hadrian podigao na najužem delu Britanskog ostrva, Hanza rutom koja oživljava drevnu, srednjovekovnu trgovačku mrežu u zoni Baltičkog mora, Putevima masline...
(SEEcult.org)
