Izazovi razvoja publike
Kolarčeva zadužbina ulazi u završnicu projekta “Take Over” tokom kojeg je učestvovala u evropskom istraživanju o mogućnostima razvoja publike i izazovima na tom putu, a budući da nema problem sa brojem posetilaca, pokušala je da podmladi njihovu strukturu uvođenjem modela Saveta mladih koji je imao mogućnost da učestvuje u programskom odlučivanju i organizovanju događaja namenjenih vršnjacima.
Projekat “Take Over”, podržan od Kreativne Evrope, podrazumevao je različite forme aktivnosti - od mentorskog rada sa članovima Saveta mladih, preko edukacije i preispitivanja mitova u vezi sa razvojem publike, do produkcije programa koje je radio Savet mladih i njegove promicije, rekla je 11. aprila na završnoj prezentaciji tog projekta u EU Info centru direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević.
“Nama su pune sale, posebno kada su u pitanju koncertni programi, ali i drugi – uvek je više posetilaca nego što smo očekivali, ali je izazov bio ustanoviti šta još može da učini ustanova kultura koja u smislu brojnosti publike postiže maksimum.
Pitanje je stoga da li publiku čine svesni pojedinci, koji su kreativni i aktivno učestvuju u onome što se predstavlja na sceni, ili je reč o pasivnoj publici, koja sedi i samo posmatra programe u toku. Da li treba da razmišljamo o mitu koji je barijera, kakav je uticaj cena ulaznice, na koji način utiče dostpunost prostora u kojem se program izvodi, da li institucija treba da e zadovolji time što statistički ima dovoljan broj posetilaca... Koliko smo svesni publike i koliko ona utiče na ono što umetnici predstavljaju? To su bila neka od otvorenih pitanja na koja je Kolarac pokušao da odgovori upostavljanjem mehanizma Saveta mladih, orijentišući se mahom na obnavljanje publike programa klasične muzike.
Prema rečima Jasne Dimitrijević, uvek ima prostora za kreiranje sadržaja koji će dovesti nove ljude kojima je važno da komuniciraju i aktivno učestvuju u programima kako bi i sebe unapredili. Krajnji cilj projekta “Take Over” stoga je da, kroz nove programe i aktivnosti Saveta mladih, doprinese tome da kultura vrši svoju misiju stvaranja boljih pojedinaca – ljudi koji će razmišljati o sebi i o celom društvu.
Model Saveta mladih nije novina – u Engleskoj, gde je i nastao, postoji već decenijama, a njegovo funkcionisanje, kako je primetila asistentkinja menadžera projekta “Take Over” Virdžinija Đeković, često zavisi od okolnosti, pa se u Srbiji razlikuje u odnosu na Britaniju, Poljsku, Grčku ili Italiju – odakle su partneri tog projekta.
Prema njenim rečima, rad sa mladima je uvek nepredvidiv i neizvestan, što se moglo primetiti i prilikom studijskih putovanja.
“Moram da priznam da ranije nisam puno verovala u takav oblik edukacije, ali nakon ovoga primetila sam da kroz to proširivanje vidika, sticanja neformalnog obrazovanja, kroz razmenu iskustava možete doneti u svoju okolinu određene inovacije koje do tada nisu bile praksa i primeniti ih u skladu sa trenutnim okolnostima”, rekla je Virdžinija Đeković, navodeći da je engleski model primenjen u Kolarcu u skladu sa tradicijom te zadužbine i imidžom koji ima u javnosti. Stoga je važan zaključak i da se takvi modeli koji su važni za savremene kulturne prakse ne primenjuju triktno zadato, već je neophodan vid prilagođavanja datoj situaciji i ljudima sa kojima se radi.
Kao zanimljivost, Virdžinija Đeković je navela to da je na početku projekta starosna granica za sve zemlje bila 24-25 godina, a onda su se Italijani, Grci i Srbi saglasili da su ljudi iz mediteranskog regiona izgleda malo duže mladi nego njihovi vršnjaci sa severa, pa je starosna granica podignuta na 28-29 godina. “Iz toga vidimo na koji način je potrebno i neophodno da poznajete okolinu u kojoj radite i da u skladu sa tim implementirate modele, odnosno prakse koje želite”, rekla je Virdžinija Đeković, koja je sa članovima Saveta mladih radila sa Andrijom Stojanovićem, a prema njegovim rečima, mentorski rad bio je ključna spona koja je trebalo da napravi od Saveta mladih integralni deo institucije.
“Savet mladih samo jedan od instrumenata, pa i kada ne rezultira porastom mlade publike, dobar je za introspekciju u vezi sa tim kako se donose odluke i kako se sa mladima komunicira”, rekao je Stojanović.
Projekat predstavljen je i u formi kraćeg filma o radu Saveta mladih i realizovanim aktivnostima koje su simbolično zaokružene u novembru 2016. višednevnim festivalom “Take Over”.
Među aktivnostima projekta bile su i studijske posete, radionice, istraživanja i ankete, seminari…
Na prezentaciji projekta “Take Over” učestvovali su i predstavnici Doma omladine Beograda, Kulturnog centra Grad, Ustanove kulture Parobrod i Kulturnog centra Beograda, koji su u razgovoru koji je moderirala članica Saveta mladih Nina Džuver, izneli različita iskustva u vezi sa razvojem publike i angažovanjem mladih u realizaciji programa.
(SEEcult.org)