Beogradski uvod u 18. BJCEM
Izložba “Home Belgrade” premijerno će predstaviti od 18. do 27. aprila u Kući kralja Petra I u Beogradu radove grupe umetnika iz Srbije, Grčke, Italije, Austrije i Crne Gore koji su odabrani za učešće na predstojećem 18. Bijenalu mladih umetnika Evrope i Mediterana (BJCEM) u Albaniji.
Kao deo aktivnosti usko povezanih sa Bijenalom Mediterranea 18, koje će biti održano od 4. do 9. maja u Tirani i Draču na temu “Dom” (Home), na pre-bijenalu Home Belgrade premijerno će predstaviti svoje radove umetnici: Nikolas Vamvouklis iz Grčke, Lidija Delić iz Srbije, Daniele Costa, te Martin Errichiello i Filippo Menichetti iz Italije, kao i Zara Pfeifer iz Austrije i Siniša Radulović iz Crne Gore.
Ideja vodilja Bijenala Mediterranea 18 je Dom, prema koncepciji umetničkog direktora Drijanta Zenelija. U aktuelnom trenutku migrantske krize, umetnici će problematizovati ili pokušati da odgovore na pitanje od kojih sve elemenata se kreira ono što zovemo “dom”. Kao mogući odgovor, ponuđena su četiri elementa: Istorija – koja arhivira veliki broj pojedinačnih priča, upamćenih ili zaboravljenih; San – kao projekat kuće i ljudsko pravo na slobodan izbor; Sukob – kao način deljenja doma sa poželjni i nepoželjnim ”drugima” i Neuspeh – kao unutrašnji otpor, koji se transformiše na putu u potrazi za domom iz snova.
Kustos za vizuelne umetnosti 18. BJCEM-a, kao i izložbe Home Belgrade, nezavisna kustoskinja Maja Ćirić iz Beograda, navodi da se autentična karakteristika Mediterana manifestuje kroz njegovu sposobnost da reaktivira osećanja pripadanja i bliskosti čak i kod onih koji sa njim ne mogu direktno da se povežu. Ta svojstvena odlika Mediterana da se suprotstavi egzistencijalnoj ravnodušnosti daje mu snagu na globalnom nivou.
Preklapanjem fizičkog i digitalnog, umetnici odabrani za 18. BJCEM potvrđuju “Mediteran u nama” dok istovremeno transformišu tradiciju u nove simbole i anticipiraju budućnost.
Prema rečima Maje Ćirić, navike, potrebe i zahtevi, povezani sa temom doma, pitanja su koja Mediterranea 18 aktivira kroz alternativne političke pozicije iskazane pejzažima, video i zvučnim radovima. Nove teme artikulisane su oko transkulturalnih i transdisciplinarnih koncepata i predstava. Transformativni karakter savremenog doma prikazan je umetničkim dokazima holografskog pogleda na dnevne rutine - obećanjem nekog drugog mesta.
Ako je razumeti umetnike Mediterranea 18, dom budućnosti biće utemeljen u fleksibilnosti s kojom se pristupa i suočava sa kontradiktornostima višestrukih konteksta koje taj dom podrazumeva, navela je Maja Ćirić.
Martin Errichiello i Filippo Menichetti, In Fourth Person, 2015-2017.
Pre-bijenale mladih umetnika Evrope i Mediterana 2017 predstavlja nastavak promocije mladih umetnika i njihove afirmacije na kulturnom povezivanju i razmeni, kroz predstavljanje njihove umetnosti i dostignuća. Pre-bijenale Home Belgrade stoga je mogućnost da se kulturnoj javnosti Srbije približe savremene umetničke prakse iz nekoliko zemalja učesnica.
Učesnici izložbe Home Belgrade, koji će se mahom predstaviti video radovima, deo su grupe od više od 50 umetnika odabranih za vizuelni program 18. BJCEM-a, na kojem će učestvovati ukupno više od 230 umetnika iz 23 zemlje. Osim u oblasti vizuelne umetnosti, učesnici će se predstaviti i u sferi primenjene umetnosti, književnosti, filma, performansa i muzičkog stvaralaštva.
Grčki umetnik Nicolas Vamvouklis, rođen 1990. na ostvru Lezbos, živi i radi u Milanu i Atini. Utemeljen je u filozofiji (Univerzitet na Kritu), likovnim umetnostima i kustoskim studijama (Nova akademija lepih umetnosti u Milanu) i plesu (Grčka nacionalna škola za operu i balet), a njegova umetnička praksa obuhvata interdisciplinarno razmišljanje o vizuelnim i performativnim umetnostima. Radeći instalacije, performanse, video i kustoske projekte, Vamvouklis pozicionira ljudsko telo u centar istraživanja, fokusirajući se na telesnost i proizvodnju saznanja.
Njegov rad je predstavljen na Praškom kvadrijenalu, Milanskom trijenalu, u galeriji Tejt Modern, na festivalu STOFF u Stokholmu, u Goldsmiths Visual Cultures Society, u okviru projekta Current u Milanu, Roman Susan galeriji u Čikagu i Fondazione Sandretto Re Rebaudengo. Sarađivao je i sa State of Concept Athens, Bejart Ballet Lausanne i Institutom Marine Abramović – MAI, te bio učesnik kustoskog programa NEON Curatorial Exchange 2015 u saradnji sa Whitechapel galerijom. Takođe, kustos je u centru za komunikacijska istraživanja Beneton grupe – Fabrica (2016-2017) i saradnik za Viafarini Academy Awards 2016. Osnivač je K-GOLD Temporary galerije, neprofitne platforme za savremenu umetnost na Lezbosu.
Nicolas Vamvouklis, And it feels like home II
Lidija Delić, rođena 1986. godine u Nikšiću, živi i radi u Beogradu, gde je diplomirala 2010. na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti, a 2015. doktorirala na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti. Od 2012. godine aktivno radi kao član i organizator umetničkog prostora U10. Jedan je od pet dobitnika Henkel nagrade za Srbiju (2008), te dobitnica nagrade za crtež aukcijske kuće iz Rima, Gioielli di Carta (2010). Njen rad se nalazi u kolekciji ING banke u Amsterdamu. Bila je na rezidencijalnim boravcima Glo Art, Global Art Centar u Lanakenu (2015) i Intercambiador Acart Madrid (2015).
Izlagala je na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, uključujući nedavnu izložbu I am where I should like to be (sa Marijom Dragojlović) u Navigator galeriji u Beogradu, Sunset Journeys u Circuloquadro u Milanu (2017), One second per second u U10 (2016), Interspace/Međuprostor u Galeriji 212 u Beogradu (2016), Parallel Vienna 2015, Alte Post (U10 grupna izložba) u Beču (2015), LISTE Art Fair (U10 grupna izložba) u Bazelu (2015), Seascapes/Into the Wave u U10 (2015), Into the Wave u U10 (2013), Hard to be… within the time u okviru pratećeg programa 47. Bitefa (2013), te Into the great white open u Galeriji “Centar” u Podgorici (2012).
Daniele Costa, Dead Space
Italijanski umetnik Daniele Costa, rođen je 1992. u Kastelfranku, živi i radi između svog rodnog grada i Venecije, a 2015. je diplomirao na Univerzitetu u Padovi. Trenutno pohađa master studije vizuelnih umetnosti na IUAV univerzitetu u Veneciji.
Njegovo istraživanje bazira se na poznavanju ljudskog tela u dva pravca introspekcije. Preispituje unutrašnje funkcije ljudskog tela, koje su regulisane sa sinhronizacijom i ritmičnošću, sa strukturom i autonomnim radnjama koje su nam tehnički nepoznate, iako su deo nas. Dubinski ispituje znanje pojedinca, radeći na aspektima njegovog života reflektovanog u kolektivni narativ, kao i ljudsku individualnost, individualno znanje - u odnosu na sopstvenu istoriju, svet i sebe. Costa ima potrebu da razume i preispita priče i unutrašnje dijaloge.
Zara Pfeifer, rođena 1984. godine u Kelnu, žiri i radi u Beču, gde je studirala arhitekturu na Likovnoj akademiji i fotografiju na Friedl Kubelka školi za umetničku fotografiju. Njen rad Draga Utopijo/Dear Utopia o posleratnom projektu stambenog naselja Alt-Erlaa bio je nagrađen i izlagan i u Evropi i u SAD. U njenom radu prepoznaje se stalno interesovanje za prostorne i društvene fenomene. Fokus joj je na svakodnevnom životu, izgrađenom okruženju, prostorima za život i ljudima koji interaguju sa njima i unutar njih.
Zara Pfeifer, Modelmakingclub BBlock
Siniša Radulović, rođen 1983. u Podgorici, diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju, gde je i magistrirao 2008. Dobitnik je Gran prija Hercegnovskog zimskog likovnog salona 2016. godine, kao i nagrade za slikarstvo na 33. Crnogorskom likovnom salonu “13. novembar” na Cetinju, te nagrade za video na 38. izdanju te manifestacije.
Između ostalog, učestvovao je na izložbama i u projektima: Borderland, Ausstellungsraum Klingental, Bazel (2017); MECONIO, Muestra de Nuevos Cineastas, Máster LAV, Madrid (2016); 56. Oktobarski salon The Pleasure of Love, Beograd (2016); Q21 Artist in residence, Beč (2016); End(less) festival, Museum Romeinse Katakomben, Valkenburg (2016); Attitude, Magaza, Bitolj (2016); My name is Balkan, M.A.M Contemporary Arts Foundation, Tirana (2016); Kultur Kontakt, Beč (2015); Flattened Fauna, Atelje Dado, Cetinje (2015); Interakcije, Palata Kalo, Pulja (2014); Ego Sum, Dvorac Petrovića, Podgorica (2014); Heterotopije, Galerija Remont, Beograd (2013); Bicephalous, Leksand Kulturhus (2013); Ukrštanja – crnogorska savremena umetnost u XXI veku, MSU “Erarta”, Sankt Peterburg, Državni centar savremene umetnosti, Jekaterinburg, Rusija (2012); Tag, Collegium Artisticum, Sarajevo (2012); Prepoznavanje II, Academia Gallery, Sofija (2012); Centro Periferia, Federculture - La Città dell’Acqua, Rim (2010); Prepoznavanje II, Umetnička galerija “Nadežda Petrović”, Čačak (2010).
Siniša Radulović, Indivisible and Inseparable
Filippo Menichetti, rođen 1986. u Firenci, diplomirao je 2009. psihologiju na Univerzitetu La Sapienza u Rimu, nakon čega je odlučio da se u potpunosti posveti fotografiji. Proveo je godinu nakon tudija putujući kroz SAD, Evropu i Aziju da bi po povratku u Italiju upisao master foto-novinarstva i reportaže na Scuola Romana di Fotografia u Rimu. Tu je prvi put pristupio velikim formatima i realizovao projekat Ostia (2010) na temu urbanih pejzaža, baveći se prvenstveno interakcijom čoveka i njegove okoline. Sarađivao je s dokumentarnim fotografom Giuseppe Moccia na projektu A Third Landscape?, koji predstavlja istraživanje napuštene skijaške infrastrukture u severnoj Italiji. Osnovao je 2012. kolektiv PanAut sa drugim autorima Danske škole za medije i novinarstvo, gde je diplomirao projektom What Remains - meditations on a landscape. Krajem 2013. preselio se u Napulj, gde živi i radi.
Martin Errichiello, rođen u Napulju 1987. godine, u potrazi je za ličnim istraživanjem vizuelnog jezika kroz različite medije. Fotografiju i vizuelne komunikacije završio je 2010. na fakultetu CFP “Bauer” u Milanu, uz stažiranje u studiju Raffaele Marinello. Od tada promoviše samostalno objavljene editorijalne projekte, sarađivao je sa multimedijalnim studijima kao nezavisni režiser i producirao nekoliko projekata, instalacija i knjigu. Izabran je 2012. za kurs vizuelnog pripovedanja u Danskoj školi za medije i novinarstvo, gde je osnovao internacionalnu mrežu umetnika PanAut Collective i realizovao dokumentarac “Archipelagoes” za koji je dobio više nagrada. Trenutno živi u Napulju, gde meštovitim medijima radi na istraživanju južnoitalijanskog identiteta.
Izložba Home Belgrade biće otvorena do 27. aprila, a realizovana je u saradnji sa organizacijom Strategie Art.
Tehničku podršku pružio je Vladimir Mačar, a asistentkinja kustoskinje Maja Ćirić je Teodora Jeremić.
BJCEM od 1985. godine vrednuje različite kulture, otkriva nove umetničke prakse i u kontekstu umetnosti pomera i preispituje granice. Osnivači BJCEM-a su gradovi Torino (Italija) i Brisel (Belgija), a danas povezuje 60 partnerskih zemalja iz Evrope, Bliskog Istoka i Afrike.
Osim Maje Ćirić, nezavisne kustoskinje iz Srbije, kustosi 18. BJCEM-a su i Jonida Turani iz Albanije za primenjenu umetnost, Maria Rosa Sossai iz Ala grupe iz Italije za književno stvaralaštvo, direktor prizrenskog DokuFesta Eroll Bilibani za film, te Ema Andrea za performans i Tulla Centar (Alban Nimani i Rubin Beqo) iz Albanije za muzičku umetnost.
(SEEcult.org)
