Urugvajski plesni umetnici gosti Stanice
Stanica Servis za savremeni ples ugostila je urugvajske plesne umetnike iz kolektiva Perro Rabioso iz Montevidea, a uz razgovore o uslovima njihovog rada u živopisnoj političkoj i društvenoj realnosti Južne Amerike danas, te radionicu “Pravo na vežbanje memorije” u Magacinu u Kraljevića Marka, gostovanje obuhvata i plesnu predstavu mlade koreografkinje Tamare Kubas “Actos de amor perdidos” 29. marta u Bitef teatru.
Sa gostima iz umetničkog kolektiva Perro Rabioso, Tamarom Kubas (Cubas), Santijagom Turenom (Santiago Turenne) i Letisijom Skriki (Leticia Skrycky), Stanica je 26. i 27. marta u Magacinu priredila jedinstvenu priliku za beogradsku publiku da čuje nešto više o razvoju savremene umetnosti u Urugvaju i upozna delić živopisne realnosti Južne Amerike danas.
Urugvajska prestonica Montevideo danas je mesto susreta koreografa, izvođača i kulturnih radnika sa javnim i privatnim institucijama. Prvi međunarodni festival savremenog plesa u Urugvaju - FIDCU,
osnovao je 2012. godine tim ljudi posvećenih kulturnoj razmeni, razumevanju fizičkog susreta kao fundamentalnog i konkretnog načina za razvoj plesa.
Gosti iz Urugvaja 27. marta govoriće o kulturnoj politici u svojoj zemlji i novim izazovima za savremenu umetnost, uz moderaciju Marijane Cvetković Marković iz Stanice.
Poslednjih desetak godina savremeni umetnici u Urugvaju uključuju se u tokove pozitivog kulturnog razvoja u zemlji - povećana je mobilnost umetnika, kao i broj novih produkcija, novih asocijacija i načina za delovanje u kulturi, čak i bez specifičnih politika u tom sektoru. Danas savremeni umetnici nastoje da sačuvaju u novim uslovima ono što su oduvek bili: nezavisni i samoupravni.
U Magacinu je od 26. do 28. marta organizovana i radionica “Pravo na vežbanje memorije”, a u završnici gostovanja urugvajskih umetnika u Bitef teatru biće izvedena predstava “Actos de amor perdidos” Tamare Kubas, mlade urugvajske koreografkinje, najpoznatije u svojoj zemlji i Evropi.
Autorku je potreba da se ponovo sastavi pužle proživljene priče odveo ka dvema vrstama strategije: korišćenju porodičnih svedočanstava i istraživanju koje vodi generisanju slika - fikcije. To joj je pomoglo da pokrije crne rupe u memoriji u vidu priča paralelnih nedostižnom “stvarnom sećanju”.
Ne radi se o razumevanju sećanja kao nečem globalnom, nacionalnom ili istorijskom, što je definisano zvaničnom istorijom. “Sećanje je način samožrtvovanja jer mora da prizna svoja suštinska ograničenja da deluje u realnosti”, podseća argentinski sociolog Horacio Gonzales. “Ovaj rad transformisan je u specifičnu vežbu simboličkog sećanja. Tamara je član porodice koja je preživela gotovo sve oblike drame koji nas vode do diktature, torture, zatočeništva, egzila, nestanka, prinudnog razdvajanja i teškoća (naročito za one koji provode detinjstvo van zemlje) da se identifikuju i dekodiraju određene slike. Forme nagoveštene kroz neizgovorive muke, teraju nas da ponovo prolazimo kroz seriju događaja ili, preciznije, raspoloženja ili situacija koje ovi događaji generišu”, naveo je o njenom radu Water Veneziani.
Osim Tamare Kubas, u predstavi igraju i Luis Kubas, Mirta Kubas, Santiago Turen, kao i Ana Dubljević i Marko Milić.
Tamara Kubas bavi se videom, plesom i performansom. Umetnost je studirala u Montevideu i Utrehtu, a ples u Montevideu i kroz niz radionica sa međunarodnim koreografima i pedagozima.
Umetnički je ko-direktor kompanije Perro Rabioso, osnivač PLATAFORME, programa za podsticanje produkcije i umetničke inovacije, te direktor mnogih festivala (FIVU Urugvajki međunarodni videodens festival, Festival izvođačkih umetnosti MEC itd.).
Kompanija Perro Rabioso, u čijoj je produkciji nastala predstava Tamare Kubas, umetnički je kolektiv koji od 2002. godine radi na razvoju plesne scene u Urugvaju kroz produkcije domaćih i stranih umetnika, umetničke i istraživačke projekte u oblasti plesa, vizuelnih umetnosti, videa i performansa, kao i kroz organizaciju događaja. Među njima je najznačajniji Urugvajski međunarodni videodens festival FIVU.
(SEEcult.org)
