Neophodan kritički dijalog
Nagrađivani pisac Igor Štiks, gost završne večeri drugog Beogradskog festivala evropske književnosti, privukao je veliku pažnju publike kritičkim zapažanjima o Evropi danas i potencijalima za promene.
“Pravo je pitanje da li mi ulazimo u Evropsku uniju ili u periferiju Evropske unije”, rekao je Štiks 28. juna u prepunoj Velikoj sali Doma omladine Beograda, par dana uoči ulaska Hrvatske u EU.
Štiks je istakao da je danas neophodan kritički dijalog, jer samo on može stvoriti ideje bez kojih se ne može razrešiti postojeća situacija.
Navodeći da voli da veruje da je baš u Evropi moguće napraviti promenu i za nju samu i za ceo svet, on je rekao i da voli da misli i da prostor Evrope zaista nema granica, što je cilj koji još nije dostignut.
“Volim to što Evropu najjače osećamo na njenim ivicama koje već gledaju prema drugim kontinentima, u Istanbulu, Petrogradu, Edinburgu, Siciliji, Kordobi. A šta ne volim? Ne volim arogantnost i neosetljivost za bedu, unutar i izvan nje. Ne volim izmišljene ose Sever – Jug, Zapad – Istok, pretvaranje geografskih parametara u nešto sudbinsko. Ne volim proizvodnju vidljivih i nevidljivih zidova na rubovima i unutar same Evrope”, rekao je Štiks koga je publika više puta prekidala aplauzom.
Štiks je govorio i o razlozima iz kojih je nezadovoljstvo postalo jedina zajednička ideja tako različitih ljudi u savremenom svetu, kao i o pravu na pobunu, o tome šta je danas subverzivno, kao i o tome kako književnost može da kritički preispituje stvarnost.
Autor romana “Elijahova stolica”, prevedenog na šest evropskih jezika i pretočenog u višestruko nagrađivanu pozorišnu predstavu, Štiks je na početku razgovora s publikom pročitao i svoje provokativno “Pismo Evropi”.
Osim kao pisac, Štiks je poznat i kao esejista i politički teoretičar koji je poslednjih meseci napisao nekoliko izuzetno podsticajnih i angažovanih tekstova o novoj dinamici svetske političke scene u rasponu od arapskog do turskog i brazilskog proleća.
U završnici 2. BFEK-a gostovao je i domaći pesnik Živorad Nedeljković, koji je upravo proglašen dobitnikom nagrade “Vasko Popa” za najbolju knjigu pesama 2012. godine. Dobitnik gotovo svih važnijih književnih nagrada, Nedeljković je 2012. učestvovao i na najznačajnijem evropskom festivalu poezije u francuskom gradu Setu.
BFEK je završen projekcijom francuskog filma “Ljubavnici kafea Flor” Ilana Durana Koena o Žan-Polu Sartru i Simon de Bovoar.
BFEK je ponudio publici četiri multimedijalne večeri koje su obuhvatale razgovore pisaca sa publikom i čitanje delova novih rukopisa, video prezentacijea književnih tekstova i besplatne projekcije filmova nastalih prema velikim književnim delima.
Centralna tema 2. BFEK-a i okosnica književnih razgovora bilo je pitanje tranzicijskih, prelaznih, graničnih vremena u kojima jedne vrednosti nestaju, dok druge još nisu nastale ili se pokazuju kao nedovoljne zamene.
Učesnici su govorili o neizvesnim i turbulentnim vremenima kao o prvorazrednom izazovu svoje književnosti i o priči kao načinu da se razume uzavreli savremeni svet.
U književnim programima, osim Štiksa i Nedeljkovića, od 25. juna nastupili su i Mihajlo Pantić, Muharem Bazdulj, Duško Novaković, Srđan V. Tešin i Goce Smilevski, a specijalni gost na otvaranju BFEK-a bio je bend Profesor Salmo i prijatelji, koji je nastupio na književnoj večeri Pantića.
Publika je mogla da vidi filmove “Hadersfild” Ivana Živkovića (prema istoimenoj drami Uglješe Šajtinca), “Petrovgradska prašina” Ilije Torbice (prema istoimenom romanu Vojislava Despotova) i “Ljubavnici kafea Flor”.
U glavnom holu DOB-a priređena je i izložba posvećena Zbignjevu Herbertu, jednom od najvećih evropskih pesnika XX veka. Na toj izložbi, koja je otvorena do 3. jula, posetioci mogu da vide crteže, rukopise i fotografije tog modernog klasika evropske književnosti.
Organizator BFEK-a je izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa DOB-om.
(SEEcult.org)
