Teško je biti - 47. BITEF

Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF) predstaviće krajem septembra, uprkos drastično smanjenom budžetu, 11 predstava iz Srbije, regiona i sveta, objedinjenih sloganom “Teško je biti”, kojim ukazuje, između ostalog, i na teškoće sopstvenog opstanka i opštu krizu kulture i umetnosti u Srbiji.

Iako će broj predstava na 47. BITEF-u manji nego prethodnih godina, ne zaostaju za kvalitetom, a reč je o provokativnim delima pozorišnih trupa i umetnika poput kolektiva Gob Skvad, Kornela Mundruca, Jerneja Lorencija, Boruta Šeparovića, Olivera Frljića i Tomija Janežiča, odabranih najvećim delom zahvaljujući milosrđu stranih kulturnih centara ili pomoću ličnih kontakata i privatnih boravaka selektora Jovana Ćirilova i Anje Suše u inostranstvu, rečeno je 11. jula na konferenciji za novinare.

Ovogodišnji podnaslov “Teško je biti” skraćeni je naslov mađarske predstave “Teško je biti Bog” Kornela Mundruca, jednog od najradikalnijih mađarskih umetnika koji pokazuje stanje u kulturi svoje zemlje koje se donekle može uporediti sa Srbijom.

        Teško je biti Bog

BITEF već pola veka, kako je naveo Ćirilov, traži naslov koji bi obuhvatio tematiku ili osnovnu nit predstava koje prikazuje, pri čemu to uopštavanje nije nikada suzilo izbor do te mere da neka važna predstava izostane iz konačnog izbora jer “ne odgovara temi”. To skraćenje tematike, pored tekućih muka prouzrokovanih svekolikom krizom, pre svega ekonomskom, svodi se na jedan od problema filozofije kao što je bitak, bivanje, egzistencija. Izbor predstava na BITEF-u uvek je bio vođen mišlju da se nešto bitno kaže o životu i o umetnosti pozorišnim sredstvima, a 47. BITEF ukazuje da je teško katkada i biti i pozorište.

Prema rečima Anje Suše, 47. BITEF nastajao je u atmosferi potpune neizvesnosti koja potresa kulturnu scenu Beograda i Srbije skoro pune dve godine, tokom kojih je budžet tog festivala prepolovljen.

Iako će BITEF uskoro proslaviti pet decenija od osnivanja, tokom kojih je svedočio različitim političkim, ekonomskim i drugim nepogodama, ove godine se prvi put suočio i sa mogućnošću samoukidanja.

“Ponuda/prinuda samoukidanja je, očigledno, zamenila klasične oblike cenzure, a loša ekonomija postala alibi za pretvaranje elitne kulture u zabavu za mase - tamo gde je to moguće i gde nema otpora, a otpora uglavnom nema jer smo svi pomalo saučesnici i tako, evo nas baš ovde gde jesmo - posramljeni beznačajnošću svog ‘slučaja’ pred mnogo značajnijim temema ‘od kojih se živi’, ili možda pogrešnim izborom (beskorisne?) profesije u vremenima koja su kako nam poručuju političari ‘teška’, pa nam ne preostaje ništa drugo osim da čekamo. I evo nas kako spuštamo glavu i čekamo da ‘ovo’ - šta god to bilo - prođe, da bi se ‘ono’ - šta god to bilo - vratilo, dok polagano tonemo u zaborav ili još gore - samozaborav”, navela je Anja Suša.

      Ubiti Zorana Đinđića

Način na koji je danas primoran da funkcioniše BITEF, postavlja pitanje srpske kulture uopšte i brojnih drugih koje ono povlači, na koje će ukazati i ovogodišnja selekcija predstava, odabranih kako bi, pored nespornih umetničkih vrednosti, donele u Beograd i malo smelosti i podsticaja na pobunu koja je uvek bila osnovna supstanca BITEF-a.

“Volela bih da ova selekcija vrati veru u to da pozorište nije tek skupa i nepotrebna zabava namenjena malobrojnim ljubiteljima, već neophodna opomena društvu, da njegova snaga leži u nepokoravanju, neposlušnosti, drskosti i neposustajanju pred autoritetima. A više od svega u hrabrosti da postavlja pitanja koja niko drugi neće ili ne sme. Naročito onda kada su nam odgovori ispred nosa...”, navela je Anja Suša.

Odabrane predstave uglavnom su interaktivne i traže stav publike, prikazujući pozorište koje je pokretač novih tema koje ga ugrožavaju.

       Before Your Very Eyes

47. BITEF počinje 22. septembra belgijsko-nemačkom predstavom “Before Your Very Eyes” Gob Skvad, sa “starmalom decom” koja iz svog ugla govore bez predrasuda o iskustvima sa starijom generacijom. Dok ih publika posmatra zatvorene u “sigurnoj sobi” ograđene jednosmernim stakalima sa ogledalima, kao insekte u tegli - deca bulje u budućnost, u svoju starost, u smrt. U kompleksnim interakcijama igranog i audio materijala, reditelj preispituje i invertuje značenja ideja “mudre starosti” i “nevine mladosti”, pružajući iz pespektive deteta pod lupom ozbiljnu kritiku sadašnjeg društvenog trenutka u Evropi.

Evropi, odnosno njenoj istoriji 20. veka, koja je tretirana humorno i ironijski, posvećena je i češka predstava “Europeana” (Reduta Theatre, Brno) Jana Mikulášeka, koja nudi poražavajući pozorišni komentar na prošli vek, u kojem su uloge iste važnosti imale igre rata, ali i otkrića i patenti kakvi su brushalter ili perforirani toalet papir. Banalnosti i ključni momenti, kojima je data ista važnost, daju novu sliku bliske evropske prošlosti.

       Europeana

“Europeana” je jedna od najaktuelnijih predstava 47. BITEF-a i označava povratak Čeha posle gotovo dve decenije, pružajući originalni pogled na opasne klišee međunarodnih organizacija i njihove jalovosti.

Francuska predstava “Beograd” (Compagnie Espace commun, Pariz), u režiji Juliena Fišera, inspirisana je dramskim tekstom poznate performerke i spisateljke Angelice Liddell, koja je napisala tekst o gradu u kojem nikada nije bila - Beogradu, inspirisana vestima u medijima o sahrani Slobodana Miloševića.

      Beograd

Ostatak glavnog programa 47. BITEF-a čine domaće i predstave iz regiona - “Žene u Narodnoj skupštini” Narodnog pozorišta u Subotici - ekstremno čitanje Aristofana, u režiji Nikole Zavišića, zatim “55+” zagrebačkog Montažstroja, autora i reditelja Boruta Šeparovića, “Post scriptum” Crnogorskog narodnog pozorišta u adaptaciji i režiji Varje Đukić, “Oluja” Aleksandra Ostrovskog, u produkciji Mestnog gledališča Ljubljana i režiji Jerneja Lorencina, “Galeb” Srpskog narodnog pozorišta, u režiji Tonija Janežiča, te dve domaće predstave o ubijenom premijeru Srbije - “Zoran Đinđić” Ateljea 212 i Olivera Frljića i “Ubiti Zorana Đinđića” Studentskog kulturnog centra Novog Sada, u režiji Zlatka Pakovića.

       Post scriptum

Prema rečima Ćirilova, predstave posvećene Đinđiću uvrštene su u program zbog umetničkog nivoa koji imaju, ali i zato što Sterijino pozorje i neki drugi festivali nisu imali hrabrosti da ih prikažu.

       Zoran Đinđić

Uprkos drastično smanjenom budžetu, 47. BITEF nudi i prateći program u vidu “BITEF polifonije” i “BITEF-a na filmu”, uz izložbu “Teško je biti u vremenu” Biljane Tomić i Dobrile Denegri.

Budžet BITEF-a, kako je rekla direktorka Bitef teatra Jelena Kajgo, toliko je smanjen da bi svako eventualno dalje smanjenje ozbiljno dovelo u pitanje opstanak tog festivala.

Grad Beograd, osnivač BITEF-a, 2012. godine dao je 20,6 miliona dinara, a ove 13,8 miliona. Očekuje se još 3,8 miliona, što znači da bi gradska podrška ukupno iznosila 17,6 miliona. I Miništarstvo kulture značajno je smanjilo podršku - prošle godine je dalo 17 miliona, a ove 10,5 (najpre 9, pa potom još 1,5). Vojvođanske vlasti podržaće BITEF sa 2,5 miliona, pa ovogodišnji budžet ukupno iznosi oko 30 miliona.

Prodaja karata počeće 1. septembra, a cene će biti kao prošle godine, što znači od hiljadu do 2.000 dinara.

Festivalski sajt je www.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)