Sećanje na jedan grad
Regionalna konferencija “Sećanje na jedan grad: Mikroutopije i stvarnosti”, organizovana 22. i 23. novembra u Skoplju, ima za cilj da podstakne dijalog stručnjaka i šire javnosti o pitanjima javnog prostora i mesta pojedinca u njemu, kao i lične odgovornosti u vreme njegovog celokupnog redefinisanja, komodifikovanja i kontroliranja.
Organizatori konferencije, koja će okupiti stručnjake iz Makedonije, Hrvatske i Srbije, ukazuju da je javni prostor uzurpiran od neoliberalnih sila kroz privatizaciju i komercijalizaciju, ali i od državne kontrole i ideološkog aparata, čime se ograničava ideja za zajednički, otvoren i diskurzivni prostor. To dovodi do ozbiljnog narušavanja građanskog identiteta i krajnjih ozbiljnih političkih posledica po demokratiju, naveli su autori koncepta projekta “Sećanje na jedan grad” Filip Jovanovski i Ivana Vasev.
Analizom različitih tipova aktivističkih i građanskih projekata koji preispituju modele javnog prostora kao otvorene platforme za građansko delovanje, projekat “Sećanje na jedan grad” - kroz prezentacije, diskusije i radionicu koju vodi Boris Bakal (Bacači sjenki) iz Zagreba, razmatra različite aspekte javnog prostora danas: šta je javni prostor, čiji je javni prostor i, sa druge strane, šta mislimo ili želimo da treba da bude javni prostor.
Program čine kratke prezentacije inicijativa i projekata produziranih u zemljama u regionu čiji je cilj šira rasprava o pitanjima u vezi sa javnim prostorom.
Biće reči o građanskom aktivizmu (Promašen grad) i javnom prostoru kao mestu borbe za socijalnu pravdu, zatim o savremenim umetničkim praksama u javnom prostoru (Ornament je zločin?) i (ne)uključivanju umetnika i radnika u kulturi u procese promena javnog prostora, te o savremenoj kritičkoj teoriji i percepciji javnog prostora (Grad, centralizovana margina).
Takođe, biće reči o institucijama kulture i umetnosti kao akterima javne sfere (Imam instituciju, znači postojim?) i mestima inkluzivnosti, participacije i otvorene debate, te o pravima marginalizovanih grupa, posebno LGBT zajednice (Grad ima ljubav skoro za sve).
Među učesnicima konferencije najavljeni su Teodor Celakoski, Boris Bakal, Nemanja Cvijanović, Slaven Tolj i Dina Jovanović iz Hrvatske, Tadej Kurepa iz Srbije, kao i mnogobrojni učesnici iz Makedonije.
Najavljeni su i Inicijativa Kooperacija, Iskra Gešoska, Velimir Žernovski, Nikola Naumovski, Maksim Naumovski i Oliver Ilievski, Vasko Lazarevski, Ivana Dragšić, Elena Veljanovska, Nikola Gelevski, Katerina Kolozova, Goran Janev, Artan Sadiku, Zoran Petrovski, Nikola Pisarev, Dina Jovanović, Irena Cvetković, Kočo Andonovski…
Prema rečima autora projekta, poslednjih godina u Skoplju se događa nasilna uzurpacija gradskog života preko različitih (pre svega fizičkih) formi brisanja istorije i sećanja na veće definisano gradsko jezgro, što se odražava kao metastaza i u drugim oblastima (ne samo fizičkim) grada koje definišu njegov kulturološki identitet. Slični problemi prepoznaju se i u regionu, kada mašinerija državnog kapitalizma nemilosrdno potiskuje prava građana. Mehanizmi otpora time ostaju zaglavljeni u dominantnim vladajućim pozicijama koje su u sprezi sa moći tržišta.
Konferenciji prethodi trodnevna radionica Boris Bakala “Automakedonija - sigurno mesto?”, koja postavlja pitanja kao što su: Šta je sigurnost? Kako smo sigurni da smo sigurni? Šta je sigurno mesto? Zašto je grad (Ne)siguran? Šta je to što nas čini nesigurnim (u sebi)? Ko i šta nas osigurava i zašto? Zašto (ne)volimo (ne)sigurnost? Kako izgledamo/delujemo kada smo sigurni?
Radionica je posvećena i modernističkom delu iz 50-ih godina u Skoplju koje je poznato kao Automakedonija, odnosno otkrivanju njegovih urbanističkih, seizmičkih, statičkih i estetskih kvaliteta i mana, kao i njegovog simboličnog značenja za grad, kao i njegovih realnih i imaginarnih narativa, istorije i akupunkturne važnosti za grad Skoplje, makedonsku kulturu, temogućeg značenja za region - u kontekstu promišljanja pitanja grada, sigurnosti, zajedništva, suživota, solidarnosti…
Organizatori konferencije u skopskom klubu Gem podsećaju i na predavanje arhitekte Živka Popovskog, održano pre desetak godina, na kojem je izjavio da “Skoplje gubi profesiju šetača, a profesija šetača u jednom gradu je veoma ozbiljan posao”.
“Tako nekako mi doživljamo ovaj grad, šetači su se izgubili, grad je ostao prazan, dovoljan sam sebi”, naveli su autori projekta “Sećanje na jedan grad”.
Konferencija je nastavak javne diskusije i radionice održane početkom 2013. godine u Bitolju, a organizuje je Fakultet za radnje koje se ne uče (Факултет за работи што не се учат - ФРУ), u saradnji sa Bacačima sjenki iz Zagreba.
Projekat je podržan od Fonda za otvoreno društvo u Makedoniji, uz podršku programa Istok-Istok: Prekogranična partnerstva.
(SEEcult.org)
