EUtopija Igora Bošnjaka u MSUV

Izložba “Projekat EUtopija” Igora Bošnjaka, jednog od međunarodno najaktivnijih savremenih umetnika iz BiH, biće otvorena 18. avgusta u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, a bavi se aktuelnom pozicijom Evrope u kontekstu savremenih ekonomskih i geo-političkih promena izazvanih globalnim migracijama stanovnika Bliskog Istoka.

Autor ispituje demokratske slobode, multikulturalnu toleranciju i proces samo-emancipacije, te kritikuje vladajuću kulturnu apatiju i opšti relativizam Evrope, analizirajući njenu utopijsku poziciju koja za mnoge simbolizuje željeno mesto života ispunjeno snovima i nadanjima, ali i realnu sliku koja ukazuje na niz problema sa kojima se tokom svog puta susreću migranti.

Bošnjak bazira koncept “Projekta EUtopija” na simboličnoj slici Evrope, kao izolovanom ostrvu, koji zatim medijski transponuje i usložnjava novim elementima kojima gradi specifičnu prostornu video-instalaciju. Evropu ironično posmatra kao “samodovoljni oblik postojanja, kao ostrvo Eutopiju koje će uskoro postati region samo-ograničavanja u psihološkom smislu”, naveo je MSUV povodom izložbe, čija je kutoskinja Sanja Kojić-Mladenov.

Prema navodima Bošnjaka, video “EUtopija” je njegova projekcija ideje Evrope.

"Napravio sam veliku, ogromnu sliku Evrope, dobro, ne Evrope, već nečeg sličnog. U stvari, to jeste mapa Evrope, ali vrlo čudna i neprijatna. To je reljefna mapa, veličine 3,7 x 5 metara, gde je Evropa predstavljena kao potpuno izolovano ostrvo. Kasnije, iznad te mape, snimio sam film. Film je o tome kako Evropa danas postaje nešto drugo… Ovaj video prikazuje Evropu kao samodovoljni oblik postojanja, kao ostrvo Eutopiju koje će uskoro postati region samo-ograničavanja u psihološkom smislu. Ima nešto vrlo uznemirujuće u tome kako mi danas doživljavamo Evropu. Ovaj video je moja projekcija ideje Evrope. Ispod, u tekstu koristim puno misli Slavoja Žižeka o Evropi danas. Dvadeseti vek je prošao. Totalitarni režim je dugoročno nesposoban za preživljavanje. Ako želimo da održimo sliku sebe kakvu imamo na zapadu, onda se moramo ponovo pozabaviti ogromnim pitanjem koje se tiče širenja demokratskih sloboda i proći kroz proces samo-emancipacije. Baš tu je Evropa najugroženija. Ali, ja sam uveren da nam je Evropa potrebnija nego ikad”, naveo je Bošnjak o svom radu.

Bošnjak smatra i da je najveća pretnja Evropi njena inertnost.

“Samo zamislite svet bez Evrope. Preostala bi vam samo dva pola – SAD, sa svojim brutalnim neoliberalizmom, i takozvani azijski kapitalizam, sa svojim autoritarnim političkim strukturama. Izgubili biste najvredniji deo evropskog nasleđa, gde demokratija i sloboda podrazumevaju kolektivnu aktivnost bez koje jednakost i pravednost ne bi bile moguće. Mi u Evropi se osećamo previše krivi – naša multikulturna tolerancija proističe iz nečiste savesti, kompleksa krivice koji bi mogao dovesti do propasti Evrope. Najveća pretnja Evropi je njena inertnost, njeno povlačenje u kulturu apatije i opšteg relativizma. Ali zar se izbeglice koji dolaze u Evropu ne nude istovremeno i kao jeftina, zavisna radna snaga, u mnogo slučajeva na štetu domaćih radnika, koji na ovu pretnju reaguju tako što se pridružuju anti-imigrantskim političkim partijama? Za većinu izbeglica to će biti realnost ostvarenog sna. Izbeglice ne beže samo iz svojih ratom razorenih zemalja, oni su opsednuti i određenim snom. Iznova i iznova to vidimo na svojim ekranima. Izbeglice u južnoj Italiji jasno daju do znanja da ne žele da ostanu tamo – oni uglavnom žele da žive u skandinavskim zemljama”, naveo je Bošnjak.

“Projektom EUtopija” Bošnjak ukazuje i na paradoksalnost migrantskog sna o Evropi.

Ukazujući na migrante koji kampuju oko Kalea, koji nisu zadovoljni Francuskom, već su spremni da rizikuju svoje živote da bi ušli u Ujedinjeno Kraljevstvo, te na desetine hiljada onih koji preko zemalja Balkana žele da stignu bar do Nemačke, Bošnjak navodi da oni proglašavaju taj san za svoje neotuđivo pravo i zahtevaju od evropskih vlasti ne samo odgovarajuću hranu i medicinsku brigu, već i prevoz do željenog mesta.

“Ima nečeg enigmatično utopijskog u ovom nemogućem zahtevu: kao da je dužnost Evrope da im ostvari taj san, san koji, uzgred, nije dostupan većini Evropljana. Koliko južnih ili istočnih Evropljana bi, takođe, više volelo da živi u Norveškoj? Ovde se može uočiti paradoks utopije: baš kada se ljudi nađu u bedi i nevolji i stradanju, a od njih se očekuje da će se zadovoljiti minimumom sigurnosti i blagostanja, apsolutna utopija eksplodira. Teška lekcija za izbeglice je to što ‘nema Norveške’, čak ni u Norveškoj”, naveo je Bošnjak, dodajući da će oni morati da “nauče da cenzurišu svoje snove: umesto da ih jure u stvarnosti, trebalo bi da se fokusiraju na promenu realnosti. Tako se mora proširiti perspektiva: izbeglice su cena globalne ekonomije. U našem globalnom svetu, proizvodi slobodno kruže, ali ne i ljudi: pojavljuju se novi oblici aparthejda..."

Bošnjak se u videu “EUtopija” bavi, između ostalog, odnosom društva prema alatima i veštinama koji su mu dostupni, naglašavajući granice njegove sposobnosti da transformiše sopstveno okruženje, što bi, kako je navela Zorana Đaković Minniti povodom izložbe, mogla biti definicija tehnologije izvedena iz ekonomske i materijalne stvarnosti.

“Autor je kritičan prema tome u svom videu. Možemo se zapitati zar nas nije ova permanentna specijalizacija zasnovana na jedinstvu materijalnog i nematerijalnog i stvorena na ulaganju mentalnih i fizičkih napora da se proizvede vrednost dovela do ovog ’’očajničkog’’ mrtvila? Svakako nije, ali za faktičke vrednosti koje zasnivamo na našem odnosu prema globalnom društvu danas, godine 2016-te, ona izgleda u najmanju ruku neprijatna. Ovo je uočljivo od samog početka videa. Vidimo mapu Evrope, koju je Bošnjak naslikao (mapa – ulje na platnu), koja je još uvek prepoznatljiva iako su geografski elementi pojednostavljeni. Ogoljena, slika postaje stvarna kroz intenzivna, proživljena, čulna iskustva gledaoca i umetnika. Kroz nju, oni se ukrcavaju na svet dnevne banalnosti, primitivizma i drugih –izama, dok Evropa postaje metafora za utopiju koja postaje distopija. To je kao da nam se pred očima na pozornici snima beskonačni ‘rijaliti’ film. Sva tri vremenska stanja (podeljena u tri dela ovog videa – prošlost, sadašnjost i budućnost) se stapaju u jedno i, paradoksalno, otkriva se naša nesposobnost da direktno stupimo u ‘regularnu’ stvarnost jer ni autoru ni gledaocu se ne daje odgovor na pitanje je li moguće, i kako, nastaviti živeti u ‘ograđenoj’ Evropi ili van nje”, navela je Zorana Đaković Minniti.

Rođen 1981. godine u Sarajevu, Igor Bošnjak živi i radi u Trebinju, gde je trenutno docent na Akademiji likovnih umetnosti koju je i završio 2005. godine, na Odseku za slikarstvo. Takođe, završio je i interdisciplinarne master studije na Odseku teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Uglavnom radi na polju filma, videa, instalacije i fotografije, a poznat je i kao osnivač i kustos međunarodnog projekta Bijenale namaTREba (od 2006).

Njegovi radovi su prikazivani u: Whitechapel Gallery u Londonu; Kunsthalle Wien u Beču; New Cinema & Contemporary Art, Rencontres Internationales, Gaîté Lyrique & Palais de Tokyo, Agnes B. Foundation, Galerie du Jour u Parizu; Kunsthal Charlottenborg u Kopenhagenu, Atopia Film & VideoKunst Gallery u Oslu; Moscow Museum of Modern Art u Moskvi; Hong Kong Art Hall; CAM Casoria, Contemporary Art Museum u Napulju; Kunst Museum u Bonu; Galleria d’ Arte Moderna Palazzo Forti u Veroni; Contemporary Music Centre u Dablinu; Espacio Center Canarias - Tenerife; Fabbrica del Vapore u Milanu; Center of Contemporary Art u Plovdivu; Budapest Art Fair Mucsarnok u Budimpesti; Charinthian Museum of Modern Art u Klagenfurtu; Spazio Monitor, Museum of Contemporary Art u Rimu; Tapetenwerk Halle C u Lajpcigu; Musseo di Palazzo Poggi u Bolonji; Eastwards Prospectus Gallery u Bukureštu, kao i u MSUV u Novom Sadu, Muzeju savremene umetnoti Republike Srpke u Banjaluci, Muzeju moderne umetnosti u Dubrovniku, MMC Kibla u Mariboru, a drugom Bijenalu D-0 ARK Undergroundu Konjicu, Umetničkoj galeriji BiH u Sarajevu, Galeriji Remont u Beogradu…

Bošnjak je 2010. godine bio finalista nagrade Zvono za mlade likovne umetnike u BiH, a od 2009. do 2011. bio je i u finalu B&H Henkel takmičenja za nagradu za mlade umetnike. Nagrađen je 2007. godine prvom nagradom za video rad na 45. Salonu čovek spomenik u Velenju.

Izložba “Projekat EUtopija” u MSUV biće otvorena do 10. septembra, a realizuje se u okviru međunarodnog projekta Risk Change (Rizikuj promene), podržanog od programa “Kreativna Evropa” EU.

(SEEcult.org)