Uskoro MSUB, rasprava o Strategiji kulture
Muzej savremene umetnosti u Beogradu, zatvoren već deset godina, biće ponovo dostupan posetiocima od 20. oktobra, izjavio je ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, koji je najavio i početak javne rasprave o dugoočekivanoj Strategiji razvoja kulture od 1. septembra, te izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma u cilju zaštite ćirilice, kao i otvaranje Kulturnog centra Srbije u Pekingu do kraja godine.
Vukosavljević je izjavio da je rekonstrukcija MSUB-a “u završnoj fazi” i da po okončanju građevinskih radova sledi izrada stalne postavke, pa je “sasvim realno očekivati” da taj muzej, “nakon preduge pauze, ponovo primi posetioce, i to od 20. oktobra, na dan kada je i otvoren pre 52 godine”, prenela je RTS pozivajući se na Tanjug.
Ministar je naveo da je posebno ponosan zbog toga što su aktuelna vlada i Ministarstvo kulture i informisanja uspeli da završe ono što mnogi raniji sazivi nisu, a što je, kako je rekao, bila ne samo njihova, već i obaveza čitavog društva.
Vukosavlјević je najavio i javnu raspravu o Nacrtu strategije razvoja kulture u Srbiji od 2017. do 2027. godine, koja će početi 1. septembra u Matici srpskoj u Novom Sadu, a biće održana i Užicu, Kosovskoj Mitrovici, Subotici, Kragujevcu, Nišu i Beogradu.
Vukosavlјević je naveo da su već pristigli brojni predlozi i ideje, među kojima je “nemali broj razumnih i dobronamernih, koji će s velikom pažnjom biti razmatrani prilikom izrade konačne verzije dokumenta”.
Povodom kritičkih ocena, rekao je da su od “manjeg broja bivših kulturtregera, uglavnom bliskih Demokratskoj stranci, koji su se za vreme svojih mandata uglavnom bavili naplatom honorara za nikad napisane, a kamoli predložene strategije razvoja kulture”, u javnim istupima stizale “paušalne i neargumentovane ocene, zasnovane isklјučivo na prevaziđenim ideološkim obrascima i na politikantskom sagledavanju dokumenta za čiju izradu su konsultovane brojne relevantne ustanove kulture, institucije, civilni sektor i pojedinci”.
Ministarstvo će se tokom jeseni fokusirati i na Predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, čiji je cilј zaštita jezika i ćiriličkog pisma kao neoutuđivog dela srpske kulturne baštine, najavio je Vukosavljević.
“Jezik i pismo spadaju u pitanja identiteta svakog naroda i njegove kulture i samim tim moraju biti predmet zaštite od strane države. Zaštita ćirilice i jezika od izuzetne su važnosti za kulturološki opstanak društva i naroda i predstavlјaju pokušaj da se odstrane ili svedu na najmanju meru negativni efekti procesa globalizacije”, naveo je Vukosavlјević, dodajući da se prilikom izrade predloga za izmenu i dopunu tog zakona radna grupa Ministarstva rukovodila dobrom praksom zaštite jezika i pisma iz više zemalјa, između ostalog i nekih članica Evropske unije.
U okviru međunarodne saradnje, Vukosavljević je najavio da otvaranje Kulturnog centra Srbije u Pekingu do kraja godine, što je istakao kao epohalni iskorak u kulturnoj diplomatiji.
Kulturni centar Srbije biće smešten u najelitnijoj umetničkoj četvrti Pekinga, pored kulturnih centara najvećih i najrazvijenijih zemalјa.
“Značaj otvaranja srpskog kulturnog centra u Pekingu ne ogleda se samo u podatku da Srbija duže od 40 godina nije otvorila svoje 'kulturno predstavništvo' u svetu, već pre svega u činjenici da ćemo realizacijom tog projekta dobiti retko ponovlјivu priliku da na doličan način predstavimo našu kulturu u najmnogolјudnijoj zemlјi sveta i najbrže rastućoj svetskoj ekonomiji", izjavio je Vukosavlјević i najavio otvaranje kulturnih centara u Moskvi, Berlinu i Trstu.
Vukosavljević je najavio i nastupe Srbije na sajmovima knjiga u Pekingu, Frankfurtu i Moskvi, kao i predstavljanje akcije “Negujmo srpski jezik” u Beču, Berlinu i Trstu, te u Cirihu i Bernu.
Ministarstvo kulture i informisanja nastojaće i da, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Filološkim fakultetom u Beogradu, obnovi rad srpskih lektorata u inostranstvu, budući da je ugašen veliki broj katedri za srpski jezik u svetu i da su ih preuzele katedre za druge jezike sa prostora bivše Jugoslavije.
Vukosavlјević je naveo i da je Ministarstvo kulture, u skladu sa preporukama bibliotekara, opredelilo sredstva kojima su za sve biblioteke u Srbiji nabavlјene knjige “Dugo kretanje između klanja i oranja” Milorada Ekmečića, “Kulturna istorija Srba” Jovana Deretića i “Velika Srbija - stvarnost i mit” Čedomira Popova.
(SEEcult.org)
*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
