• Search form

04.09.2017 | 20:12

Dama i jednorog Nene Skoko

Dama i jednorog Nene Skoko

Umetnica Nena Skoko Snežana predstavlja se od 7. septembra u Muzeju primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu izložbom “Dama i jednorog / moja priča” čija je tema ponovo ljubav – kao i na njenoj magistarskoj izložbi pre gotovo 20 godina u MPU, ali je ovoga puta inspirisana lepotom čuvenih poznosrednjovekovnih tapiserija iz ciklusa “Dama i jednorog” iz pariskog Muzeja Klini, pa umetnica preisputije svoja ljubavna iskustava u ključu njihovih simboličkih značenja.

Ona prikazuju pet čula – mirisa, ukusa, sluha, vida i dodira, kao i Daminu “jedinu želju” – želju za spoznajom ljubavne istine.

Na prethodnoj izložbi u MPU (1988) Nena Skoko Snežana ispričala je svoju ljubavnu priču sa Mihailom jezikom savremene umetnosti tekstila – u formi knjige kao umetničkog objekta, čime je na novi način pristupila tradicionalnom mediju tapiserije. Eksperiment, otvorenost za novo, angažovanost i samoispitivanje stalne su karakteristike njenog rada, istakao je MPU povodom izložbe “Dama i jednorog – moja priča”, čija je kustopskinja Bojana Popović.

Na osnovu dokumentarne građe (sačuvanih pisama, razglednica, fotografija...), Nena Skoko prevodi na tekstil dobijene ljubavne poruke i izjave tehnikama veza, štampe, taftovanja, tkanja, pačvorka, ručno rađenog papira, uplitanjem bilja, izlivanjem čokolade... Tako dobijene radove grupiše po temama u šest prostornih instalacija. Pet je posvećeno jednom od čula – onom koje je dominiralo u vremenu ljubavi, ili čežnje za ljubavlju, sa konkretnom osobom.

Šesta instalacija, “Moja jedina želja”, sublimacija je umetničinog ljubavnog iskustva. U toj poslednjoj kompoziciji posetilac se konačno sreće sa slikom umetnice. Njeno razotkrivanje je suptilno, ona skida sloj po sloj svog nakita i odeće da bi konačno njen lik ostao sakriven iza Dame. Dama je mistična, devica koja koketira sa mitološkim bićem i poigrava se zabranjenim ljubavima. Transcendecija ljubavi, odricanje od čulnosti, odbacivanje pogleda čeznutljivog jednoroga moguće su konekcije  s posljednjim segmentom izložbe Nene Skoko. Ona svoje zadovoljenje konačno transcendira u Umetnosti – sasvim ogoljena, pretapa se sa slikom slike jedne od najtajanstvenijih evropskih tapiserija, gde se brišu granice umetnice i lika, subjekta i objekta, prošlosti i sadašnjosti, tradicije i savremenosti, kako o tome piše Ivana Podnar, autorka teksta u katalogu.

Nena Skoko Snežana (1960) diplomirala je 1984. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, na Odseku za tekstil, gde je i magistrirala 1998. Usavršavala se na Univerzitetu industrijskih umetnosti u Helsinkiju (1989), na Akademiji lepih umetnosti i dizajna u Poznanju (1991-1993), te kao gost-poslediplomac na Goldsmitsu u Londonu (1994) i na rezidencijalnom programu u radionici za ručno pravljenje papira (1999) u Njujorku.

Nena Skoko izlaže grupno i samostalno od 1986. godine, a od 1989. održava i brojne radionice i prezentacije u zemlji i inostarnstvu. Osnovala je i vodila umetničku radionicu LUM (Lavatorijum umetničkih misli, 1995-1998), posvećenu istraživanju i edukaciji u oblasti vizuelnog stvaralaštva. Nezavisno umetničko udruženje Punkt za umetnički eksperiment pokreće 2000. godine, okupljajući veliki broj saradnika - umetnika iz zemlje i inostranstva.

Njeni radovi čuvaju se u MPU u Beogradu, u kolekciji kompanije Telenor, u Ateljeu 61 u Novom Sadu i u Muzeju Žana Lirsa i savremene tapiserije u Anžeu u Francuskoj.

Članica je ULUPUDS-a (od 1985) i ULUS-a (od 1999), a 2005. dobila je i zvanje istaknute umetnice.

U okviru izložbe “Dama i jednorog – moja priča”, umetnica će održati vođenje 16. septembra, a za 23. septembar najavljena je radionica “Tekst kao crtež” na kojoj će ljubavni stihovi popularnih pesama narodne i zabavne muzike biti iscrtavani i vezeni kao poruke na jastučnicama.

Izložba u MPU biće otvorena do 28. septembra.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r