Fantom iz Opere premijerno na Terazijama

Čuveni mjuzikl “Fantom iz Opere” Endrjua Lojda Vebera imaće beogradsku premijeru 7. oktobra u Pozorištu na Terazijama, u režiji Juga Radivojevića, koji ističe da je to do sada najzahtevniji projekat u istoriji tog teatra.

“Ovaj mjuzikl spada u sam svetski vrh još od premijera 1986. i 1988. na Vest Endu i na Brodveju, a Veber, poznat i po mjuziklu ‘Mačke’, nesumnjivo je top autor. Za nas je rad na ‘Fantomu’ značio preispitivanje ličnih i produkcionih kapaciteta. Probe su trajale čak šest meseci”, istakao je 3. oktobra na konferenciji za novinare Radivojević, koji je na Terazijama već režirao vrlo uspešne mjuzikle “Producenti” i “Mama Mia”.

“Fantom iz Opere” će, zbog vrlo složene i teške muzičke partiture, imati dve ravnopravne podele za pet glavnih likova. Naslovnu ulogu na premijeri 7. oktobra igraće Slobodan Stefanović, a 10. oktobra Nikola Bulatović.

U alternacijama za lik Kristin su Marta Hadžimanov i Mirjana Matić. Raula igraju Slaven Došlo i Ivan Marković, Karlotu - Snežana Savičić Sekulić i Mirjana Stojanović, a Madam Žiri - Milena Vasić i Ivana Popović.

Radivojević je napomenuo da je osnovna priča, prema romanu Gastona Lerua (iz 1910), inspirisanom istinitim događajem u pariskoj Operi u 19. veku, poznata i iz filmskih verzija (prelepi soprana Kristin postaje opsesija misterioznog muzičkog genija koji živi u podzemnom lavirintu ispod opere), a da je bilo “važno prepoznati stil igre i dosegnuti ga, s obzirom da se ovaj mjuzikl približava operi”.

“Za nas je bitno što se autorska prava koja smo dobili odnose na muzički materijal i dramski sadržaj, ali bez obaveze da kopiramo original, tako da je ono što smo uradili autorsko delo. To je velika ljubavna bajka koja podseća da je snaga ljubavi tako važna za čoveka danas. Jer ljubav budi ono najbolje u nama i pokazuje da mi sami odlučujemo kakvi ćemo biti ljudi”, izjavio je Radivojević.

Dirigentkinja Vesna Šouc istakla je da je “Fantoma iz Opere” u svetu videlo više od sto miliona ljudi, na 15 jezika, i da je prodato više od 40 miliona diskova sa Veberovom muzikom, a samo na londonskom Vest Endu imao je 13.000 izvođenja.

“Nama je pripala čast da uđemo u ovu avanturu. Čućete raskošan romantičan zvuk veličanstvenog orkestra. Veber je sjajan kompozitor,  precizno definiše svaki lik i svaku situaciju. Osnovni muzički pečat daju snažne emocije, od ultra lirskog do strasno dramskog tona”, najavila je Vesna Šouc.

Koreograf Konstantin Kostjukov je rekao da je bio zadivljen predstavom “Fantoma” koju je davno gledao u Torontu, te da je srećan što sada i sam učestvuje “u kreiranju tog čuda”.

“Bilo je i straha na početku. Ušli smo u nešto što nikada do sada nismo radili. ‘Fantom’ nije običan mjuzikl, to je klasika. Kako će glumci morati da se približe operskim arijama, tako će igrači delom igrati i u špic patikama. Rešili smo da svi idemo na svoj maksimum”, izjavio  je Kostjukov.

Prvak Pozorišta na Terazijama Slobodan Stefanović priznao je da je dugo za sebe verovao da je bariton, ali da ga je Vesna Šouc ubedila da može da bude tenor.

“To je jako zahtevno. Bilo me je strah da li ću to moći. Potrebno je da dostignemo takav nivo da se ne razlikujemo od kolega iz opere koji gostuju u ansamblu. Pored toga, predstava ima jak dramski naboj. ‘Fantom’ je spoj mjuzikla i drame u pravom smislu te reči”, ocenio je Stefanović.

Nikola Bulatović je rekao da za gotovo četvrt veka rada u Pozorištu na Terazijama nije naišao na nešto slično.

“Ovo mi je nešto najteže i najlepše u karijeri. Nosi nas zajednička energija i mislim da svi možemo da se ponosimo”, rekao je Bulatović, koji je karijeru započeo glavnom ulogom u hit mjuziklu “Briljantin”.

Mlada Marta Hadžimanov (17 godina), kojoj je ovo prva predstava u profesionalnom pozorištu, zahvalila je na pruženoj šansi i dodala da će zauvek pamtiti iskustvo rada na ovom zahtevnom i čarobnom mjuziklu.

Mirjana Matić, dosadašnja članica hora Pozorišta na Terazijama, napomenula je da je po obrazovanju operska pevačica, te da je za nju zadovoljstvo i čast što učestvuje u predstavi na kojoj svi izgaraju.

Reditelj Radivojević je skrenuo pažnju na scenografiju koju je kreirao Aleksandar Denić, nakon velikih uspeha i nagrada u Nemačkoj.

“Mi nemamo takav budžet, ali je Denić naučio da radi u različitim uslovima i uvek je poseban. Njegova scenografija za 'Fantoma' iskoristila je sve tehničke potencijale Pozorišta na Terazijama, hidrauliku, mehaniku. Inače, nije slepo pratio epohu, njegov pristup je eklektički”, opisao je Radivojević, dok je kostimografkinja Tatjana Radišić dodala da je više od 200 kostima inspirisano epohom, ali na stilizovan način.

Prevod teksta i prepev stihova uradio je dramaturg Slobodan Obradović. Originalne stihove pisao je Čarls Hart, a tekst Ričard Stilgoe i Endrju Lojd Veber.

U velikom ansamblu su i Dragan Vujić Vujke, Iva Stefanović, Milan Antonić, Dušan Šida i drugi, uz članove baleta, hora i orkestra.

Direktor Pozorišta na Terazijama Aleksandar Đaja istakao je da je od dolaska u tu kuću pre 16 godina (na mesto dramaturga) želeo da postavi tri velika mjuzikla – “Viktor, Viktorija”, “Mama Mia” i “Fantom iz Opere”.

“Prva dva smo uspešno realizovali. To ne bi moglo bez fantastičnog ansambla i svih saradnika. Ocenio sam da je došao trenutak da se uhvatimo u koštac i sa ‘Fantomom’ koji je najzahtevniji i predstavlja nešto zaista jedinstveno”, rekao je direktor.

Đaja je dodao da su pripreme trajale dve godine.

“Kroz kontakte sa nosiocima prava u Engleskoj zaključeno je da smo ozbiljna kuća i tako smo dobili pravo da kupimo licencu. Onda je krenuo posao na prepevu, dogovori sa autorskom ekipom, biranje ansambla”, rekao je on i dodao da je projekat finansijski pomogla Skupština Beograda.

Pomoćnik direktora za umetnička pitanja Željko Jovanović ocenio je u programu predstave da se Veberova “snaga poetike sastoji u objedinjavanju i dovođenju u istu ravan i života i umetnosti, njihovo preklapanje i mešanje do neverovatnih visina”.

“Magija mjuzikla ‘Fantom iz Opere’, njegova ‘tajna šifra’, krije se, pored ostalog, u igri na velikim, možda najvećim visinama na koje su podignuti junaci ovog komada. Ljudski glas nema gde da ode dalje, niti kuda da dosegne više. Lavinu neverovatnih, i na kraju tragičnih događaja u jednom pozorištu, događaja sa obe strane rampe, to preplitanje dveju realnosti, pokreće ljubav glavnog junaka ove začudne priče, tajanstvenog Fantoma, prema talentu mlade operske prevačice i njenom anđeoskom glasu. U ovom mjuziklu reč je i o žrtvovanju, davanju, predanosti, zavisti, veri, nadanju, borbi sa prosečnošću… sve to je, na kraju krajeva, i dušom i srcem posvećeno umetnosti”, zapisao je Jovanović, dodajući da je “glavni junak zapravo – muzika”.

(SEEcult.org)