Ispovest razočaranog čoveka
Novi roman Ratka Dangubića “Ostrvo od pepela”, objavljen nedavno u izdanju Arhipelaga, ispovest je razočaranog čoveka današnjice, “roman o nama koji smo opstali i ostali”, kako kaže autor.
“Naše pamćenje je iskidano kao ispreturana slova Morzeove azbuke. Istorija pokazuje da postoji bezbroj mehanizama za upravljanje pojedincima, narodima i razumevanjem stvarnosti. Uz sve drugo što je u romanu, ostrvo od pepela je i Srbija. To je zemlja kojoj prošlost pripada i ne pripada, ona je najsurovija prema sebi samoj, ona je samoj sebi zamka. Ona je ostrvo na kopnu. To je jedan neviđen fenomen. Kopno je svuda oko nje, a ona je ostrvo. Ovde ništa ne može da padne u vodu. Ona je zemlja na bilbordima, ostrvo na bilbordima, ona je i čaura svilene bube”, naveo je Dangubić, romansijer, pripovedač i aforističar.
Glavni junak njegovog novog romana je čovek kome su se sve iluzije raspršile, sve velike priče su ispričane, svi tabui su srušeni, sve nade su nestale sa horizonta…
Ostala je, kako navodi Arhipelag, još samo bespoštedna priča u kojoj taj junak naših dana presabira gde je bio i šta je radio, on i njegovi bližnji i daljnji, u poslednje dve decenije svog i našeg života.
Uporedo sa njegovom pričom, kao u nekom pripovedačkom rašomonu, teku priče ostalih junaka tog romana: Sofije, Ljiljane, Mile, Karoline ili pak posredni glasovi Ivanovog sina Svetozara koji živi u Barseloni. U toj uzburkanoj mreži ljudskih glasova koji se dozivaju i dopunjavaju, nastavljaju i sučeljavaju nastaje priča autentične snage, potpune ispovednosti i neprestane napetosti uz pomoć koje se traga za razumevanjem sopstvene, intimne priče u razobručenom vremenu.
Ukrštajući više glasova, pri čemu se ti glasovi nekada i međusobno osporavaju, Ostrvo od pepela daje nesvakidašnju sliku devedesetih godina i protekle decenije u kojoj se smenjuju istorijske i lične drame, politička obest, strategije manipulacije, časovi uzleta i dubokog pada, osećanje gneva i izneverenosti. I sve se to sklapa u iskustvu najniže tačke kao sume životnog iskustva junaka ovog odličnog romana.
Ivan i Sofija nastoje da napuste svoj dotadašnji način života i duhove savremene ili nešto starije istorije. Put u Kinu i uzgajanje svilenih buba čini im se kao jedna nova mogućnost koja je do tada, u istrzanom vremenu istorije, politike i neuređene svakodnevice, ostača nedosegnuta.
Dangubić (1946) je najviše uspeha do sada postigao romanima “Nemački u sto lekcija”, “Bela priča” i “Moving Day”, koji se pre dve godine našao u užem izboru za NIN-ovu nagradu.
Priče i aforizmi Dangubića prevedeni su na više jezika i zastupljeni u nekoliko antologija u zemlji i inostranstvu.
(SEEcult.org)
