Direktor MSUB: Hvala na strpljenju

V.d. direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Slobodan Nakarada, zadovoljan konačnim završetkom rekonstrukcije zgrade na Ušću, koja će biti otvorena 20. oktobra sedmodnevnim programom, navodi da svođenje računa tek sledi, ali da ne očekuje ni velike uštede, ni rashode. Nakarada u intervjuu za portal SEEcult.org ističe da je publika odabrana da otvori renovirani MSUB, jer je strpljivo čekala deset godina, ali će biti pozvani i gosti iz regiona i sveta, na čiji će dolazak i biti utrošen veći deo sredstava od 30 miliona dinara - koliko je Vlada Srbije izdvojila za otvaranje MSUB-a.

- Šta je sve podrazumevao završetak poslednje faze adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje MSU, započete u avgustu 2016. godine i šta su bili najveći izazovi/problemi u tom procesu, s obzirom da je prvobitno trebalo da bude završena za devet meseci, odnosno do proleća 2017, na osnovu ponovljenog tendera?

S.N: Nakon što su u prvoj fazi radova na rekonstrukciji sređene podrumske prostorije (depoi, radionice, atelje za konzervaciju i ekonomat), uređen krov i izmešten energetski blok iz zgrade Muzeja u aneks objekta, u ovoj poslednjoj fazi je izvršeno kompletno uređenje enterijera (izložbenog i radnog prostora), zamena instalacija, protivpožarnog, protivprovalnog i sistema osvetljenja, obnavljanje fasade, kao i uređenje parka skulptura i nabavka izložbenog mobilijara (vitrine, postamenti i drugo). Najveći izazov koji je odložio završetak radova planiran za maj mesec 2017. godine bio je usklađivanje projekata iz 2007. godine sa novim regulativama koje određuje Zakon o zaštiti od požara, a koji je u međuvremenu izmenjen.

- Ministar kulture Vladan Vukosavljević je donedavno bio oprezan u pogledu najavljivanja tačnog datuma otvaranja, a Vi ste naveli da možete da se kladite da će to biti 20. oktobra, na dan otvaranja MSUB-a pre 52 godine? Šta je bila osnova vašeg optimizma?

S.N: Izgleda da sam dobio opkladu. Šalu na stranu, činjenica da sam, kao v.d. direktor, na čelu ove kuće i da su mi bile u svakom trenutku dostupne sve informacije koje su se ticale zamašnog poduhvata rekonstrukcije Muzeja dovoljno objašnjava moj optimizam.

- Pomenuli ste nedavno da je moguće da će biti ostvarena i izvesna ušteda u procesu završetka rekonstrukcije. Koliko je koštala ova poslednja faza i kako izgleda finansijska konstrukcija? Da li je bilo nekih nepredviđenih troškova u okviru prvobitno određene sume od oko 689 miliona dinara?

S.N: Na ovo pitanje ne mogu još da Vam odgovorim (suviše je rano) dok se ne sagledaju svi troškovi u vezi sa rekonstrukcijom. Bilo je ušteda, ali je bilo i nepredviđenih radova, što se moglo i očekivati kada se radi o rekonstrukciji ovog obima. Svođenje računa tek sledi. Ne očekujem neke velike uštede, ali ni rashode od planiranih sredstava.

- Šta MSUB dobija u smislu prostornih i infrastrukturnih kapaciteta završetkom rekonstrukcije što nije imao do pre deset godina, kada je zatvoren za javnost?

S.N: Rekonstrukcijom zgrade Muzeja obezbeđena je osnovna infrastruktura za funkcionisanje jedne ovako kompleksne institucije. Sređivanjem depoa stvoreni su najbolji mogući uslovi za čuvanje umetničkog nasleđa 20. i 21. veka, a čitav projekat je ispunio svoj cilj. Muzej je dobio prostor koji odgovara svim svetskim muzeološkim standardima i koji daje mogućnost za organizovanje velikih izložbi, kako retrospektivnih velikih umetnika 20. i 21. veka, tako i tematske prikaze iz drugih kolekcija institucija iz Srbije, regiona i sveta. Ovde je značajno pomenuti nove sisteme za regulisanje mikroklimatskih uslova, osvetljenja i obezbeđenja, kojima postavljamo nove standarde za muzejske ustanove u Srbiji. Takođe, Muzej je dobio više prostora za biblioteku i čitaonicu.

- Kakvo je stanje dela zgrade čija je rekonstrukcija delimično završena 2010. godine, a obuhvatala je pre svega sređivanje podrumskih prostorija?

S.N: Svi radovi obavljeni u prethodnoj fazi rekonstrukcije su prošli reviziju. Krov i depoi, kao i ostale prostorije u podrumskom delu zgrade su u odličnom stanju.  

- Šta je sa prethodnim postupcima javnih nabavki, raskinutim ugovorima, a posebno sa prekršajnim, pa i krivičnim prijavama koje su pominjane? Da li postoje neki sudski sporovi i koliko je to do sada koštalo?

S.N: Sudski spor postoji i u ovom trenutku ne mogu o njemu da govorim jer je proces u toku.

- Koji je koncept sedmodnevne kampanje povodom otvaranja Muzeja i šta sve podrazumeva “7x24”?

S.N: Nakon što je deset godina bila zatvorena za javnost, renovirana zgrada pocinje da radi 20. oktobra 2017. godine u 10 časova. Prvih sedam dana, odnosno do 27. oktobra u 10 časova, publika će biti u mogućnosti da u bilo koje vreme obiđe izložbu „Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti”, ulaz će biti besplatan. Za muzejske posetioce tokom svih sedam dana i noći spremili smo i poseban prateći program, u saradnji sa Beogradskom filharmonijom i Beogradskim festivalom igre. Biće orgnizovan i muzički program na platou ispred muzeja, kao i posebni sadržaji za najmlađe posetioce.

- Kako će izgledati sama ceremonija otvaranja? Ko će otvoriti Muzej i da li su predviđene neke posebne zvanice iz regiona i inostranstva?

S.N: Shodno konceptu "7x24" naša publika, koja je godinama strpljivo čekala, imaće tu čast da ponovo otvori vrata zdanja na Ušću. To je jedina ceremonija koju planiramo. Naravno da su pozvani gosti van granica naše zemlje, Muzej je bio i ostaće referentna tačka za ceo region i, kao takav, više nego interesantan svima iz domena kulture, posebno stručnjacima iz regiona, Evrope ali i sveta, sa kojima negujemo višedecenijsku saradnju.

- Kako je zamišljena nova stalna postavka i kako napreduje njena realizacija?

S.N: „Sekvence“ su istorijska izložba koja uključuje savremenu umetnost, a čiji je osnovni cilj da reafirmiše zbirke MSU i ponudi nov okvir za upoznavanje i razumevanje umetnosti nastale na ovim prostorima. Autor koncepcije je dr Dejan Sretenović, a pored njega kustosi izložbe su i mr Mišela Blanuša i dr Zoran Erić. Izložba je namenjena najširoj publici i na njoj će biti predstavljena mnoga poznata dela već kanonizovanih autora, ali i jedan broj onih koja do sada nisu izlagana u stalnim postavkama, uključujući i nove akvizicije. To su radovi autora koji su obeležili period od početka 20. veka do danas.

- Nedavno je objavljeno da je Vlada Srbije iz budžetskih rezervi izdvojila 30 miliona dinara za svečano otvaranje MSUB-a, što je izazvalo nezadovoljstvo na umetničkoj sceni, posebno zbog toga što je za otkup izdvojeno ove godine iz budžeta Ministarstva kulture svega oko 24 miliona. Za šta su sve ta sredstva koje je vlada izdvojila predviđena?

S.N: Što se tiče iznosa od 30 miliona, mislim da su ta sredstva razumno budžetirana imajući u vidu značaj ponovnog otvaranja matične zgrade institucije. Veći deo odvojenih sredstava pokriva troškove puta i smeštaja za goste iz inostranstva, direktore srodnih institucija, kustose, teoretičare savremene umetnosti, umetnike. Posle toliko godina otvaramo ovo izuzetno zdanje i trudićemo se da svaki dinar bude racionalno iskorišćen.

- Koliko je MSUB izdvojio za otkup ove godine, koji je nedavno završen? Koliko je na otkup izdvojeno prethodnih 10 godina?

S.N: Ove godine smo od Ministarstva kulture i informisanja tražili 10.000.000 dinara za otkup umetničkih dela, a odobren nam je iznos od 6.600.000 dinara. Tokom protekle decenije, odnosno u periodu od 2007. do 2016. godine, otkupili smo umetnička dela u vrednosti od 35.880.000 dinara.

- Koji su najznačajniji radovi koji su otkupljeni i da li su svim umetnicima isplaćena sredstva? Koliki bi budžet za nove akvizicije bio optimalan?

S.N: Svaki otkupljen rad ima značaj i zaslužuje da se nađe u zbirci Muzeja savremene umetnosti, svaki iz svog istorijskog trenutka. Naravno, svima su isplaćena sredstva, otkupi se realizuju kroz postupke o javnim nabavkama. Optimalan budžet za otkupe bi bio najmanje 50.000.000 dinara godišnje.

- Kako biste ocenili poziciju MSUB u regionu i na evropskom/međunarodnom nivou posle desetogodišnje pauze aktivnosti u zgradi na Ušću i da li su i kakve su aktivnosti predviđene za njegov povratak na scenu – u smislu unapređenja saradnje, razmene i novih međunarodnih projekata, odnosa sa javnošću, razvoja publike, finansijske održivosti?

S.N: Vrlo je važno istaći da je Muzej svih ovih godina neprekidno radio. Sačuvali smo instituciju. Saradnja nikada nije obustavljena na regionalnom i međunarodnom nivou, štaviše naši partneri su uvek bili spremni na zajedničke projekte. Sa novim/starim prostorom očekujem još dinamičniju i kreativniju kooperaciju. Sva vrata su nam otvorena. Važna bitka će biti vratiti publiku u zgradu na Ušću. Mnogo je vremena prošlo i u narednom periodu moramo staviti akcenat na edukaciju mladih. Da ponovim, Muzej je bio i ostaće referentna tačka za ceo region.

- Da li mislite da je MSUB mogao svih ovih godina da aktivnije iskoristi nezadovoljstvo javnosti zbog godinama zatvorene zgrade i sam se uključi ili čak pokrene neku snažniju kampanju za rešavanje tog problema? Da li je u pitanju bio samo nedostatak političke volje za završetak rekonstrukcije ili je problem u dubljem nerazumevanju važnosti MSUB-a i savremene umetnosti uopšte?

S.N: Mislim da je muzej učinio sve što je mogao, informisao javnost, skretao pažnju i učestvovao u više kampanja kako bi se problem odlaganja rekonstrukcije rešio. Sigurno se sećate naše izložbe „Šta se desilo sa Muzejom savrmene umetnosti“, kao i ostlih aktivnosti koje su imale za cilj da se animira javnost i upozori na moguće posledice po društvo.

(SEEcult.org)