Značaj jugoslovenske ideje MSUB-a

Zvaničnici ministarstava kulture zemalja u regionu smatraju da je ponovno otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu važno za ceo region, a kao posebno značajno u tom pogledu ističu to što je muzejska zbirka sačinjena od radova umetnika sa prostora cele bivše Jugoslavije.

Ministarka kulture Albanije Mirela Kumbaro Furdži, ministar kulture Makedonije Robert Alađozovski, pomoćnica ministra prosvete i kulture Republike Srpske Tanja Đaković i državni sekretar Ministarstva kulture Crne Gore Sandra Đurbuzović, obišli su MSUB sa srpskim ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem uoči zvaničnog prijema povodom otvaranja rekonstruisane zgrade na Ušću, a u odvojenim izjavama za portal SEEcult.org govorili su o značaju tog muzeja, kao i o mogućnostima unapređenja saradnje u regionu.

Mirela Kumbaro Furdži, Tanja Đaković i Robert Alađozovski

Ministarka kulture Albanije Mirela Kumbaro Furdži rekla je da je važno što je MSUB konačno ponovo otvoren i dodala da je posebno impresionirana postavkom koja odražava ideju okupljanja umetnika sa različitih prostora Balkana.

“Najpre je važno to što je ovo mesto, koje je bilo zatvoreno deset godina, ponovo konačno otvoreno. Mi smo male zemlje i nemamo luksuz da držimo prostore zatvorenim. Mislim da je ovo veliki uspeh za Ministarstvo kulture i za sve umetnike. Drugo, stvarno sam impresionirana raznolikošću radova i veoma cenim činjenicu da su umetnici ovde sa različitih teritorija Balkana”, rekla je Mirela Kumbaro Furdži za SEEcult.org.

“Ova vizija da se stave zajedno radovi sa čitavog prostora bivše Jugoslavije je veoma lepa ne samo zbog umetnika, nego i zbog zajednicke prošlosti našeg regiona”, rekla je Mirela Kumbaro Furdži, ističući značaj dijaloga kroz umetnost.

“Imam definiciju za ovaj muzej – ovo je mesto bez granica”, rekla je albanska ministarka kulture, izrazivši želju da se MSUB još više otvori i da organizuje i izložbe savremene umetnosti albanskih umetnika.

Podsećajući da ministarstva kulture Srbije i Albanije imaju od početka ove godine potpisan Sporazum o saradnji, Mirela Kumbaro Furdži navela je da je sada stvar političke volje za izgradnju mostova i uspostavljanje konkretne saradnje institucija. Kao primer je navela moguću saradnju Nacionalne galerije u Tirani i MSUB-a ili između narodnih pozorišta.

“Već imamo ideje o tome, na primer 2018. godine ćemo dovesti ovde baletski ansambl iz Tirane sa najboljim delom repertoara”, rekla je Mirela Kumbaro Fudži, koja je tokom posete Beogradu razgovarala i sa upravnikom Narodnog pozorišta u Beogradu Dejanom Savićem.

“Kada umetnici govore, to je onda dobro za sve”, konstatovala je ona.

Makedonski ministar kulture Robert Alađozovski takođe je istakao značaj ponovnog otvaranja MSUB-a, kao i same postavke koja odražava duh zajedništva.

“Muzeji savremene umetnosti su jedna od glavnih institucija u svakoj zemlji, pa prema tome i u Srbiji, i u Makedoniji. MSUB je dugo bio zatvoren i renoviran godiama, a to je ključna institucija savremene kulture i savremene kulturne i kritičke scene. Zbog toga je to događaj u svakoj zemlji, ali je od značaja i za ceo region, posebno zato što ova postavka uključuje teritoriju cele bivše Jugoslavije”, rekao je Alađozovski za SEEcult.org.

“Ta zajednička kultura koju svi imamo bitna je i u duhu saradnje u regionu u okviru naših integracija u Evropsku uniju, zbog čega je ovo svakako bitan događaj”, rekao je Alađozovski, koji je tokom boravka u Beogradu održao i predavanje na Univerzitetu umetnosti o situaciji u oblasti kulture u Makedoniji, novim ciljevima kulturne politike i planiranim promenama sistema, kao i o regionalnoj saradnji, a učestvovao je i u programu desetog festivala Kondenz u Magacinu u Kraljevića Marka, u organizaciji Stanice - servisa za savremeni ples.

Upitan o preprekama i mogućnostima za jačanje saradnje u regionu, makedonski ministar kulture rekao je da je najbolja saradnja ona koja je strukturisana, što bi podrazumevalo konkurse, obezbeđena finansijska sredstva i kontinuirano odvijanje na godišnjoj bazi.

“Za sada u regionu, ali i sa ostalim zemljama, imamo bilateralne ugovore koji su, koliko korisni, ipak malo bazični. Mislim da možemo da otvorimo i poseban fond, nalik na nordijski ili višegradski, koji bi se odnosio na zemlje bivše Jugoslavije i Jugoistočne Evrope. Ako bi to bilo nešto što se odvija strukturisano, na taj način bi naša saradnja biti najstalnija i najstrateškija”, rekao je Alađozovski, dodajući da je Ministarstvo kulture Makedonije razpoloženo da se tako nešto dogodi.

“Sada se još upoznajemo. Mislim da bismo mogli takvu ideju da veoma brzo testiramo, pa da vidimo kako će se razvijati”, rekao je on.

I pomoćnica ministra prosvete i kulture Republike Srpske Tanja Đaković izrazila je zadovoljstvo ponovnim otvaranjem MSUB-a, ocenjujući da je to veliki događaj za kulturni život ne samo Srbije, već i celog regiona.

“MSUB poseduje dela iz bivše Jugoslavije i to je zaista impoznatna zbirka, sa mnogo vrednih dela. Sama činjenica da je već nekoliko hiljada došlo u Muzej znači da su Beograđani ovo sa odusevljenjem dočekali, a ubeđena sam da će veliko interesovanje biti u celoj regiji, s obzirom da ima dela umetnika iz cele regije”, rekla je Tanja Đaković, ističući značaj muzeja savremene umetnosti i kroz primer MSURS, u kojem je u toku izložba britanskog umetnika Grejsona Perija.

“Na neki način nas vodi u svet i dovodi svet nama”, rekla je ona.

Što se tiče saradnje, Tanja Đaković izrazila je zadovoljstvo odnosima Srbije i RS i kada su u pitanju ministarstva, i same ustanove.

Navodeći da je u toku priprema novog sporazuma koji će potpisati dva ministra o saradnji u oblasti kulture, ona je rekla da se isto tako priprema i sporazum o saradnji muzeja RS i Srbije u vezi sa digitalizacijom.

Upitana šta bi se moglo još učiniti u oblasti kulturne politike kako bi se, osim saradnje institucija, poboljšao i položaj umetnika, Tanja Đaković rekla je da se upravo tako razmišljalo prilikom pripreme Strategije razvoja kulture Republike Srpske 2017-2022. godine, koju je Skupština RS usvojila u julu.

“Jedan od ciljeva na koji smo jako mnogo obratili pažnju i razradili kroz Akcioni plan, a sada već krenuli i u realizaciju, jeste profesionalizam i kvalitet umetničke produkcije”, rekla je ona.

“Najveću pažnju posvetili smo upravo umetnicima koji stvaraju, a ne samim ustanovama na način da smo predvideli niz aktivnosti kako da poboljšamo status umetnika u RS. Već smo krenuli u realizaciju aktivnosti, sprovodimo određene kampanje, tako da mislim da ćemo ovom Strategijom i Akcionim planom – ako ih se budemo držali naravno, jer i najbolja strategija ne znači ništa ako se ne sprovodi – ostvariti naš cilj do 2022. godine”, rekla je Tanja Đaković.

Zvaničnike ministarstava kulture iz regiona kroz izložbu “Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki MSU” proveo je autor koncepcije te postavke Dejan Sretenović, a vođenju su prisustvovali i pojedini pomoćnici ministra kulture i direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Vuk Vukićević.

(SEEcult.org)