Kritički i o nagradi Trifunović
Svečana dodela nagrade “Lazar Trifunović” za najbolju kritiku savremene vizuelne i likovne umetnosti u 2008. godini, koju je dobio Dejan Sretenović, protekla je i u svojevrsnoj kritici dosadašnje prakse dodele tog priznanja, uz ocene da su potrebne izvesne promene. Sretenović je prvi dobitnik nagrade “Lazar Trifunović” za tekst koji nije objavljen u štampanim medijima, već emitovan na Trećem programu Radio Beograda, kome je i posvetio to priznanje.
Svečana dodela nagrade “Lazar Trifunović” za najbolju kritiku savremene vizuelne i likovne umetnosti u 2008. godini, koju je dobio Dejan Sretenović, protekla je i u svojevrsnoj kritici dosadašnje prakse dodele tog priznanja, uz ocene da su potrebne izvesne promene.
Sretenović je prvi dobitnik nagrade “Lazar Trifunović” za tekst koji nije objavljen u štampanim medijima, već emitovan na Trećem programu Radio Beograda, kome je i posvetio to priznanje.
Na svečanosti u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda (KCB), na kojoj je dodeljena i godišnja nagrada Društva istoričara umetnosti Srbije (DIUS) za najbolju autorsku izložbu, Sretenović je podsetio da je i sam pre šest-sedam godina bio član žirija za dodelu nagrade “Lazar Trifunović”, kada je i proširen opseg da se ne uzimaju u obzir samo tekstovi objavljeni u štampanim, već i u drugim medijima.
Navodeći da je prvi dobitnik nagrade za tekst koji je slušan, a ne čitan, Sretenović je rekao da je posebno značajno što je emitovan na Trećem programu Radio Beograda, koji je bio i ostao važan u njegovom profesionalnom i intelektualnom obrazovanju. Dodao je i da je na toj stanici, između ostalog, slušao i Džona Kejdža (John Cage) i Karlhajnca Stokhauzena (Karlheinz Stockhausen).
“Iako smatram da je nagrada godinama izgubila kredibilitet, ali ovo nije mesto da se o tome govori i drago mi je zbog nagrade koju posvećujem redakciji Trećeg programa Radio Beograda”, rekao je Sretenović, koji je kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a nagrađen je za tekst emitovan u dva nastavka 23. i 24. marta, u okviru ciklusa “Kriza originalnog i savremena umetnost”.
Sretenović je kasnije izjavio za SEEcult.org da smatra da se nagrada “Lazar Trifunović” prečesto dodeljuje u “zemlji u kojoj ima malo ozbiljnih i kvalitetnih kritičkih tekstova”.
Njegov predlog je da dodela bude na dve - tri godine, a ne godišnje, dodajući da je i “malo ljudi koji mogu da presuđuju o kvalitetu”, kao i da je “politika nekih žirija diskreditovala nagradu”.
“Mnoge moje kolege su nagradu zaslužile, ali ima i onih koji nisu”, rekao je Sretenović, kome je nagradu uručila predsednica ovogodišnjeg žirija Milanka Todić.
I direktorka Remonta, kustoskinja i istoričarka umetnosti Darka Radosavljević, koja je uručila nagradu DIUS, ocenila je da je “vreme da se sledeći žiri pozabavi neklim novim kriterijumima za nagradu ‘Lazar Trifunović’”.
Nagradu DIUS za najbolju autorsku izložbu u 2008. godini dobile su ravnopravno Aleksandra Estela Bjelica Mladenović i Simona Ćupić.
Nagradu “Lazar Trifunović”, koja se tradicionalno uručuje na rođendan tog poznatog istoričara umetnosti, dodelila je Komisija koju su činili Milanka Todić (predsednica), Slobodan Ristić i Radonja Leposavić.
Prema navodima Komisije, “uzbudljiva i učena interpretacija aktuelne umetnosti ponovnog odigravanja Dejana Sretenovića donosi ne samo analitički uvid u različita teorijska polazišta fokusirana na vizuelnu interpretaciju prošlosti nego i dosledno izvedeno kritičko sagledavanje aktuelnih umetničkih inscenacija”.
“Počev od slavnog ‘Juriša na zimski dvorac’ (1920), odigravanje prošlosti u sadašnjosti, otvorilo je niz novih čitanja multimedijalne reprezentacije istorije, od avangardnog i TV filma i istorijskog slikarstva do performansa.
Nagrađeni rad upečatljivo govori o umetnosti kao medijatoru između realnosti i memorije, o ukidanju distance između apstraktnog znanja i ličnog iskustva, između onda i sada”, navela je Komisija.
Prošle godine nagradu “Lazar Trifunović” za najbolju likovnu kritiku dobila je beogradska nezavisna kustoškinja Maja Ćirić, za tekst u katalogu izložbe “Reset” Mrđana Bajića u paviljonu Srbije na 52. Bijenalu u Veneciji.
Među dosadašnjim dobitnicima su i Milanka Todić, Zoran Gavrić, Darka Radosavljević, Mileta Prodanović, Ljiljana Ćinkul, Lidija Merenik, Branislav Dimitrijević, Jasmina Čubrilo, Stevan Vuković, Bojana Pejić, Jovan Despotović, Dragica Vukadinović, Branislava Anđelković i Svetlana Racanović.
KCB tradicionalno započinje novu likovnu sezonu izložbom “Kritičari su izabrali”, koju osmišljavaju dobitnici nagrade “Lazar Trifunović”, a od 12. januara, u izboru Gavrića, u Likovnoj galeriji predstavio se Radovan Kragulj - radovima koje je stvarao poslednjih 30-ak godina, koliko živi na relaciji London - Vels - Pariz.
Uporedo sa dodelom nagrade “Lazar Trifunović”, tradicionalno se dodeljuje i priznanje DIUS, koje je kustoškinja KCB-a Aleksandra Estela Bjelica Mladenović dobila za izložbu “Razotkrivanje / podvučeno sećanje” KCB-a, koja je predstavljena francuskoj publici u Muzeju moderne umetnosti u Sent Etjenu, dok je Simona Čupić ravnopravno nagrađena za izložbu “Teme i ideje modernog / srpsko slikarstvo 1900-1941”, koja predstavlja novu postavku umetnosti 20. veka u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.
Žiri je konstatovao da su te dve izložbe na najbolji teorijski i stručni način problematizovale i predstavile savremenu i istorijsku likovnu baštinu u Srbiji, a u obrazloženju je ukazao na stagnaciju, pa i opadanje produkcije autorskih izložbi i projekata, ocenjujući da je takvo stanje posledica činjenice da su dva vodeća muzeja u Beogradu (MSU i Narodni) zatvorena.
Konstatovano je da je smanjena aktivnost i odraz realne materijalne situacije u kojoj se nalazi struka, a nagrada je i dodeljena uzimajući u obzir sve te okolnosti.
(SEEcult.org)
