Mila Turajlić: Druga strana istorije Srbije
Rediteljka Mila Turajlić izjavila je da je filmom “Druga strana svega”, koji je upravo pobedio na 30. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), želela da “da drugu stranu istorije Srbije” i pokaže da je “validno viđenje svakog od nas o dešavanjima u Jugoslaviji i Srbiji, da su mogući različiti uglovi gledanja na sve što smo doživeli na ovim prostorima”.
Na konferenciji za novinare 23. novembra u Domu omladine Beograda, gde je stigla direktno sa aerodroma, nakon leta iz Amsterdama, Mila Turajlić je povodom nagrade na 30. IDFA izjavila da “još nije došla sebi”.
“Nisam očekivala nagradu, bilo je vrlo iznenađujuće”, rekla je ona, napominjući da do sada ni jedan film iz regiona nije nagrađen na tom prestižnom festivalu.
Prema njenim rečima, filmom “Druga strana svega” htela je da “ispriča razne druge strane, da predstavi preplitanje više pogleda“ na istorijski period za nama u formi porodične hronike.
Dok se njen debitantski, takođe nagrađivani film “Sinema komunisto” (2010) bavio istorijom Jugoslavije kroz vizuru kinematografije te zemlje, Mila Turajlić je u novom filmu pošla od, kako je rekla, jednostavne ideje o stanu njene porodice koji je bio podeljen vratima zaključanim 70 godina.
“Davno sam započela taj film, još pre ‘Sinema komunisto’, ali sam tada shvatila da još nisam dorasla toj priči. Posle ‘Sinema komunisto“ vratila sam se toj ideji, a intenzivan rad trajao je poslednjih pet godina“, rekla je Mila Turajlić.
“Htela sam da kroz hroniku svoje porodice ispričam priču o svojoj zemlji. Međutim, film je otišao svojim putem, pretvorio se u razgovor između majke i ćerke o proteklim zbivanjima i njihovim tumačenjima”, rekla je rediteljka, čija je majka univerzitetska profesorka i građanska aktivistkinja Srbijanka Turajlić.
Kako je dodala, nije znala da pravi baš takav film. Sama je i snimala razgovare sa majkom o tome “kako se čovek angažuje ili ne angažuje zavisno od okolnosti u kojima se nađe, na koji način je ona odlučila da radi ono što je radila tokom života i koju je cenu za to platila”.
“Bio je to dijalog u kojem je ona na kraju okrenula pitanja na moju generaciju, na našu sadašnju odgovornost”, izjavila je Mila Turajlić (38), dodavši da je od tog okretanja na drugu stranu proistekao i naslov filma.
Proces rada na filmu, kako je rekla, nije bio jednostavan, ali ne zbog potrebe da nagovori majku na snimanje.
“Nije bilo mnogo ubeđivanja. Možda malo emotivne manipulacije. Rekla sam joj da mi je to potrebno za film i ona je, kao majka, naravno pristala. Međutim, kao javna ličnost, Srbijanka Turajlić je navikla da daje intervjue. Moj problem bio je da je navedem da se pomeri od te forme u pravcu intimnijeg tona. To je komplikovano postići i potrebna je hrabrost da se intima unese u film, ali u tome leži film”, rekla je Mila Turajlić.
Posle nedavne svetske premijere na Festivalu u Torontu, prikazivanja u Njujorku i evropske premijere u Amsterdamu, srpska premijera filma “Druga strana svega” biće na 23. Festivalu autorskog filma (FAF) 29. novembra u Sava centru.
“Drago mi je i bitno mi je da film odmah otkrije i naša publika, meni najvažnija. To će biti i jedina projekcija u Srbiji, jer koproducent HBO Europe ima plan za televizijsko prikazivanje. Inače, biće i na festivalima, dobili smo više poziva i to za takmičarske programe”, rekla je Mila Turajlić, ističući da joj je posebno važno što se njen dokumentarac prikazuje na FAF-u, jer je rađen upravo kao autorski film.
Datum domaće premijere, koji je nekada bio državni praznik Dan Republike, slučajan je.
“Kao i puno toga oko ovog filma tako se namestilo. Ustvari, po sadržaju bi bolji datum bio 1. decembar, ali ovo je bio slobodan termin u Sava centru”, rekla je Mila Turajlić.
Povodom činjenice da je srpsko-francuska koprodukcija “Druga strana svega” i prva koprodukcija HBO Europe sa Srbijom, Mila Turajlić izrazila je nadu da je nagradom u Amsterdamu opravdano poverenje tog svetskog brenda.
Mila Turajlić je istakla i da je prvi put za 30 godina - koliko se održava IDFA, prisustvovala srpska delegacija, predvođena direktorom Filmskog centra Srbije Bobanom Jevtićem, te da je Srbija prvi put predstavljena kao zemlja koja ima šta da pokaže kada je filmska dokumentaristika u pitanju.
(SEEcult.org)
