Olga Jevrić u MSUV
Izložba skulptura i fotografija nedavno preminule istaknute vajarke i akademika Olge Jevrić (1922-2014) biće otvorena 10. aprila u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, u saradnji sa Kućom legata u Beogradu i Galerijom Bel art iz Novog Sada, a organizovana je povodom nagrade “Sava Šumanović” koja je toj umetnici dodeljena 2013. za visoke stvaralačke domete i ustanovljenje autentičnog modernističkog koncepta u srpskoj umetnosti XX veka.
Izložbu čine eksponati preuzeti iz Legata Olge Jevrić u Kući legata u Beogradu, uz nekolicinu skulptura iz zbirke Galerije Terra u Kikindi i jednog skulptorskog rada iz kolekcije Galerije SANU - Ogranka u Novom Sadu. Takođe, izložba obihvata i izbor stvaralačkih fotografija Olge Jevrić, nastalih od 1984. do 2003. godine, koje su premijerno bile izložene na njenoj samostalnoj izložbi u Galeriji Zlatno oko u Novom Sadu 1993.
Skulptura Olge Jevrić, kako je naveo jedan od autora izložbe u MSUV Sava Stepanov, javila se na horizontu srpskog i jugoslovenskog likovnog stvaralaštva kao značajan i autoritativan primer niza adekvatnih reakcija na izazove sveta i impulse aktuelne umetnosti.
Jednočlani skup - Egzostruktura Ia, 1977-78, ferioksid, gvožđe, 46x63x33cm, Zbirka Kuće legata
U prelomnim 50-im godinama 20. veka, upravo je Olga Jevrić svojim “Prostornim konstrukcijama”, prezentovanim na prvoj samostalnoj izložbi u beogradskoj Galeriji ULUS (1956), a potom i na Bijenalu u Veneciji (1958), ostvarila najdrastičniji zaokret ka modernizmu; ka “onoj autonomiji umetnosti koja konstituiše autentičnu plastičku misao - kakvu samo umetnost može da ponudi poput uglednog modela - društvu, drugim znanjima i drugim praksama”, naveo je Stepanov, ističući da opus Olge Jevrić, koja je bila prisutna na sceni gotovo šest decenija, zaslužuje stalno vrednovanje, uvažavanje i institucionalnu podršku bitnu za kontekstualizaciju i očuvanje njenog rada.
Predlog za spomenik Zenica IIa, 1961, cement, gvožđe, Zbirka Kuće legata
Prema rečima Dejana Vučetića, takođe koautora izložbe, ako se pogleda unazad na pređeni put umetničkog formiranja i stvaranja Olge Jevrić, ne može se zanemariti konzistentnost skulptorskog jezika i ideje koja nalazi obličje u svetu autonomnosti i umetnikove iskrenosti.
“Olga Jevrić ne spada u grupu umetnika koja svoju umetnost stavlja u službu samoafirmacije iz razloga samodopadanja i projektovanih marketinških planova. Ona nije umetnik projekat, ne koristi usud i volju za ciljeve izvan onih koji se ne zadržavaju na polju stvaranja, likovnosti i u njenom slučaju plasticiteta. Njena skulptura govori jezikom čiste likovnosti i estetske iskrenosti i u tom smislu je uslovno rečeno aristokratska i neuslovljena. Ideja njene umetnosti se može povezati sa impulsom koji se nikad nije želeo prilagoditi vladajućim strujanjima u umetničkoj praksi, već je postojala paralelno i u biti bila autonomna”, naveo je Vučetić.
Artikulacija prostora, 1956-57, cement, gvožđe, Zbirka Kuće legata
Olga Jevrić preminula je 10. februara 2014. godine u Beogradu, gde je i rođena 1922. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana.
Vredan deo opusa poklonila je Kući legata i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji je dopisni član postala 1974. godine, a redovni 1983.
Izložbu “Olga Jevrić _skulpture i fotografije” u MSUV otvoriće, uz Stepanova, i istoričar umetnosti Jerko Denegri, koji je sa Olgom Jevrić ravnopravno dobio nagradu “Sava Šumanović” 2013. godine.
Realizaciju izložbe pomogla je kompanija Telekom Srbija, a biće otvorena u MSUV do 4. maja.
(SEEcult.org)
