Atanackoviću NIN-ova nagrada za Luzitaniju
NIN-ova nagrada za najbolji roman 2017. godine dodeljena je Dejanu Atanackoviću za debitantski roman “Luzitanija”, u izdanju Besne kobile, saopštio je 15. januara žiri, koji je odlučio većinom glasova.
Ime dobitnika 64. NIN-ove nagrade saopšteno je medijima posle nešto više od sat vremena produženog većanja članova žirija, koji je radio u sastavu: Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik).
Atanackovićev roman “Luzitanija”, u kojem dovodi u vezu dva naizgled nepovezana subjekta Prvog svetskog rata - istoimeni putnički brod i psihijatrijsku bolnicu u Beogradu, gradeći niz priča o traganju, nestajanju, ludilu, progresu, i besmislu rata, dobio je tri glasa žirija.
Po jedan glas dobili su romani “Gorgone” Mire Otašević (Geopoetika) i “Srebrna magla pada” Srđana Srdića (Partizanska knjiga).
U finalu su bili i romani “Srodnici” Jovice Aćina (Laguna) i “Danas je sreda” Davida Albaharija (Čarobna knjiga), dobitnika NIN-ove nagrade za “Mamac” 1996, odabrani za liste od devet naslova iz užeg izbora.
Žiri je prethodno odabrao 33 romana u širi izbor, pročitavši čak 179 knjiga koje je dobio iz još jedne hiperproduktivne godine.
Prema navodima žirija, roman “Luzitanija” pripoveda fantazmagorijsko-alegorijsku povest iz vremena Prvog svetskog rata, viđenog iz višestruko pomerene, višeslojne perspektive.
"Ukrštajući erudiciju i snažnu imaginaciju, Atanacković stvara kompleksnu sliku sveta u kojoj se ludilo doživljava kao ostrvo razuma u sveopštoj sumanutosti ratne stvarnosti”, naveo je žiri, dodajući da je roman “Luzitanija” delom oslonjen na tradiciju fantastičnog realizma, delom nastaje “na transponovanju i očuđenju dokumentarne građe”, a delom na saznanjima iz prirodnih nauka i psihologije. Sklopljen je od niza dinamičnih, vizuelno i retorički upečatljivih poglavlja, naveo je žiri.
“Preispitujući temu ludila kao utočišta i kao načina suprotstavljanja haosu, Atanacković ispisuje priču koja sugestivno nadilazi sopstvene vremenske i prostorne koordinate i izrasta u univerzalnu priču o temeljnim egzistencijalnim i društvenim pitanjima savremenog sveta”, istakao je žiri u obrazloženju.
Dejan Atanacković (Beograd, 1969), koji se javio Skajpom iz Firence, gde predaje više predmeta u oblasti vizuelne umetnosti i kulture, izrazio je zahvalnost što je "nagrada dodeljena delu, a ne imenu, što je delo našlo svoj put do čitalaca i do stručne javnosti".
Atanacković sarađuje sa firentinskim Muzejem prirodnih nauka na predmetu "Body Archives", posvećenom istoriji predstava ljudskog tela. Poslednjih godina vodi radionice zasnovane na dijalogu i saradnji studenata i psihijatrijskih pacijenata. U Beogradu je, uz podršku Muzeja savremene umetnosti, pokrenuo "Drugi pogled", inicijativu za nove narativne tokove, kroz javni rad beogradskih alternativnih vodiča. Kao vizuelni umetnik, od 90-ih realizuje samostalne izložbe i kustoske projekte. Pojedini Atanackovićevi radovi deo su muzejskih i privatnih kolekcija.
Nagrada Atanackoviću ujedno je i prvi trijumf manje izdavačke kuće – kakva je Besna kobila iz Zemuna, posle nekoliko uzastopnih godina u kojima je u trci za NIN-ovu nagradu dominirala Laguna, kao izdavač romana Gorana Gocića, Filipa Davida, Dragana Velikića i Ivane Dimić.
NIN-ovu nagradu delimično podržava Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija, koje su želele da ostanu anonimne kako bi u prvom planu ostali isključivo laureat i ugledno priznanje.
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).
*Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2017
(SEEcult.org)