Šta je nama naša borba dala?
Asocijacija za kulturu i umetnost Crvena u Sarajevu poziva na podršku projektu “Šta je nama naša borba dala?” koji je posvećen Antifašističkom frontu žena (AFŽ) na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno prikupljanju, istraživanju, analizi i stvaranju onlajn arhiva o ženskom antifašizmu u regionu.
Crvena je pokrenula kroufanding kampanju za podršku tom projektu, koja traje još tri dana, a cilj je prikupiti 3.000 evra. Za sada je donirano više od 1.200 evra, odnosno nešto više od 40 odsto. Za pomoć projektu, koja može biti i svega pet evra, organizatorke projekta nude različite nagrade.
Antifašistički front žena, kako ističe Crvena, dao je izuzetan doprinos borbi protiv fašizma, ali i ženskoj jednakosti, i slobodi i emancipaciji celokupnog jugoslovenskog društva.
Šta smo izgubili njegovim raspuštanjem? Koliko znamo o njemu danas i šta nam to znanje znači? Sta radimo sa njim? To su neka od pitanja koja postavlja projekat “Šta je nama naša borba dala?” koji će prikupiti, istražiti, analizirati i deliti informacije i dokaze o Antifašističkom frontu žena, te ih predstaviti u formi onlajn arhiva u razvoju.
Arhiv bi, kako je predviđeno, trebalo da čine knjige, magazini, fotografije, dokumenti, svedočenja, priče, umetnički radovi i drugi materijali koji budu prikupljeni.
Onlajn arhiv tog projekta deo je aktivnosti Crvene koje su posvećene afirmaciji nasleđa AFŽ-a. Projekat je započet 2010. godine i podrazumeva seriju aktivnosti i događaja, kao što su izložbe, paneli, javne diskusije, razgovori sa umetnicima…
Prema navodima Crvene, zvanična istorija pruža nedovoljno podataka o ogromnom doprinosu žena u bivšoj Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata.
Više od 100.000 žena učestvovalo je u Narodnooslobodilačkoj borbi, bilo kao vojnici, bombarderke, medicinske sestre, kuvarice, kuriri, politički komesari, komandanti, partijski funkcioneri… Rat je doneo ženama u ex-YU ulazak na javnu i političku scenu.
Velike žrtve žena tokom 1941. i 1942. godine dovele su do stvaranja AFŽ-a početkom decembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu. Na osnivanju AFŽ-a predsednik Josip Broz Tito pozdravio je osnivanje te organizacije, priznajući žensku hrabrost i neustrašivost u borbi za oslobođenje.
Žene su se borile rame uz rame sa muškarcima. Činile su deset odsto svih učesnika rata, a 25.000 ih je poginulo i 40.000 ranjeno.
Ženama je nakon rata omogućeno pravo glasa, koje je 1946. uneto i u novi Ustav SFRJ.
Dok je za vreme rata AFŽ bio fokusiran na samu partizansku borbu, u posleratnom periodu je proširio aktivnosti na javnoj sceni, učestvujući u obnovi zemlje, obrazovanju žena i jačanju socijalizma. Modernizacija života žena, kako navodi Crvena, poklapala se sa opštom idejom socijalista da se stepen razvoja civilizacije ogleda, između ostalog, i u poziciji žena u društvu.
(SEEcult.org)
