• Search form

21.08.2014 | 13:01

Mapiranje prostora

Mapiranje prostora

Izložba “Mapiranje prostora – antropologija putovanja” grupe umetnika iz Srbije i Japana biće otvorena 23. avgusta u prostoru Issu PerpetumMobile u Beogradu, a predstaviće rezultate istraživanja umetnika i umetnica nastalih prilikom njihovog boravka u drugim sredinama, kada započinju ili realizuju radove u odnosu na društveno-kulturološke ili geografske kontekste mesta i nove situacije.

Na izložbi učestvuju: Igor Antić, Atsuko Kotaka, Andrea Palašti, Isidora Todorović i Nina Todorović, a kustoskinja je Sanja Kojić Mladenov, direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.

Izložba “Mapiranje prostora”, u produkciji ProArtOrg, sadrži zapise koji su na mnoge načine povezani sa putovanjem, kao što su kadrovi snimljeni tokom posete umetnika i umetnica drugim sredinama, zabeleške viđenog i doživljenog, aktuelne teme i problemi uočeni u novim situacijama, nastali uglavnom bez pritiska “porudžbine” za određenju izložbu i nametnuti koncept, već kao rezultat primarnog impulsa proizvedenog uticajem novog mesta na ličnu umetničku praksu, prethodne stavove i jezik izražavanja.

Budući da umetnici imaju potrebu da prelaze granice različitih disciplina, formata i prostora, da razmenjuju informacije i da budu u stalnom kretanju, bilo realnom ili virtuelnom, oni istražuju druge prostore u koje odlaze, beleže i dokumentuju viđeno, a zatim obrađuju i reprodukuju doživljeno. Donose nova znanja, razmišljanja i koncepte, i zatim ih prenose u različite geopolitičke sredine. Kretanje (putovanje) je danas postalo neminovnost društvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja, a u umetnosti gotovo zaseban medij sa temama kao što su migracija, raseljavanje, komunikacija i prevođenje, dnevnički zapis, egzotizacija događaja, mapiranje terena, umetnički aktivizam u ugroženim zemljama i slično, navedeno je u pratećem tekstu.

     Igor Antić, Sve mora biti snimljeno, video, 2014.

Različiti programi namenjeni boravku umetnika u drugim sredinama, bilo urbanim ili ruralnim, podstiču i omogućavaju umetnicima da tamo pronađu novi materijal za umetnički rad (video-zapisi, fotografije, artefakti, komercijalni proizvodi, dokumentacija, lične priče lokalnog stanovništva, način života i sl.), uz naglasak na subjektivnom doživljaju viđenog. Društveno-geografska arheologija, antropologija i bliski susret sa drugim mogu postati primarni impuls za nastanak dela, bilo da je u pitanju pojedinačni umetnički rad ili kompleksni kolektivni projekat, dok lično poznanstvo i direktna komunikacija otvaraju prostor za neposredniju saradnju među protagonista savremene umetničke scene.

Nemački umetnik Karsten Heler*, kako podsećaju organizatori izložbe, govorio je tokom predavanja na Tate Triennialu (2009) o svom putovanju u Kongo o stereotipima o toj zemlji i uopšte o načinu na koji se oni prenose i utiču na kulturu, kroz lični primer: “Ima verovatno mnogo drugih primera osim Konga. Na primer, ja živim u Švedskoj, znate, i postoji jedna knjiga koju je o Švedskoj napisao jedan nemački pisac sredinom 19. veka, koja opisuje Šveđane kao krute, bez imalo smisla za humor i introvertne. Pitam se koliko jedna ovakva knjiga ili Konradova ili knjiga Madam de Stal, koje govore o Nemačkoj, mogu stvarno da utiču na karakter jednog mesta, jer se tu, po svoj prilici, dešava čitava lančana reakcija. Nešto vam se od toga može urezati u pamćenje, uticati na mišljenje koje imate o tom mestu. Posmatrate ga iz te perspektive; ono postaje sve utvrđenije i onda nastaje upravo ono o čemu sam govorio – kao proizvod, po mom mišljenju, ne tako objektivne tačke gledišta”.

Objasnio je zatim svoj osećaj tokom putovanja: “Ali mene zanima da unesem nekakav momenat nestabilnosti ili konfuzije u svoj život i da mi ova konfuzija posluži kao osnova da se osećam ‘drugačije’ i da pokušam da resetujem poredak koji gradim celog svog života. Hteo bih da znam da li je moguće da reorganizujem svoj um i započnem iz druge pozicije. Ne znam ko sam ja zaista, ali bih hteo da znam da li mogu da budem neko drugi”.

     Igor Antić, Sve mora biti snimljeno, video, 2014.

Na izložbi učestvuje francusko-srpski vizuelni umetnik Igor Antić koji se bavi istraživanjem ekonomskih i političkih sila koje dejstvuju na određenom mestu. Stvara slike, predmete i situacije kao vrstu “rešetke” kroz koju se tumače društveni i kulturni konteksti izabrane lokacije i ujedno postavljaju pitanja o uslovima produkcije umetničkog dela i o njegovoj upotrebi.

Rođen 1962. u Novom Sadu, gde je završio Akademiju umetnosti, Antić je postdiplomske studije nastavio je na Ecol Nationale Supérieure des Beaux-arts u Parizu i IHEAP u Parizu. Izlagao je u Remsu, Stokholmu, Moskvi, Parizu, Berlinu, Kvebeku, Osaki, Taičungu itd. Dobitnik je nekoliko nagrada, među kojima je i The Pollock-Krasner Foundation's Grant u Njujorku (1999).

Japanska umetnica Atsuko Kotaka iz Tokija, rođena 1976. u Čibi, završila je Nacionalni tokijski univerzitet likovnih umetnosti i muzike, gde je i magistrirala. Izlagala je u galerijama i muzejima u Japanu (TOKI Art Space, Spark Gallery, University Museum Tokio, Tokio; Tochigi Prefectural Museum of Fine Arts, Točigi; Kiryu Saien 11, Yuurin-kan, Gunma; National University of Fine Arts and Music, Ibaraki), a boravila je u Srbiji više puta.

Novosadska umetnica Andrea Palašti bavi se istraživanjem u oblasti (nove) kulturne geografije, kritičke topografije i istorije. Koristi simbolički okvir za ponovno razumevanje aspekata našeg savremenog života. Kao stipendistkinja Ministarstva nauke za mlade doktorante, trenutno pohađa Interdisciplinarne doktorske studije Univerziteta umetnosti u Beogradu, na odseku za Teoriju umetnosti i medija. Rođena 1984. godine, završila je osnovne i master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku Fotografija. Od 2006. izlaže i sarađuje sa umetnicima, umtničkim kolektivima/inicijativama, a do sada je predstavila radove na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Na izložbi učestvuje i Isidora Todorović, koja je osnovne i master studije završila na katedri za nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj i radi kao viša stručna saradnica na katedri za nove likovne medije, a trenutno pohađa i studije na interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, na odseku za Teoriju umetnosti i medija. Inicijatorka je projekta New media camp, ljubiteljka biopolitičkih teorija, postfeminizma i uradi sam kulture, a učestvovala je u više radionica i projekata u zemlji i inostranstvu.

      Nina Todorović, Princip pozajmljenog sećanja, 2009-2012.

Među učesnicima izložbe je i beogradska umetnica Nina Todorović, koja od 1995. godine aktivno izlaže, a do sada imala 35 samostalnih i učestvovala na 190 grupnih izložbi, kao i brojnim likovnim kolonijama, radionicama i veb projektima, u zemlji i inostranstvu. Rođena 1973. u Beogradu, diplomirala je 1999. na Fakultetu likovnih umetnosti, odsek slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića, a magistrirala 2002, u klasi istog profesora. Trenutno pohađa Umetničke doktorske studije na FLU u Beogradu. Od 2000. je članica ULUS-a, a dobitnica je više nacionalnih i internacionalnih nagrada i radovi joj se nalaze u stranim i domaćim muzejima i kolekcijama.

Kustoskinja izložbe Sanja Kojić Mladenov (1974) istoričarka je umetnosti usmerena ka istraživanju savremene umetničke prakse, medija i roda od 1995. godine. Završila je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i master studije na Interdisciplinarnim rodnim studijama Univerziteta u Novom Sadu – ACIMSI, gde je trenutno na doktorskim studijama. Direktorka je MSUV-a od 2013. godine, gde je pre toga radila kao kustoskinja. Bila je kustoskinja Paviljona Srbije na 54. Bijenalu u Veneciji (2011), odnosno izložbe “Svetlost i tama simbolaDragoljuba Raše Todosijevića koja je nagrađena internacionalnim priznanjem “UniCredit Venice Award”. Dobitnica je priznanja Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju autorsku izložbu u 2013. (Flux likvida – 10. Bijenale akvarela, Savremena galerija Zrenjanin). Članica je međunarodnih udruženja AICA, ICOM i CIMAM i autorka, kustoskinja, selektorka i učesnica mnogih izložbi, projekata i konferencija u zemlji i inostranstvu. Napisala je i objavila više od 90 kritičkih eseja, recenzija izložbi i naučnih tekstova u monografijama, enciklopedijama, katalozima izložbi, stručnim časopisima, knjigama i elektronskim medijima.

Izložba “Mapiranje prostora” u Issu PerpetuumMobile  finansijski je podržana od Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

*Höller, Carsten (2009), "Kinshasa Rumba Brazzaville", u: Bourriaud, Nicolas, Altermodern. Tate Triennial, Tate Publishing, London

**Foto na vrhu: Atsuko Kotaka, The sound of the waves,  2009, video, 16 min

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r