Rezime 50. Oktobarskog salona
Organizacioni i kreativni tim 50. Oktobarskog salona u Beogradu, kao i pojedini umetnici, izrazili su 20. novembra zadovoljstvo proteklom izložbom, koju je za mesec i po posetilo oko 30.000 ljudi, a odbacili su kao neosnovane, pa i zlonamerne pojedine kritike iz dela stručne javnosti, uključujući ocene slikara Miloša Šobajića, odnedavno predsednika Upravnog odbora Kulturnog centra Beograda (KCB).
Organizacioni i kreativni tim 50. Oktobarskog salona u Beogradu, kao i pojedini umetnici, izrazili su 20. novembra zadovoljstvo proteklom izložbom, koju je za mesec i po posetilo oko 30.000 ljudi, a odbacili su kao neosnovane, pa i zlonamerne pojedine kritike iz dela stručne javnosti, uključujući ocene slikara Miloša Šobajića, odnedavno predsednika Upravnog odbora Kulturnog centra Beograda (KCB).
Povodom Šobajićevog teksta “Oktobarski vilajet”, objavljenog krajem oktobra u “Politici”, predsednik Odbora 50. Oktobarskog salona Aleksandar Peković, koji je i zamenik gradskog sekretara za kulturu, najavio je odgovor u subotnjem “Kulturnom dodatku” lista “Politika”.
Peković je podsetio na konferenciji za novinare u Starom dvoru da je izbor umetničkog direktora, a time i organizacioni proces, kasnio iz objektivnih razloga koji nisu bili u domenu umetnosti, već politike, a naglasio je da tako više ne može. Pritom je izrazio zadovoljstvo posetom oko 30.000 ljudi i istakao da je orijentacija Salona da ima širi internacionalni profil i stvori konstruktivni dijalog o umetnosti Beograda i Srbije koji može da traje cele godine.
U ime organizatora, zadovoljstvo 50. Salonom izrazila je i direktorka KCB-a Marina Đurđević, ističući da su svi planirani programi realizovani, te da je prvi put rađena produkcija i postprodukcija umetničkih radova, a izvedene su i ozbiljne arhitektonske intervencije u prostorima Muzeja “25. maj” i galerijama KCB-a. Ona je ocenila i da je program 50. Salona bio izuzetno komunikativan i dinamičan, uz tribine, razgovore i konvencije, te promociju knjige “Pažnja kritika” - zbirke kritičkih tekstova o dosadašnjim izdanjima Salona, kao i tribinu održanu tim povodom.
Gradske vlasti finansirale su 50. Salon sa 34 miliona dinara, od čega je oko 26 miliona uplaćeno, a preostalih osam će po slanju izveštaja.
Prema rečima Svetlane Petrović iz KCB-a, za autorske honorare potrošeno je manje sredstava nego za produkciju (pet miliona), a ogroman finansijski balast bile su arhitektonske intervencije u izložbenim prostorima.
Za arhitektonske radove izdvojeno je 7,5 miliona dinara, a prema rečima umetničke direktorke 50. Oktobarskog salona Branke Anđelković, urađeno je više nego prošle godine, kada su ti radovi koštali šest miliona.
Novac nije trošen na popravke, već je postavka zasnovana na galerijskim standardima koji, za razliku od muzejskih, ne podrazumevaju i kontrolu vlašnosti ili temperature.
Branislava Anđelković rekla je i da je u sponzorskim uslugama dobijeno 10 miliona dinara, što je, prema njenim rečima, dokaz da su sponzori prepoznali kvalitet Salona.
Za advertajzing i marketinške agencije nije potrošen ni jedan dinar, istakla je Branislava Anđelković, napominjući da su taj posao radili kustosi zajedno sa umetnicima, kao što je Raša Todosijević, čiji je rad predstavljen i na vozilima gradskog javnog prevoza.
Prema rečima Branislave Anđelković, koja je i direktorka Muzeja savremene umetnosti Beograd, samo za PR predstojećeg otvaranja MSU u Zagrebu biće potrošen čitav budžet 50. Oktobarskog salona.
Branislava Anđelković izrazila je zadovoljstvo i pokretanjem razgovora na 50. Salonu na mnoge teme, a kao jedan od ključnih aspekata navela je povezivanje različitih segmenata scene - umetnika, kolekcionara, galerista i medija.
Ističući važnost rada s publikom, odnosno stručna vođenja, ona je rekla i da je 50. Salon privukao veliki broj posetilaca iz Srbije, a ne samo iz Beograda. Za najširu publiku štampan je vodič, a objavljen je i reprezentativan katalog jubilarne izložbe koji je prodavan bolje nego proteklih godina.
Umetnička direktorka 50. Salona vodila je kroz izložbu i slovenačke parlamentarce, a uoči zatvaranja izložbe i poslanike Skupštine Srbije.
Prema njenim rečima, u ovoj sredini umetnici su uvek na drugom metu, a ona je htela da budu na prvom, jer bez njih ne bi bio moguć ni kustoški pomak, a ni PR.
Zadovoljstvo 50. Salonom izrazili su i umetnici Vladimir Nikolić, koji je pohvalio izlaženje u susret potrebama umetnika za odgovarajućim prostorom, kao i Igor Grubanov i Uroš Đurić, koji se osvrnuo i na “čudne paralele” u pojedinim stručnim analizama Oktobarskog salona.
U tom kontekstu pomenuo je “NIN”, navodeći da je u tom nedeljniku napravljena potpuno neadekvatna paralela 50. Salona sa izložbom “Sto godina srpskog slikarstva” u Galeriji SANU koju je, kako je zvanično saopšteno iz Narodnog muzeja, posetilo za šest nedelja 100.000 ljudi.
“Tvrdilo se da je tu izložbu videlo 500.000 ljudi, a to svi znaju da nije moguće, a drugo piplmetar u SANU radi na otvaranje vrata i uključuje se već od početka postavljanja izložbe, tako da već pre otvaranja imaju 10.000 posetilaca. I što je najvažnije, i pisac teksta zna da je to tako”, rekao je Đurić, dodajući da je zato ideja da se ta izložba uzme kao neki reper “sasvim sigurno zlonamerna”.
Povodom napada na 50. Salon iz dela stručne javnosti i umetničkih krugova, Đurić je konstatovao da se tržište savremne umetnosti u Srbiji odvija gotovo u sivoj zoni, a podsetio je da je teza Branislave Anđelković bila da na izložbi “Okolnost” označi domaće umetnike kao inostrane, te da je problem što se i u zemlji i inostranstvu prodaju i neki drugi umetnici kojima je bilo najlakše da napadom na 50. Salon objasne potencijalnim kupcima zašto ih na njemu nema.
Na 50. Salonu predstavljeni su radovi 22 autora, sa težištem na umetnicima koji većinom žive i rade u Srbiji, ali su prisutni i na međunarodnoj sceni.
Prema koncepciji Branislave Anđelković, takav fokus je pre svega imao za cilj da označi “domaćeg umetnika” kao “međunarodnog”, koji ostaje vezan za lokalna iskustva na osnovu kojih formira inicijative i sugeriše intervencije. Na izložbi su se našli i radovi umetnika koji ne žive u Srbiji, ali se njihov rad smatra aktivnim činiocem savremene umetnosti u ovoj sredini, poput britanskog umetnika Fila Kolinsa.
Fokus selekcije bio je, između ostalog, na projektima koji tematizuju i problematizuju širok spektar pitanja od sistemskog značaja za društvo i umetnost - od položaja i uloge umetnika, (ne)postojanja umetničkog sistema, nestajanja umetnosti iz javnog i medijskog prostora, neadekvatnog govora o umetnosti, do nekih gorućih tema društvene i ekonomske krize, kao što su proces privatizacije, socijalno raslojavanje, kulturna izolovanost, trauma istorijskog sećanja, građanska neaktivnost i inertnost, društvena (ne)tolerantnost, itd.
Jubilarni Salon održan je, osim u Muzeju “25. maj” i galerijama KCB-a, i u CZKD-u, Javnoj garaži u Masarikovoj i Kunsthistorisches Mausoleumu, a Todosijevićev projekat “Umetnik-prorok” bilo je moguće videti na bilbordima i tramvaju na liniji 10 i trolejbusu 41.
O 50. Salonu u pripremi je dokumentarni film, koji radi Miloš Tomić.
PR 50. Salona, istoričar umetnosti Miroslav Karić, rekao je da je odziv medija bio odličan, te da je samo u štampanim objavljeno 110 naslova, a najveću pažnju izazvala je promocija knjige “Pažnja kritika” i tribina.
Posebna pažnja bila posvećena mehanizmima komunikacije sa učesnicima Salona, a bitan segment bio je i rad “Individualni kolektivizam” hrvatskog angažovanog umetnika Igora Grubića koji je podrazumevao petominutne portrete učesnika 50. Salona, emitovane na RTS-u, Studiju B i TV Fox.
Ravnopravne nagrade 50. Oktobarskog salona dobili su Katarina Zdjelar, Darinka Pop-Mitić i Raša Todosijević, dok je nagrada KCB-a dodeljena Aleksandru Jestroviću alijas Jamesdinu, a nagrada srpske sekcije AICA (Međunarodnog udruženja likovnih kritičara) Vladimiru Nikoliću za rad “Pra-ubistvo”. Nikolić je za taj rad dobio i nagradu žirija Muzeja primenjene umetnosti, kao i spontano okupljenog žirija novinara.
Nagrade žirija 50. Oktobarskog salona, koji su činili kustoškinja i umetnička direktora BAK-a (Basis voor actuele kunst) u Utrehtu Marija Hlavajova, istoričar umetnosti, pisac i kustos Čarls Merveder (Charles Merewether) i beogradski teoretičar umetnosti i kustos Stevan Vuković, jednoglasno su dodeljene Zdjelarovoj, Darinki Pop-Mitić i Todosijeviću - za radove koji “otelotvoruju duh Salona, i lokalni i međunarodni”.
Zdjelarova i Darinka Pop-Mitić nagrađene su za radove koji predstavljaju izuzetan angažman u radu s kontekstima u kojima žive i rade i koji su fokusirani na nužnost bavljenja sadašnjim trenutkom, a Todosijević za “izuzetan višedecenijski doprinos umetnosti Beograda, regije, kao i međunarodnim umetničkim tokovima”.
Žiri KCB-a, koji je dodelio nagradu Jamesdinu, činili su direktorka KCB-a Marina Đurđević, filozof Jovan Čekić i nezavisna kustoškinja Maja Ćirić, a nagradu MPU za rad “Pra-ubistvo” Nikolića dodelio je žiri koji su činili Slobodan Jovanović (predsednik), Ivanka Zorić, direktor MPU, Biljana Vukotić, Bojana Popović i Jelena Perać.
Nikoliću je nagradu dodelio i žiri AICA, koji su činili Jovan Despotović, Danijela Purešević i Jelena Krivokapić, kao i novinarski žiri koji su činili Milena Marjanović iz “Blica”, Marija Đorđević iz “Politike”, Savo Popović iz “Večernjih novosti” i glavni urednik portala SEEcult.org Miroljub Marjanović.
Oktobarski salon osnovan je 1960. kao izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti, a 1967. postao je značajna smotra aktuelnih tokova i u primenjenoj umetnosti.
Tokom poluvekovne istorije menjao je koncepciju i oblike organizovanja, a od 2001. imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept Salona.
Umetnička direktorka 45. Oktobarskog salona - prvog međunarodnog, bila je kustoškinja i istoričarka umetnosti Anda Rotenberg iz Poljske, dok je 2005. umetnička direktorka bila beogradska istoričarka umetnosti i kustoškinja Darka Radosavljević Vasiljević, 2006. godine nemački kustos Rene Blok, a 2007. Lorand Heđi iz Mađarske. Prošle godine umetnička direktorka Salona bila je istoričarka umetnosti i kustoškinja Bojana Pejić, koja živi i radi u Berlinu od početka 90-ih.
Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org
(SEEcult.org)
