• Search form

27.06.2010 | 20:12

Preminuo Zigmar Polke

Nemački slikar i fotograf Zigmar Polke (Sigmar), jedan od predstavnika evropskog pop-arta i suosnivač pokreta "kapitalistički realizam", preminuo je u 69. godini u Kelnu.

Polke je preminuo od komplikacija raka, saopštila je galerija (Michael Werner) u Njujorku i Kelnu, koja ga je zastupala gotovo dve decenije.

Preminuo Zigmar Polke

Nemački slikar i fotograf Zigmar Polke (Sigmar), jedan od predstavnika evropskog pop-arta i suosnivač pokreta "kapitalistički realizam", preminuo je u 69. godini u Kelnu.

Polke je preminuo od komplikacija raka, saopštila je galerija (Michael Werner) u Njujorku i Kelnu, koja ga je zastupala gotovo dve decenije.

Polke je, pored Gerharda Rihtera (Richter) i Konrada Luga (Lueg), bio osnivač slikarskog pokreta “kapitalistički realizam” 1963. godine, koji je bio protivteža soc-realizmu u istočnom bloku, ali i komentar na umetničku doktrinu zapadne civilizacije vođenu konzumerizmom.

Zastupao je pluralistički pristup slikarstvu, kombinujuhci figurativnu, apstraktnu i klasičnu tehniku s fotografijom, vitražima i grafikom, ali i nekonvencionalnim materijalima koje je počeo da upotrebljava 80-ih, poput mebla i tapacirunga.

Jedan od najpoznatijih nemačkih predstavnika pop-arta, Polke je rođen 1941. godine na istoku Nemačke, ali se još kao dečak selio s porodicom ka zapadu zemlje, premda se po završetku Drugog svetskog rata opet našao u istočnom delu. Njegovi roditelji prešli su 1953. godine najpre u istočni Berlin, a potom su uspeli da se prebace u zapadni deo podeljenog grada i naselili se nedaleko od Diseldorfa.

Polke je i studirao na Akademiji u Diseldorfu, počev od 1961. godine, a učio je, između ostalih, i od Jozefa Bojsa (Joseph Beuys). Među studentima su bili i Rihter i Lug, koji je kasnije promenio prezime u Fišer i postao art-diler.

Sa njima je imao i prvu zajedničku izložbu 1963. u Diseldorfu, kada su i osnovali pokret “kapitalistički realizam”.

Njihovi radovi predstavljali su evropsku varijantu pop-arta, ali su veći međunarodni ugled tokom 70-ih imali nemački konceptualni umetnici, pa je Polke tek posle desetak godina uspeo da se proslavi.

Prvu samostalnu izložbu imao je, inače, 1966. godine u galeriji Renea Bloka (Block) u zapadnom Berlinu.

Osamdesetih je njegova umetnost, pored Rihtera i drugih slikara (Anselm Kiefer, Georg Baselitz, Jörg Immendorff...), označila povratak nemačkog slikarstva na svetsku scenu.

Prvu solo izložbu u Njujorku imao je 1982. godine u Holi Solomon galerije u Sohou.

Uprkos uspehu, Polke je živeo prilično skromno, radeći bez pomoćnika i živeći u Kelnu.

Vremenom je dobio naziv “alhemičara” umetnosti, delom i zbog specifičnog izgleda, ali pre svega zbog eksperimentisanja materijalima, među kojima su bili i voćni i sokovi od povrća, srebrni oksid, arsenik i različiti minerali, koji su doveli i do toga da neke njegove slike promene u međuvremenu boju.

Njegove fotografije velikog formata, od kojih su mnoge bile zasnovane na putovanjima u Avganistan i Pakistan sredinom 70-ih, i same su izgledale kao da su rezultat nekog laboratorijskog eksperimenta.

Sklonost prema apsurdu Polke je demonstrirao i u društvenom životu, pa je tako, na primer, sasvim proizvoljno određivao cene svojih radova, postavljajući povremeno astronomske cifre. Takođe, pristanak da izlaže povremeno je uslovljavao je zahtevom da to bude poslednja izložba u istoriji određene galerije.

Nemački kolekcionar Rajner Spek (Rainer Speck) naveo je u eseju povodom retrospektive koju je Polke imao 1990. u Muzeju moderne umetnosti u San Francisku, da pretpostavlja da je umetnik odredio izuzetno visoku cenu pojedinih radova tako što je udvostručio svoje godine i dodao im tri nule.

Bečki Muzej moderne umetnosti (MUMOK) priredio mu je 2007. godine retrospektivu koja je obuhvatila gotovo celu njegovu karijeru.

Polke je dobitnik i niza prestižnih nagrada, među kojima je Zlatni lav na Bijenalu u Veneciji 1986. godine, Erazmus nagrada 1984. u Amsterdamu, Karnegi nagrada u Pitsburgu 1995, nagrada njujorškog Centra za savremenu umetnost P.S.1 1998. godine, Premium Imperiale Japanske asocijacije za umetnost 2002, nemačka nagrada Rubens 2007...

Bio je počasni član Američke akademije nauka i umetnosti, kao i Američke akademije umetnosti i književnosti.

B. Rakočević / SEEcult.org

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r