Slovenija u fokusu 21. Festivala pozorišta za decu
Težište 21. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici, koji će biti održan od 21. do 26. septembra, biće na slovenačkom lutkarstvu i pozorišnom stvaralaštvu za decu, koje će biti predstavljeno kroz jedinstvenu izložbu “100 godina slovenačke lutkarske umetnosti”, promociju knjige profesora Edija Majarona “Vera u lutku”, te naučni skup o slovenačkom lutkarstvu i učešće predstave “Pekara Mišmaš” ljubljanskog Mini teatra u takmičarskom programu.
Izložba “100 godina slovenačke lutkarske umetnosti”, čiji su autori Agata Freyer i Edi Majaron, sadrži izbor od više od 200 lutaka najznačajnijih slovenačkih likovnih umetnika koji su oblikovali lutke za slovenačka pozorišta od početka 20. veka do danas. Najstariji izloženi eksponati biće lutke Milana Klemenčića iz 1910. godine.
Izložba će nakon Ljubljane, gde je postavljena premijerno u martu ove godine, Beograda i Kotora, biti od 11. do 19. septembra postavljena u Zagrebu, u okviru 47. Međunarodnog festivala kazališta lutaka PIF, nakon čega se seli u Suboticu. Otvaranje izložbe u Subotici predviđeno je za 21. septembar u Modernoj galeriji Likovni susret, a potom slede gostovanja u Budimpešti, Novom Sadu i Bratislavi.
Organizatori izložbe su Mini teatar Ljubljana i UNIMA Slovenije, a partneri su Pozorišni muzej Slovenije, Muzej savremene istorije Slovenije i Narodni muzej Slovenije, dok je glavni partner u realizaciji njene regionalne turneje Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici. Organizatori najviše zahvaljuju Lutkarskom pozorištu Ljubljana, iz čijeg fundusa dolazi veći deo izloženih lutaka.
Povodom fokusa na slovenačko lutkarstvo, 22. septembra u Media centru hotela Patria u Subotici biće održan naučni skup koji će se baviti temom prošlosti, sadašnjosti i budućnosti slovenačkog lutkarstva.
Govoriće Edi Majaron, istaknuti slovenački reditelj, lutkar, pedagog i violončelista.
Skup je tradicionalni deo programa “Nacionalno lutkarstvo u fokusu”, u okviru kojeg je do sada predstavljeno lutkarstvo Bugarske, Hrvatske, Rusije, Slovačke, Rumunije, Poljske i Srbije.
U sklopu predstavljanja slovenačkog lutkarstva, biće održana i promocija Majaronove knjige “Vera u lutku”, u prevodu teatrologa Milana Mađareva i zajedničkom izdanju Festivala u Subotici i Pozorišnog muzeja Vojvodine.
“U okviru prezentovanja slovenačke lutkarske umetnosti na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu pozorišta za decu biće, zajedno sa Pozorišnim muzejem Vojvodine, objavljena i knjiga jednog od najistaknutijih slovenačkih lutkarskih reditelja, profesora Edija Majarona, 'Vera u lutku', čime se značajno upotpunjuje ne samo znamenita festivalska edicija 'Estetika teatra za decu', nego i literatura o teatru kod nas uopšte. Sve ovo utoliko pre jer je knjiga istovremeno i mala istorija lutkarske umetnosti uopšte, posebno u Sloveniji, ali i značajni pedagoško-obrazovni priručnik te nadasve korisni rediteljsko-dramaturški i sveobuhvatno analitički spis koji na konkretnim primerima pokazuje i dokazuje osnovnu Majaronovu tezu da je reč lutke moćnija od bilo koje čovekove reči”, naveo je recenzent knjige “Vera u lutku” Miroslav Radonjić.
U okviru takmičarskog festivalskog programa, Sloveniju predstavlja komad “Pekara Mišmaš” ljubljanskog Mini teatra, u režiji Roberta Valtla. Komad “Pekara Mišmaš” Svetlane Makarovič prvi put je objavljen 1974. godine, nakon čega su usledila brojna izdanja predstave, radio drame i audio snimci. Odmah nakon pojavljivanja “Mišmaš” je proglašen vrhuncem slovenačke savremene književnosti koji čuva bogatstvo živog narodnog pripovedanja. Iskristalisano kroz rafinisanu prizmu autorke, delo je postalo književni dragulj. Neposredan govor, srčanost, jednostavnost i pročišćena kompozicija, autorkino poštovanje starog narodnog teksta, tajanstvena atmosfera i vremenska univerzalnost, originalno oblikovan motiv ljudske radoznalosti, samo su neke od odlika koje su pripisivane tekstu.
Svetlana Makarovič u dečju književnost unosi brojne novosti, njena izvornost se vidi u izmaštanim prostorima koje nastanjuju posebni stanovnici, njen stil je subverzivan, tematika njenih priča upućuje na moralna pitanja i na probleme odrastanja. Ona mlade podstiče na razmišljanje.
“Pekara Mišmaš” je priča o dobroti skromnog pekara Mišmaša koji siromašnima i deci besplatno daje hleb, ali i o zlobnoj pekarki Jeri koja na svaki način pokušava da sazna kako to Mišmaš uspeva da ispeče tako dobar hleb. Takođe je priča o ubogom mačku kojeg zla gazdarica iskorištava tako da na kraju odluči da ostane sa Mišmašom. I na kraju - priča o začaranim miševima koji noću rade u pekari. Radoznala i ljubomorna pekarka Jera u histerično kolektivno raskrinkavanje nesporne Mišmaševe dobrote i uspešnosti uvući će celo selo, sve dok poniženog, razočaranog i satanizovanog osumnjičenog svi zajedno ne proteraju u izgnanstvo. Pekara Mišmaš univerzalna je slika međuljudskog nepoverenja, netrpeljivosti i mržnje prema drugom, nepoznatom i drugačijem, te o pogubnim posledicama takvog ponašanja.
Međunarodni festival pozorišta za decu predstaviće i ove godine u takmičarskom programu najrelevantnije lutkarske i dramske predstave za decu iz celog sveta.
Bez obzira na tešku finansijsku situaciju i, kako su naveli organizatori, neshvatljivu odluku Komisije za scensko stvaralaštvo i interpretaciju Ministarstva kulture i informisanja Srbije da subotičkom festivalu dodeli šest puta manje sredstava nego 2013. godine, i ove godine će gostovati umetnici, pozorišni stručnjaci i studenti pozorišnih škola sa raznih strana Evrope i sveta, kao i iz Srbije, ali u manjem obimu nego prošlih godina.
Pored respektabilnog takmičarskog programa, u pripremi je i šesti Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti na kojem će, u okviru konferencije “Deca u svetu elektronike”, učestvovati stručnjaci iz celog sveta. Biće otvorene četiri izložbe, objavljene dve knjige, promovisana izdanja autora iz zemlje i regiona...
Svi programi Međunarodnog festivala pozorišta za decu besplatni su za sve posetioce.
Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i Grada Subotice.
Festivalski sajt je www.lutfestsubotica.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
