Nagrade 22. Videomedeje

Nagradu “Sfinga” za najbolji video rad na 22. Međunarodnom video festivalu “Videomedeja” u Novom Sadu dobio je holandski autor Martijn Winkler za 12-minutni film #tagged, a i nagrada “Bogdanka Poznanović” za najbolju medijsku instalaciju otišla je u Holandiju - Mariji Molina Peiró za “One Year Life Strata”. Nagradu “Lunartis” za najbolji diplomski rad dobio je Giovanni Busnach iz Italije za eksperimentalno delo “SARA”, dok je publika nagradila rad “Handout” Vedrane Musić, koja je rođena u Sarajevu, a od detinjstva živi u Australiji.

Pobednički video rad #tagged, kako je istakao žiri, jedinstveni je film koji postavlja mobilni uređaj kao glavnu referencu u okvir, što odražava svakodnevni život u 21. veku.

“Taj deo naglašava mračnu stranu života koji se proživljava i deli u jednom slučaju. Naša želja da postignemo ispunjenje sa sledećim ‘sličnim’, da ‘delimo’ ili ‘komentarišemo’ možda nije ono šta zaista želimo. Zvuk ‘obaveštenja’ može pre označiti noćnu moru društvenih medija nego utopiju zajedničkog iskustva”, naveo je međunarodni žiri 22. Videomedeje (Predrag Šiđanin iz Srbije, Corinna Schnitt iz Nemačke i Richard Vickers iz Velike Britanije), koja je održana od 31. avgusta do 2. septembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, a u konkurenciji za nagradu “Sfinga” prikazala je 50 radova.

Winklerov film #tagged prikazuje 24 sata u životu 14-godišnje devojčice iz perspektive njenog smartfona. Sadržaj koji postavlja na različitim društvenim medijima izmiče joj kontroli, a njen telefon pretvara se od najboljeg prijatelja u najgoreg neprijatelja…

Nagrada “Bogdanka Poznanović” za najbolju medijsku instalaciju dodeljena je Mariji Molina Peiró za rad “One Year Life Strata”, koji je nastao tako što je tokom čitave jedne godine na odeći nosila kameru koja je svakih 30 sekundi fotografisala. Eksperiment se pretvorio u istraživanje digitalnog zaborava i vizualizacije podataka.

Prema navodima žirija, to je složen komad koji je zabeležio godinu dana života uzimanjem slike od 30 sekundi. Poslednji komad je podatke preneo u ne-slikovnu predstavu i možda nudi novu paradigmu za sliku kao memoriju u doba antropocena, naveo je žiri.

Nagradu “Lunartis” dobio je Giovanni Busnach sa internacionalne skole za film i televiziju (EICAR) u Parizu za rad “SARA”, distopijsku dramu u celosti postavljenu u žutoj, pravougaonoj sobi bez prozora, u kojoj Joan i Sara izgledaju kao srećan par sve dok Sara ne počini samoubistvo. Kako je istakao žiri, to vizuelno eksperimentalno delo istražuje krhkost života i dovodi u pitanje sam pojam postojanja.

Žiri je konstatovao da je sveukupno kvalitet filmova iz kategorije Lunartis bio veoma visok.

Za radove u toj selekciji glasala je i publika, koja je svoju nagradu “Lunartis” dodelila filmu “Handout” Vedrane Musić o Željki Reljan-Musić koja napušta Sarajevo prvim konvojem UN 1992. koji odvozi majke i decu u Beograd. Kada vojnici poklanjaju slatkiše na putu, Željka odlučuje da mora da ponese jedan kući za svoju kćerku…

Vedrana Musić, rođena 1989. u Sarajevu, preselila se u Sidnej kada je imala pet godina. Diplomirala je na Australijskoj školi za film, televiziju i radio (AFTRS).

Žiri je pohvalio video rad “Reality Fragment 160921” umetničkog dua Qigemu (April Lin i Jasmine Lin) iz Velike Britanije, smatrajući da je to “simpatično delo koje se bavi ljubavlju, gubitkom, distancom i sećanjem na jedan savremen i ubedljiv način”.

Qigemu istražuju intervale pokreta, vizuelne medije, identitet i svetsku azijsku dijasporu kao što je kinesko-švedska i tajvansko-američka. “Reality Fragment 160921” prati dvoje ljudi u njihovom procesu rukovođenja stvarnosti, dok stvaraju sopstvene prostore protiv i kroz razumevanje udaljenosti, dok prolaze kroz kretanje sopstvenog rasta, gajeći sopstveni univerzum.

U selekciji Lunartis pohvaljen je Ariel Heller iz Škole za filmsku umetnost (USC) u Los Anđelesu za rad “Mammoth”, potresan i dirljiv film o Polu, koji vozi svog neizlečivo bolesnog brata Eliota na oproštajno putovanje u Mamot u Kaliforniji, gde Eliot planira da okonča život pod okriljem Zakona o smrti sa dostojanstvom.

U okviru takmičarskog programa 22. “Videomedeje”, predstavljeno je 50 video radova, 6 medijskih instalacija i 11 studentskih filmova, koje su urednici programa Ivana Sremčević Matijević, Aleksandar Davić i Željko Mandić odabrali među više od hiljadu prijavljenih umetničkih radova autora iz više od 30 zemalja.

Festival je, prema navodima organizatora, posetila i mlađa i starija populacija, s tim što su mlađi ljubitelji video umetnosti činili većinu.

Takmičarski i revijalni deo su skoro podjednako zadobili pažnju posetilaca, čije su pohvale za kvalitet programa i organizaciju potvrdili značaj postojanja i realizacije festivala “Videomedeja”.

Festival je organizovalo Udruženje za video umetnost Videomedeja, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Gradske uprave za kulturu Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vojvodine. Partneri i podrška 22. “Videomedeje” su: LIMA (Amsterdam), Av-Arkki (Helsinki), Promofest (Madrid), The House of Films (Madrid), Zavod za kulturu Vojvodine, MSUV, Muzej Vojvodine, SEEcult.org i Radio-televizija Vojvodine.

(SEEcult.org)