Sedam smrtnih grehova
Beogradski umetnik Rajko Popivoda predstavlja se u Salonu 77 u Nišu izložbom skulptura “Sedam smrtnih grehova” koja je svojevrsni komentar na stanje u umetnikovom socio-kulturno-ideološkom miljeu.
Tema “Sedam smrtnih grehova”, kako podseća u tekstu za katalog Jovan Despotović, dugo je inspiracija umetnicima - od srednjovekovnih anonimnih, renesansnih poput Danteove “Božanske komedije”, do modernizma, gde se mogu pronaći u mnogobrojnim primerima rada.
Sedam smrtnih grehova definisao je u VI veku naveo papa Gregorije Veliki - gordost je precenjivanje svojih mogućnosti i umišljatost nadmoćnosti u odnosu na druge; pohlepa – potreba da se sve prigrabi u velikim količinama; proždrljivost – slično pohlepi ali kao nezasitost u konzumiranju previše hrane i pića; požuda – ne samo kao seksualna želja već i svega što je telesno a ne duhovno; zavist – kao ljubomora, tj. žela da se ima ono što drugi poseduju; lenjost – kada se izbegava bilo kakav rad; bes – srčana osvetoljubivost.
Popivoda svojom serijom “Sedam smrtnih grehova” unosi dimenziju autorske interpretacije aktuelizovane današnjim stanjem u njegovom vlastitom socio-kulturno-ideološkom miljeu. Forme simboličkih životinja javljaju se kao istovetne dvostruke maske, jedna je transparentna, a druga obojena, iz kojih izbijaju opasno zašiljeni klinovi, ili se oni pak zabadaju u njih kao svojevrsne zastrašujuće opomene. Te maske su zarobljene u njegove, od ranije poznate kaveze pokušavajući bezuspešno da se iz njih izbave, poput grešnika koji pokušavaju da se spasu neumitne smrti. Sudbina i jednih i drugih je istovetna: presuda se mora izvršiti: grešnici se ne mogu spasti kazne, a Popivodine maske nikada se neće osloboditi kaveza.
I tu se jedino može prepoznati veza među njima: između iskonskih kazni povezanih sa aktuelnim osećanjem umetnika da i u ovom vremenu nešto bitno nedostaje: istinsko oslobađenje od greha, od aktuelnih pošasti koje uništavaju svaku ljudskos u nama i koje nas zaista postrojavu u nepregledni red grešnih bez ikakvih izgleda za iskupljenjem ili spasom. To što neki imaju maske, na šta Popivoda ukazuje, nimalo ne utiče na konačni ishod – za nepočinstvo se mora platiti, maska (kao nečija javna pojava) ne može sasvim sakriti ono što je ispod nje a, kako ovde vidimo, neumitno izbija na površinu. Skriveni, unutrašnji greh se ipak vidi, on izlazi na površinu, on razotkriva karakter, on je pečat koji se nosi i vidno manifestuje, naveo je Despotović.
Popivoda je diplomirao i magistrirao na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Samostalno izlaže od 1977. godine, kada je postao i član ULUS-a.
Samostalno je izlagao u Beogradu, Njujorku, Parizu, Budvi, Nordenu, Oslu, Podgorici... Učestvovao je i na više od 160 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Popivoda je dobitnik više značajnih nagrada i priznanja, među kojima su Nagrada za skulpturu iz Fonda Ilije Kolarevića (1975), nagrada za skulpturu iz Fonda Sretena Stojanovića (1976), nagrada “Prostor 92” (1992), nagrada Otobarskog salona za skulpturu (1995), specijalna nagrada žirija za skulpturu na Bijenalu umetnosti u Gornjem Milanovcu (1996), nagrada ULUS-a “Zlatno dleto” (2002), prva nagrada za skulpturu na međunarodnom Bijenalu umetnosti u Gornjem Milanovcu, nagrada za skulpturu na Jesenjoj izložbi ULUS-a (2006)...
Učestvovao je na međunarodnim simpozijumima skulpture (Bor, Kikinda, Danilovgrad, Prilep, Bušteni...).
Autor je i više skulptura za javni prostor, a njegova dela nalaze se u vlasništvu muzeja, galerija privatnih kolekcija u zemlji i inostranstvu.
Izložba u Salonu 77 otvorena je od 17. juna do 2. jula.
(SEEcult.org)
