• Search form

10.01.2015 | 23:14

Badju prvi put u regionu

Badju prvi put u regionu

Uticajni francuski filozof Alen Badju (Alain Badiou) gostovaće od 12. do 14. januara u Beogradu i Novom Sadu, u organizaciji Edicije Jugoslavija, u saradnji sa Domom kulture Studentski grad i Studentskim kulturnim centrom.

Badju će 12. januara u 18 sati održati u DKSG-u predavanje “Živi prezent i politički subjekt”, nakon čega sledi podijum-diskusija i završni razgovor sa publikom.

Za 13. januar u 15 časova u DKSG-u najavljen je razgovor sa dugogodišnjom saradnicom Badjua, Izabel Vodoz, lingvistkinjom i autorkom eseja o nemačkom lingvisti Klempereru koji je objavila Edicija Jugoslavija: Viktor Klemperer, LTI (Lingua Tertii Imperii), Razmišljanja jevrejskog lingviste: jedna forma otpora, Edicija Jugoslavija 2010.

U 19 časova biće prikazan film “Kineskinja” (1967) Žan-Lik Godara, nakon čega sledi razgovor s Badjuoom o političkoj sekvenci Francuske '68. i Godaru.

Badju će 14. januara u 20 časova održati predavanje o “Obaveznom pozorištu” (teze iz njegove knjige “Rapsodija za teatar” (Rhapsodie pour le théâtre) u Novosadskom pozorištu / Újvidéki színház.

Prvi i treći susret je organizovan uz simultani prevod, dok će 13. januara biti na engleskom jeziku.

Badju je na prostoru bivše Jugoslavije gostovao do sada samo u Sloveniji, a dolazak u Beograd i Novi Sad zapravo je njegovo prvo gostovanje u širem regionu, jer nije do sada bio ni u okolnim zemljama (Mađarska, Bugarska, Rumunija, Albanija).

Filozof, matematičar, romansijer, dramaturg, osnivač Instituta za hilosophie française contemporaine, profesor na Ecole Normale Superieure u Parizu, Badju je jedan od najproduktivnijih i najuticajnijih mislilaca današnjice.

U svom povratku na platonistički pojam Istine, Badju u centar svog filozofskog sistema smešta četiri procedure istine koje filozofija prepoznaje kao univerzalne i večne: matematiku, umetnost, ljubav i politiku.

Konstatujući da se nalazimo u eri ponovnog rođenja istorije, o čemu svedoči globalni talas narodnog bunta, Badju pažljivo reinterpretira poraze revolucionarnih sekvenci (Francuska revolucija, Oktobarska revolucija, Kulturna revolucija u Kini), naglašavajući da se ta iskustva moraju sagledati kao putokazi, a ne stranputice, za jednu novu politiku emancipacije.

Istrajan borac novog tipa politike, vanpartijske orijentacije, Badju zaključuje da se istinska politika misli, a ne glasa. Politika emancipacije jeste mišljenje novog, a nikako kompromis sa logikom “kapital-parlamentarizma” i njegovim bezidejnim izdancima “demokratskog materijalizma”.

Toj ideji Badju je veran više od 40 godina.

Saradnici Edicije Jugoslavija uradili su 2008. godine intervju sa Badjuom, objavljen u nedeljniku NIN pod naslovom “Život sa idejom naspram nijansi ničega”, koji rezimira njegovu reanimaciju Ideje nestale u vremenu sirovog trijumfa kapitalizma obeleženog “slobodom” konzumacije, svetlucanjem roba, nejednakošću, brzinom, bukom protoka novca, opsednutošću bezbednošću i imperativom hiper-specijalizacija. Oni, svi zajedno, ističe Badju, udaljavaju naš svet od osnovnih premisa mišljenja, tj. Ideje koja ljudima inheretno pripada, a to su: težnja ka univerzalnošću, logika, pobuna i rizik.

Badjuove poslednje objavljene knjige su: Logike Svetova (Logiques des mondes, Seul, 2006); Drugi manifest za filozofiju (Second manifeste pour la philosophie, Fayard, 2009); Pohvala ljubavi (Éloge de l’amour, Flammarion SA, 2009); Vitgenštajnova antifilozofija (L'antiphilosophie de Wittgenstein, Nous 2009); Komunistička hipoteza (L'hypothèse communiste, Lignes, 2009); Ponovno rođenje istorije (Le Rèveil de l’histoire, Lignes, 2011).

Na srpsko-hrvatskom jeziku objavljeno je nekoliko izdanja Badjuovih tekstova, među kojima su: 4. maja 1968 (iz komunističke hipoteze), 2010. Edicija Jugoslavija (sveska br.1), O mračnom raspadu; D'un désastre obscur, Edition de l'Aube, 1991. Mračni raspad, O kraju Državne istine, englesko i hrvatsko-srpsko izdanje sa pogovorom, Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin, Zagreb, 2009.

Edicija Jugoslavija organizovala je u maju 2014. i gostovanje uticajnog francuskog filozofa i pisca Žaka Ransijera (Jacques Rancière) u Skoplju i Novom Sadu, u okviru drugog dela “jugoslovenske turneje” koju je započeo 2010. predavanjima u Beogradu, Zagrebu, Rijeci i Ljubljani.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r