Roman o Londonu u BDP-u

Predstava “Roman o Londonu” prema istoimenom delu Miloša Crnjanskog biće premijerno izvedena 27. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu, u dramatizaciji i režiji Ane Đorđević, koja ističe da to delo “nedvosmisleno govori o poziciji emigranta u stranoj sredini, o razlozima za emigraciju i emotivnoj, duhovnoj i egzistencijalnoj borbi koju vodi sa sobom i sa drugima osoba naterana na život van svoje zemlje”.

Ideja predstave je da, “ma koliko uslovi života bili surovi, razarajući po golu egzistenciju i po duševno zdravlje, čovek može i mora da zadrži dostojanstvo i pravičnost spram sveta u kome živi i ljubav prema ljudima”, zapisala je u programu predstave redteljka, koja nije prisustvovala, kao ni veći deo ansambla, najavnoj konferenciji za novinare 25. oktobra u BDP-u.

Novinarima su se obratili Milan Marić, koji igra glavnu ulogu Rjepnina, mladi glumac Aleksandar Vučković (Sorokin), scenografkinja Jasmina Holbus, direktor BDP-a Slobodan Ćustić, kao i predstavnici producenata, a uz BDP, to su BeoArt i Opština Krupanj

Na pitanje novinara šta se desilo, Ćustić je izjavio da se to i sam pita.

“Smatram da je ružan postupak ansambla. Što se tiče Ane Đorđević, ne mogu da joj zamerim, jer sam je i tako i upoznao. Ona je odlična na probama i u radu s glumcima, a posle je manje odgovorna. Trebalo je da se pojavi. Mogu samo da kažem da to nije u redu”, izjavio je Ćustić. Jasmina Holbus je dodala da su i oni iznenađeni, a Boris Mišković (BeoArt) da se slaže sa novinarima da je to čudno.

Milan Marić nije komentarisao odsustvo rediteljke i kolega, a o radu na svom liku je rekao da nije želeo da se bavi romanom, već pitanjima sa kojima može da se identifikuje.

“Roman je tu, pozicioniran u književnosti, a glumački posao je da izađe iz okvira romana, da unutar sebe pronađe neke karakteristike Rjepninove borbe i da da lični pečat, da nađe stvari sa kojima se identifikuje. To su stvari koje su me zanimale u ovom procecu. Mislim da smo, ako ne do kraja odgovorili, onda počeli da odgovaramo. Užasno je složeno to pitanje odlaska, gubljenja identiteta, pitanje etike”, rekao je Marić.

Ukazujući da je “etički kodeks danas mrtav”, kritički se osvrnuo na stanje u srpskom pozorištu i kulturi uopšte, gde su “u prvom planu zarade i trendovi”. “Ne želim da se pomirim s tim da je to tako i sve što radim u svojoj karijeri radim iz tog glavog motora da ne dozvolim da to bude tako, da ne pristanem da je umetnost zanemarena i da gubi bitku u svakoj borbi  - ekonomski, poziciono, kod ljudi gubi bitku i sve postaje laka zabava... Pozorište ne sme da bude samo uživanje, beg od haosa u kojem živimo, ono mora da postavlja prava pitanja, a to je - zbog čega živimo u haosu. To nas vraća na ličnu odgovornost, na obavezu preispitivanja šta i zašto radimo, o kojim stvarima i kako mislimo, a ne da se prepuštamo. Ne želim da dopustim da pozorište bude zabava iako je to sada užasno jak trend”, naglasio je Marić.

Na pitanje šta je prema njegovom mišljenju glavna karakteristika Rjepnina, odgovorio je da je to “jaka kičma”. “To pitanje etike, pitanje nedopuštanja da ga život nosi. Ne bih voleo da od Rjepnina pravim Betmena koji ne popušta. Pokušao sam da ga izgradim kao čoveka koji je vrlo svestan situacije, vremena u kom živi i šta se oko njega događa. To je i moja filozofija – moraš da sagledaš u kom vremenu živiš, u kom sistemu i da se boriš unutar njega”, rekao je Marić.

“Koliko god mi se sviđao ili ne sviđao sistem koji živimo, ovde, u ovom gradu, u ovoj zemlji, moram da ga prihvatim, a onda da se pozicioniram unutar njega i da pravim neku borbu za boljitak. Ali ne da bih pravio sopstveni PR nego da bih pričao sa ljudima, da bismo se razumeli međusobno i da bi sistem vrednosti koje zastupam počeo da se širi”, dodao je Marić.

Boris Mišković je istakao da je veliki poštovalac Crnjanskog, a da je kao pozorišni zaljubljenik uvek maštao da neko njegovo delo postavi na scenu.

“Poklopilo se sada da je tema izbeglištva u centru pažnje javnosti, ali ova predstava se bavi time sa druge strane, pokazuje kako se ljudi osećaju u tuđini. Uz to, jedan od osnovnih motiva za rad na predstavi je nešto što je čini mi se na samom izdisaju ili je već prestalo da postoji, a to je dostojanstvo”, rekao je Mišković.

"Rjepnin je dostojanstven čovek i to mu je najvažnije. On ne da na Ruse, od kojih je pobegao, ne da na Engleze koji ga ostavljaju gladnim, on se protivi ucenama svojih sunarodnika koji su takođe u izbeglištvu, on beskrajno voli svoju ženu i spreman je na najveću žrtvu zarad te ljubavi. Istrajava u tome, ali, kao što i Milan kaže, svestan je svega i prilagođava se sistemu i situaciji u kojoj živi. Zaboravlja da je došao da gine za taj London, ne osvrće se na to što mu ti Englezi ne daju posla iako govori osam jezika, bio je konjički instruktor i zna da radi razne stvari. On je ogorčen samo zbog toga što ne može da se dovoljno pobrine oko supruge Nađe. Dotle to deluje melanholično. Ali predstava nije takva. Ana je dramatizacijom učinila da se napravi jedan triler. Kroz vešt triler zaplet će sve ove stvari izaći na površinu - i ta nostalgija i priča o izbeglištvu i o ljubavi prema ženi i prema zemlji, o dostojanstvu i o čežnji za nekadašnjom Rusijom, zapravo bilo kojom Rusijom, bez obzira ko je na njenom čelu, jer Rjepnin voli narod a ne vođe“, izjavio je Mišković, najavljujući da triler ima i vešt rasplet.

Jasmina Holbus je rekla da je scenografijom, u saradnji sa rediteljkom, nastojala da dočara i praznine koje su u literaturi Crnjanskog veoma bitne.

“Teško je na sceni predstaviti sve nivoe, mentalne prostore u koje nas tekst Crnjanskog nosi. On je uvek više od napisanog, više od izgovorenog, on traži neke prostore praznine u posmatraču, čitaocu. Crnjanski nastaje unutar bića posmatrača. Treba mu prostora. Treba ta rečenica da se čuje, da diše, da ima eha. To najčešće ima u nekoj intimi gledaoca ili čitaoca, a taj međuprostor je meni bio izazov za ovaj rad”, rekla je Jasmina Holbus.

Aleksandar Vučković je izrazio zadovoljstvo zbog svoje prve uloge u BDP-u i temeljnog rada rediteljke sa glumcima.

U predstavi igraju i Milica Zarić, Ljubinka Klarić, Milan Čučilović, Ivana Nikolić, Srđan Dedić i Branko Cvejić.

Rediteljka je odabrala muziku, a kostime je kreirala Adrijana Pajić.

Predsednik Opštine Krupanj Ivan Isailović je rekao da mu je drago što su bili u prilici da pomognu nastanak ove predstave i napomenuo da već imaju ugovor o saradnji sa BDP-om, čije se predstave igraju u Krupnju bar jednom mesečno.

“Želimo da oživimo kulturni život u jednoj maloj sredini. Krupanj ima 17.500 stanovnika, ali i vrlo lepu scenu. Postoji interesovanje za pozorište i u drugim opštinama, kod nas predstave može da prati cela zapadna Srbija. Pozorišnom produkcijom se bavimo već dve godine i do sada smo uradili četiri predstave”, rekao je Isailović.

U BDP-u ističu da je 26. oktobra, dan uoči premijere “Romana o Londonu”, 125. godišnjica rođenja velikog pisca Miloša Crnjanskog, pa je nova predstava svojevrsno obeležavanje te godišnjice.

*Foto: BDP

(SEEcult.org)