Devedesete
Burne devedesete tema su izložbe odabranih fotografija koje renomirani fotograf Imre Szabo predstavlja od 2. novembra u Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković”, kao svedočanstvo nekih od ključnih događaja neposredno pred raspad Jugoslavije, te perioda rata u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, ali i paralelnog života u Beogradu tokom poslednje decenije 20. veka.
Nakon 32 godine od poslednje velike autorske izložbe u Beogradu, Sabo predstavlja prvi put na jednom mestu najvažnija dela nastala kriznih 90-ih, izložena u kompleksnoj celini vizuelnog narativa, kao simboličan arhiv vremena koje je uzelo preveliki danak.
Izložba “Devedesete” obuhvata 40 odabranih radova, a biće otvorena u Umetničkom centru UBSM razgovorom sa Sabom o događajima koje je ovekovečio kao jedan od autora koji su na najdublji i najdirektniji način zadužili novinsku fotografiju kako u savremenoj Srbiji, tako i u bivšoj Jugoslaviji.
“Iz perspektive sadašnjice i vremenskog odmaka od konflikta na prostoru bivše Jugoslavije, njegov rad predstavlja materiju kroz koju je neophodno konstantno prolaziti u analizi i povlačenju paralela dešavanja ‘tada’ i sada. Pitajući se da li smo naučili neke lekcije iz prošlosti ili nam se, zbog prgavog balkanskog mentaliteta, možda sprema neki novi istorijski popravni ispit. To je iznad svega važno u analizi kosovskog konflikta, u čijoj je problematici autor pokazao možda i najviše, počevši od antologijske fotografije ‘Kuća na prodaju’ iz 1981, obraćanja Slobodana Miloševića Srbima u Kosovu Polju 1987, do prizora tokom NATO bombardovanja 1999, kao hronološkog epiloga prvog poluvremena ovog Gordijevog čvora”, naveo je u pratećem tekstu Igor Čoko, ističući da “činjenica da je Sabo sabrao rezultate terenskog rada na Kosovu u rangu dve godine života, govori o tome koliko je njegov opus obavezna smernica na koju se jednostavno morate pozivati ako želite u vizuelnom narativu shvatiti suštinu ovog problema”.
Tema izložbe “Devedesete” jeste upravo Sabov ratni opus, trenuci koje je proveo na ratištima u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, uz neke zabeležene događaje koji su im prethodili ili su se kao posledice tih ratova paralelno dešavali u samom Beogradu.
Sabo u tim situacijama, kako je naveo Čoko, ne nastupa nužno ili uopšte kao ratni reporter, već kao svedok vremena koji iz svoje perspektive i vođen ličnom intuicijom, na malo dublji i kompleksniji način, beleži životne okolnosti prostora i situacija u kojima se obreo. U prvom planu njegovih ratnih i socijalno angažovanih fotografija prvenstveno su ljudi i groteska nacionalnih podela u nastajanju, a koje su neumitno vodile u dubinu konflikta.
“Promišljanjem i osećajem za prepoznavanje trenutka, Imre Sabo je, u stvari, fotograf života koji čini neophodni korak dalje u doživljaju ljudskog, emocionalnog. U situaciji kada je pravilo odabrati stranu za koju ćete igrati, Imre je uspeo da ostane svoj jer je jezik kojim je govorio u tom trenutku bio isključivo i jedino – fotografski. Jezik koji, pravilno upotrebljen, ne razume formu podela, jezik koji razume samo proces beleženja autentičnog trenutka koji će tek kasnije neminovno biti izložen (manipulativnoj) javnosti i u tome pokušati da ostane autentično svoj”, naveo je Čoko, izvrsni direktor magazina Grain, koji je koorganizator izložbe.
Imre Sabo sebe ne smatra ratnim reporterom, jer je odlazio na ratišta po zadatku i, kako je naveo u intervjuu za Vice, odnosio se prema tome kao prema svakom događaju.
Kao poseban rad iz svog opusa 90-ih, Sabo izdvaja fotografiju koja je na plakatu izložbe i godinama se koristi u medijima kao ilustracija za istorijsku rečenicu Slobodana Miloševića: “Niko ne sme da vas bije”, a nije snimljena tada, već dve nedelje ranije, takođe na Kosovu polju.
“Iz više razloga taj događaj je zanimljiv. Prvo, tada je redakcija imala toliko poverenja u fotoreportere da smo mi mogli samo da javimo da smo saznali da Milošević ide na Kosovo, da uzmemo auto i ođurimo na događaj. To je danas nemoguće. Ja sam tad stigao od Politike do Kosova za nešto više od tri sata, sa jednim izletanjem sa puta. Naravno to danas ne bih uradio nikada. Ali su bila takva vremena”, naveo je Sabo.
Prema njegovim rečima, digitalizacija je dovela danas do gotovo potpunog obezvređivanja fotografije, na različitim nivoima. Razlika je i u tome što su redakcije u to vreme vodili ljudi koji su znali posao, koji su najčešće i sami bili novinari, reporteri, i znali su šta je to. “Danas ih vode menadžeri, koji misle da su posisali svo znanja sveta, i oni ne razumeju problem novinara ili fotografa, oni gledaju samo novac”, dodao je Sabo.
Rođen u Mokrinu 1956. godine, Sabo je završio Gimnaziju u Kikindi, a potom je studirao nemački jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Fotografije izlaže od 1974. godine i od tada je učestvovao na više od 200 izložbi u zemlji i inostranstvu na kojima je dobio više nagrada i priznanja.
Samostalno je izlagao u Kikindi (1974, 1988), Mokrinu (1977, 1982), Skoplju (1983), Beogradu (1987), Banatskom Brestovcu (2009), Ankari i Mariboru (2010), Paraćinu (2011), Istanbulu (2015).
Od 1980. godine profesionalno se bavi fotografijom kao novinski fotograf, najpre u redakciji Ilustrovane politike (do 1989), potom veoma kratko u dnevnom listu Politika, pa u redakciji nedeljnika Intervju (do jeseni 1991) i NIN-u do 1995. godine, kada je odlučio da se samostalno bavi primenjenom fotografijom. U međuvremenu je radio kao urednik fotografije u dnevnom listu Danas, pa u nedeljniku Blic News i u agenciji FoNet, a poslednjih godina kao urednik fotografije u magazinu Status i prilikom osnivanja Novog magazina.
Fotografije su mu objavljivane u mnogim značajnijim svetskim magazinima (Stern, Focus, Spiegel, Le Monde, L’Express, Time, Newsweek, Herald Tribune, Le Nouvell Observateur) i većini jugoslovenskih novina, kao i u više monografija, kataloga i publikacija.
Član je ULUPUDS-a od 1985. godine, a radi kao samostalni umetnik u Beogradu.
Izložbu “Devedesete” su realizovali magazin Grain - vizuelna produkcija stvarnosti i UBSM.
*Fotografija: Imre Szabo, Ovaj narod - Slobodan Milošević, Kosovo polje, 1987.
(SEEcult.org)