14. Slobodna zona sa više od 50 angažovanih filmova
Festival angažovanih filmova Slobodna zona prikazaće od 7. do 12. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu oko 50 ostvarenja, koje u međunarodnoj selekciji objedinjuje želja za promenom i za slobodom izražavanja, a u regionalnoj su inspiracija za izbor bili društveni pokreti, što je tema i specijalnog programa posvećenog buntovnoj 1968. godini.
Program 14. Slobodne zone donosi 40 nacionalnih premijera, a imaće i bogatije prateće sadržaje, zahvaljujući podršci potprograma Mediji Kreativne Evrope, istakao je 1. novembra na konferenciji za novinare u Dvorani Kulturnog centra Beograda direktor Festivala Rajko Petrović. “Mi već godinama imamo standardnu podršku domaćih javnih fondova, a sada smo dobili i 27.000 evra od Media programa, tako da je ukupan budžet osam miliona dinara. To se odrazilo na kvalitet našeg programa u svim segmentima. Mi smo uvek pravili fenomenalan filmski program, ali je ove godine on u turbo brzini”, rekao je Petrović, dodajući da ne bi voleo da bude u poziciji gledaoca koji treba da napravi selekciju filmova koje će da pogleda.
Kako je već objavljeno, na otvaranju 14. Slobodne zone 7. novembra u Kombank dvorani biće prikazan film “Leto” Kirila Serebrenikova, ruskog reditelja koji je i dalje u kućnom pritvoru, iako još nije podignuta optužnica protiv njega.
Selektorka međunarodnog programa Branka Pavlović podsetila je da je interna tradicija da Slobodnu zonu otvaraju muzički filmovi i da se u to uklapa “Leto”, koje prikazuje muzičku scenu u Lenjingradu 80-ih godina 20. veka.
“Glavni lik je Viktor Coj koji je tekstovima svojih pesama na neki način najavio perestrojku”, rekla je Branka Pavlović ističući da je ono što je “zajedničko svim filmovima - želja za promenom, želja da se glasno kaže svoje mišljenje, uprkos svemu”.
“Kada smo pravili međunarodnu selekciju koncipirali smo je protiv ćutanja i protiv tišine”, izjavila je ona, izdvojivši u tom smislu i filmove “Profil” Timura Bekmambetova (SAD, Velika Britanija, Kipar i Rusija), “Ubiti Hesusa” Laure Mora Ortega (Kolumbija), “Zarobljena” Bernadete Tuza-Riter (Mađarska) i “Tri lica” Džafara Panahija (Iran), reditelja kome je takođe već godinama zabranjeno da napusti zemlju, pa i da radi, ali to uprkos svemu i dalje čini.
Inspiracija koselektora regionalnog programa Jelene Maksimović i Ivana Bakrača bili su društveni pokreti, što je tema i specijalnog programa posvećenog 1968. godini. Filmovi u regionalnom programu pozivaju na zajedničko promišljanje i preispitivanje ličnih doživljaja prošlosti i aktivno učešće u sadašnjem trenutku.
Posebni programi biće i Ženska linija, kao i 14 plus, namenjen srednjoškolcima, zatim podselekcija Festivalski hitovi, među kojima su “Krivica” Gustava Molera (Danska) i dokumentarac “Bergman – godina života” Jane Magnuson (Švedska, Norveška) o slavnom Ingmaru Bergmanu.
Gost selektor 14. Slobodne zone, hrvatski književnik Miljenko Jergović, odabrao je filmove “Na vodi” Gorana Devića i “Srbenka” Nebojše Slijepčevića (Hrvatska) i međunarodni omnibus “Okupacija 1968” (o okupaciji Čehoslovačke).
Rajko Petrović je skrenuo pažnju i na program Kako nastaje fašizam, ukazujući da snažan porast desnice nažalost nije postao tema filmskih autora.
“Jedva smo našli četiri filma za ovaj program”, rekao je on, pominjući “Tranzit” Kristijana Pecolda (Nemačka) i međunarodnu koprodukciju “Kapetan” Roberta Švenkea.
Voditelj debatnog programa Slobodne zone, filozof Ivan Milenković, najavio je da dosadašnji Noćni razgovori, koji su se za deo publike održavali suviše kasno, postaju dnevni program i menjaju naziv u Kompas.
“Popale su nas teške magle. Ovo je simboličan način da se orijentišemo”, rekao je Milenković, dodajući da će se razgovori o bitnim temama koje pokreću određeni filmovi održati 11. novembra u DKC-u posle projekcije “Srbenke”, koja je za njega remek delo, te dan kasnije - ekološkog dokumentarca “Crna senka zelene energije” Dragana Gmizića (Srbija).
U programu Na kafi sa autorima 9. novembra u kafeu Zaokret govoriće gosti Slobodne zone, reditelji Magdalena Šmikov, Bernadet Tuza-Riter, Kristijan Lo, Aida Begić i Rok Biček, a 12. novembra reditelj Nebojša Slijepčević i producentkinja Vanja Jambrović, protagonista filma “Beskonačni fudbal” Laurentiu Ginghina, producent Siniša Juručić i reditelji Ivan Ramljak i Goran Dević.
Filmovi će biti prikazani u devet bioskopskih sala u tri grada, što omogućava po tri-četiri projekcije za filmove za koje se očekuje najveće interesovanje.
Karte za festivalske projekcije u prodaji su na blagajnama Dvorane Kulturnog centra Beograda, Doma omladine Beograda (blagajna Eventim i onlajn), Art bioskopa Kolarac, Jugoslovenske kinoteke, Kombank dvorane, Doma kulture Studentski grad, Kulturnog centra Novog Sada i Niškog kulturnog centra.
Slobodna zona prikazala je prošle godine 48 dugometražnih i kratkometražnih igranih i dokumentarnih angažovanih filmova, a koji su privukli više od 20.000 gledalaca. Najboljim angažovanim filmom 13. Slobodne zone u međunarodnoj konkurenciji proglašena je poljska dokumentarna porodična drama “Pričest” Ane Zamjecke, koja je dobila i nagradu srednjoškolskog žirija, dok je u regionalnoj selekciji pobedio “Buffet Željezara” Gorana Devića o posledicama dugogodišnje tranzicije društva. Nagrada Human rights u regionalnoj selekciji dodeljena je dokumentarnom filmu “Blink” Jakova Labrovića. Nagradu publike za najangažovaniji kratkometražni film na 13. Slobodnoj zoni osvojio je makedonski film “Nagrada” Lidije Mojsovske, priča o solidarnosti i razumevanju među decom različitih nacionalnosti i vere.
Slobodnu zonu podržali su ove godine: Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa (potprogram Media), Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Movies That Matter, Rekonstrukcija Ženski fond, Filmski centar Srbije, Rumunski kulturni institut u Beču, Francuski institut, Grupa 484, Sekretarijat za kulturu Beograda, te ambasade Švedske, Mađarske i Slovenije u Beogradu.
Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
