Otvoren Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju SANU
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) obeležila je 19. novembra svoj dan svečanim otvaranjem Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju, čiji je zadatak očuvanje i predstavljanje kulturnog, umetničkog i naučnog nasleđa, a opremljen je savremenom tehnikom u koju je uloženo 700.000 evra.
Smešten na oko 800 kvadratnih metara prostora u zgradi nasuprot SANU u Knez Mihailovoj, Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju najpre će, kako je najavljeno, digitalizovati najpre prepisku Vuka Stefanovića Karadžića, marginalija prvog izdanja Vukovog Srpskog rječnika iz 1818. godine, te dela Umetničke zbirke Galerije SANU sa oko 3.500 predmeta, stare i retke knjige u Biblioteci SANU i sva izdanja Akademije, kompletnu građu Arhiva u Sremskim Karlovcima, gde će biti otvoreno i posebno odeljenje.
Upravnik Audiovizuelnog arhiva Radoslav Zelenović naglasio je da digitalizacija postaje jedan od prioritetnih zadataka u cilju očuvanja nacionalnog identiteta, i kao vid konzervacije, ali i omogućavanja dostupnosti vredne i značajne građe, preneli su mediji. Audiovizuelni arhiv će u prvim fazama biti usmeren na digitalizaciju građe SANU, ali je otvoren i prema svim drugim institucijama, rekao je Zelenović.
Aktivnosti Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju usmerene su na: stručnu obradu, digitalizaciju, dugoročno čuvanje i predstavljanje digitalnih zapisa kulturnog, umetničkog i naučnog nasleđa koje se čuva u SANU, ali i ukupnog kulturnog, umetničkog, naučnog i prirodnog nasleđa Srbije i srpskog naroda koje se nalazi/čuva u drugim institucijama. Takodje, aktivnosti te posebne jedinice SANU odnose se na utvrđivanje standarda digitalizacije koji bi se preporučili za primenu u svim ustanovama kulture u Srbiji, te na identifikovanje, prikupljanje i digitalizovanje nasleđa koje do sada nije identifikovano ili se nalazi u različitim ustanovama, arhivima i privatnim zbirkama u zemlji i svetu, kao i na digitalizovanje nasleđa na mestu gde se građa nalazi, a koju zbog starosti, osetljivosti i velike vrednosti nije moguće pomerati.
Na problem čuvanja arhivske građe zbog neadekvatnih uslova ukazao je upravnik Arhiva SANU akademik Vasilije Krestić, ističući da to nasleđe, zbog svoje naučne i kulturno-istorijske vrednosti, zaslužuje mnogo veću pažnju i brigu društva od dosadašnje. Arhiv SANU, kako je dodao, nema odgovarajuće i bezbedne depoe, građa je u različitim prostorijama, od kojih su neke ispod mokrih čvorova, pa voda preti da ugrozi vrednu zaostavštinu koja je preživela vekove.
Nakon otvaranja Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU, Dan SANU obeležen je i predstavljanjem novoizabranih dopisnih članova i otvaranjem stalne postavke iz zbirke Kabineta za odlikovanja Arhiva SANU, te besedom predsednika SANU Vladmira Kostića koji se osvrnuo na nedavnu izbornu skupštinu, nakon koje je ponudio ostavku, kao i na programske aktivnosti Akademije i njenu nedovoljnu prisutnost u medijima i ujedno izloženost kritici koju smatra neutemeljenom.
Za razliku od izborne skupštine, koja je izazvala veliku medijsku pažnju, kasniji događaji u SANU su ostali znatno manje primećeni, zbog čega bi Akademija, prema rečima Kostića, morala da razvije mudru strategiju medijskog predstavljanja.
“Dok su izbori u SANU mesecima bili praćeni, povremeno sa nesumnjivom aktivističkom jednostranošću, dan posle, koji odražava suštinu ove kuće, uprkos obaveštenjima, ispratio je tek neutralni, ne posebno zainteresovan žamor van SANU, a, da budemo iskreni, i u SANU”, rekao je Kostić povodom skupa o ljudskim pravima i izložbe Marka Čelebonovića.
Taj primer je, prema njegovom mišljenju, paradigma pozicije u kojoj se SANU nalazi u pogledu medija i javnosti uopšte. “SANU je isuviše dugo gajio filozofiju ćutanja kao kućnu mudrost”, rekao je Kostić, koji je posle izborne skupštine podneo ostavku, smatrajući da broj neizabranih kandidata predstavlja zapravo odraz nepoverenja njemu.
Kostić smatra da je takva situacija delom nametnuta “slučajem Memorandum”, a delom kroz tradiciju univerzalnog odgovora “primili k znanju” kada god bi se suočili sa nerazumevanjem, pa i neprijateljstvom. “SANU je unekoliko prepustila prostor svojim kritičarima iskreno i verovatno naivno verujući u moć činjenica i elaboriranih objašnjenja, dok smo se uporedo u elektronskim medijima i društvenim mrežama zbunjeno suočavali sa pravim verbalnim nasiljem, relativno stereotipnim optužbama i konačno, presudama. Jesmo li prošli neranjeni – nismo!”, rekao je Kostić i konstatovao da je prisustvo SANU u medijskom prostoru neminovnost, zbog čega zahteva izgradnju mudre strategije medijskog predstavljanja.
Povodom kritika koje se, kako je rekao, svode na dihotomiju SANU kao misaone, gotovo organske celine s jedne i SANU kao skup mislećih, nezavisnih pojedinaca s druge strane, Kostić je rekao da je SANU “skup jakih individualnosti, pojedinaca sa nedvosmislenom skepsom prema svakom nametnutom jednozvučju”. Zato je umesto “misaono kompaktne Akademije”, društvu korisnija SANU sa brojnim i različitim idejama i stavovima, čija različitost ne onemogućava konstruktivnu razmenu mišljenja, istakao je Kostic.
Obeležavanju Dana SANU prisustvovali su ministri Mladen Šarčević, Vladan Vukosavljević i Zlatibor Lončar, predstavnici diplomatskog kora, ustanova kulture, nauke i obrazovanja, kao i verskih zajednica.
(SEEcult.org)
