• Search form

22.03.2015 | 20:29

Idealna distopija

Idealna distopija

Izložba Aleksandra Todorovića i Milana Nenezića “Idealna distopija”, koja će biti otvorena 26. marta u Galeriji Štab u Beogradu, kritički je osvrt na savremeno društvo kapitalizma, zasnovano na konzumerizmu i strahovladi, odsustvu morala, etike i slobode.

“Moderni kapitalizam i slobodno tržište svaljuju odgovornost na pojedinca. Sve, apsolutno sve, je naša krivica ili dostignuće - sreća i spoljni faktori ne postoje, to su izgovori slabića. Sa jedne strane su ljudi nesigurni u budućnost, nedovoljno svesni značaja humanizma i građanskih sloboda, koje su zamenili bespoštednom kompeticijom i konzumerizmom, a sa druge, oni koji znaju da je budućnost njihova i imaju rešenje za sve, rešenje preuzeto mahom iz svetih knjiga, manifesta i proglasa nacionalne, političke ili religiozne prirode. A kao kontrapunkt odbačenim humanističkim idealima uspostavljeno je društvo kontrole, naslonjeno na religiozne ili nacionalne fanatizme”, naveli su Todorović i Nenezić.

Smatrajući da svaka ideologija nudi neku vrstu utopije - idealno funkcionišućeg sistema, umetnici navode i da svaka utopija, stremeći ka svom ispunjenju, na kraju prerasta u svoju suprotnost – distopiju, jer se ne prilagođava životnim okolnostima i prirodnim ciklusima, već svojim dogmatsko određenim potrebama. Rigidni obrasci ljudskog upravljanja i hijerarhije tako se niti menjaju, niti preispituju.

Savršeni model egzistencije u kapitalističkoj distopiji je apsolutni konzumerizam.

      Aleksandar Todorović, Iconostasis of Serbocapitalism

“Ljudi žive u kockama koje predstavljaju iluziju sigurnosti i zaštite od spoljašnjeg sveta, u koji izlaze samo radi obavljanja svete građanske dužnosti - konzumiranja. Zaslepljeni svakodnevnom borbom za egzistenciju, ljudi postaju robovi strahova koje sistem sublimirano kreira kroz svojevrstan perpetuum mobile statusa kvo, a kao posledica u društvu se gubi svaki oblik slobode i čovečnosti, odnosno morala. Zbog ‘ideala’, izvitoperenih namerno i koristoljubivo od strane vladajućih struktura, podnose se ‘žrtve’ i čine dela koja po strahotnim posledicama spadaju u domen negativnog morala. Snovi o supremaciji, razvoj nuklearnog, mikrobiološkog i biohemijskog oružja, insistiranje na nacionalnim i verskim razlikama, uska specijalizacija svake ljudske delatnosti, prenaseljenost, i konačno, uništavanje prirode – faktori su koji čoveka i društvo guraju ka ivici”, naveli su Todorović i Nenezić povodom izložbe.

Utopija i distopija stoga zajedno čine jedan začarani krug, poput uroborosa.

“Distopija postaje idealna ako se ispune uslovi da se iz nje nikad više ne izađe. U toj idealnoj distopiji ljudski život se svodi na puku funkcionalnost i isključivo je u službi održavanja i reprodukcije vladajuće ideologije. Odbacivši moral i etiku i rukovodeći se isključivo interesom, čovek se odrekao najbitnijeg ideala od svih - a to je sloboda. Ostaje da vreme pokaže da li je to samo jedna stanica, ili pak konačno odredište, na putu ka idealnoj distopiji”, naveli su umetnici.

Aleksandar Todorović u svojim radovima, kako navodi, ispituje društvena uređenja i kataklizmične posledice koje distopijski uređeno društvo ostavlja za sobom.

       Aleksandar Todorović, Enforcer

Ljudi bivaju svedeni na automate, arhetipove kod kojih funkcija i pozicija u društvu predstavljaju glavnu, često i jedinu, relevantnu odrednicu identiteta. Van te funkcije, oni postaju bezvredni i društveno nevidljivi. Političari, bankari, ljudi sa vrha hijerarhije, takođe imaju tipsku ulogu, iz koje ne mogu da istupe tako lako - i njihov prikaz sledi arhetipe, koji potcrtavaju lakomost, slepu pohlepu i proždrljivost, okrutnost i sirovost. Sami podanici bivaju prikazani u obliku kreš-test lutki, spremnih da ispunjavaju zadatke, i daju i sam život, u ratovima i sumanutim projektima svojih vladara, povodeći se populizmima, i nacionalno-religijskim opskurnim simbolima.

Todorović u svojoj seriji Ikonostasa Srbizama analizira moderno društvo u Srbiji i njegovu skoriju istoriju kroz povezanost mitova, nacionalnih simbola, ratova i sveprisutnog zla koje provejava iz svih društvenih uređenja, podeljenih na polove komunizma, nacizma i kapitalizma, koje je oblikovalo i dovelo društvo na ivicu totalitarne samocenzurišuće distopije.

“Pritisnuto sa svih strana, ovo društvo je dovedeno na svojevrstan socio-ekonomski horizont event (horizont događanja, astrofizička odrednica), tačku posle koje nema povratka, pri čemu svaki sledeći dan može samo da bude sve gori i teži. Gledajući globalno, isti princip analize omogućava nam da sagledamo obrasce i u svetu van Srbije - tako digitane ikone ilustruju upravo te sveprisutne arhetipove i socijalne uloge koje moderno društvo spremno dodeljuje svojim podanicima - individualost se jedino meri količinom novca i stepenom konzumacije dobara i usluga u datom društvu”, naveo je o svom radu Todorović, koji je 2014. godine ušao u knjigu “100 slikara budućnosti”, u izdanju engleske kuće Thames & Hudson.

Na njegovim slikama su, pored karaktera političara i običnog čoveka, tj. drones (radilice), prikazani i tipovi poput birokrate - ljudi koji rade u društvenim institucijama i glavni su medijator između naroda i upravljača, i modela - bilo da su u pitanju TV voditelji, glumci ili sportisti, svi oni koji imaju najveću "harizmu i individualnost", kao i sposobnosti da ih iskažu i surovom, take no prisoners svetu sveprisutnog i pobedničkog kapitalizma.

Pored obaveznih simbolika i prikaza političara - svojevrsnog lajtmotiva koji se provlači na svim njegovim radovima u raznoraznim bitter-sweet (gorko-slatkim) kontroverznim situacijama, uz humor, ironiju i satiru, Todorović na svojim slikama, rađenim akrilom, dekonstruiše socijalne uloge takozvanih guard dogs (pasa čuvara) sistema, poput vojnika, ratnog veterana, policajca i sl, uz obilno korišćenje referenci i klišea iz pop-kulture.

Rođen 1982. u Beogradu, Todorović je 2007. završio Fakultet likovnih umetnosti, a do sada je učestvovao na oko 30 izložbi. Jedan je od osnivača umetničke grupe C4. Osvojio više konkursnih nagrada na domaćim i stranim umetničkim takmičenjima.

Milan Nenezić, čiji je stil ukorenjen u realizmu, fokusiran je na prizore i simbole koji nam dolaze u vidu vizija, snova, halucinacija, meditacije i ostalih izmenjenih stanja svesti.

Prema rečima Nenezića, svojim slikama objašnjava da su to odrazi naših strahova, kako iz spoljašnjeg sveta, tako i naših unutrašnjih slabosti, gde simboli svojim upornim delovanjem otkrivaju našu podsvest.

Gledajući te slike, čovek je apsorbovan ogromnom, nedoljivom i nepodnošljivom količinom tame.

Svaka slika je vizija koja nas obuzima i doneta je na svet upravo tom unutrašnjom, već postojećom tenzijom. Koristeći ljudsko telo, Nenezić manifestuje nečiju unutrašnju borbu, stvarajući izuzetno sirov, istrajan, grub i žilav konflikt.

“Noćne more nisu samo sa nama kada su nam oči sklopljene, one su uvek tu, deo sveta oko nas, nameću nam se i pomaljaju kroz užase koje gledamo putem malog ekrana, čitamo u novinskim člancima, ili direktno čujemo u razgovoru sa dobrim prijateljima. Ove slike su, naravno, samo mali osvrt na stravično ljudsko iskustvo, koje nam je doneto direktno iz slikarevih ličnih konflikata. Telesna deformacija, unutrašnje gađenje, sveprožimajuće napastne misli, seksualni eskapizam i potpuna mentalna skrhanost su nam servirani na srebrnom, ili pre plavom poslužavniku, pravo iz zamrzivača”, naveo je Nenezić, koji svojim slikama želi da reflektuje tamu u nama samima, onu najdublju i najstrašniju jamu, mračnu istinu koju itekako treba sagledati.

Nenezić je rođen 1983. godine u Beogradu, a 2008. je završio FLU. Laureat je Fonda za mlade talente, a kao i Todorović, još za vreme studija je počeo da izlaže. Takođe je jedan od članova umetničke grupe C4. Dobitnik je druge otkupne nagrade Niš art fondacije 2012. godine, kao i nagrade Zlatna paleta na Prolećnoj izložbi u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić” 2009.

Izložba “Idealna distopija” biće otvorena u Galeriji Štab do 1. aprila.

(SEEcult.org)

digitalizacija, nbs
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r