Životinjska farma u SARTR-u
Sarajevski ratni teatar – SARTR postavlja na scenu, posle predstave “1984”, još jedno delo Džordža Orvela – “Životinjsku farmu”, u režiji Dine Mustafića, koja će premijerno biti izvedena 31. januara.
Mustafić prvi put režira u SARTR-u, a u predstavi “Životinjska farma” okupio je i umetnike iz BiH, i iz Hrvatske i Srbije.
“Životinjska farma” nastala je kao reakcija na zastranjenje jedne istorijske revolucije. Sama radnja romana smeštena je u životinjski svet, ukazujući na večnu ljudsku slabost i nemoć da se odoli pred izazovom onoga što nam nudi moć nad drugim. Opisuje sunovrat koji počinje korak po korak, od samoljublja, sitnih povlastica, pohlepe, pripisivanja sebi tuđih zasluga, ličnih interesa, laži, izdaje, korupcije... pa do totalitarizma.
U tom smislu to delo govori istovremeno i o civilizaciji, ali i o nepravdama i nejednakosti u mikro-svetu, definisanom državnim, entitetskim, kantonalnim, opštinskim i granicama mesnih zajednica, saopštio je SARTR.
Predstava ukazuje na strah kao moćno oružje kojem ljudi, zarad sigurnosti, dobrovoljno predaju svoje slobode u zamenu sa apsolutni nadzor nad svakim korakom.
Prema rečima Mustafića, u BiH se manipuliše istinom radi zaštite materijalne dobiti određene manjine, a zastrašivanjem od drugih, ljudi se drže u pokornosti. To je orvelovski svet, svet, ispranih mozgova naroda, od etno-nacionalista i etno-kapitalista koji drže pod kontrolom prirodni instikt za pobunom protiv nepravde i gladi.
“Životinjska farma” je slika sveta koji prepoznajemo kao košmar "moralnog svinjca" kada se ruše sve norme ljudskog ponašanja, kada politička pragma i kalkulanstvo uništava plemenite i velike ideje jednakosti i humanizma. “Orvel ne ostavlja puno prostora optimizmu, jer nas opominje koliko su totalitarne države slične teokratskim i koliko se današnje ‘velike’ demokratije sve više približavaju metodama totalitarnog vladanja u kojima se svaka sumnja ili bunt spram vladajuće kaste tumači kao terorizam, subverzija ili neprijateljstvo. Ernesto Sabato je u svojim zapisima ‘Prije kraja’ ustvrdio: ‘Samo oni koji su u stanju da utjelotvore utopiju biće sposobni za odlučujuću borbu, da se nadoknadi izgubljeni dio čovječanstva’. U pozorištu još uvek sanjamo i živimo svoje utopije, pobune i nadanja da svet može biti drugačiji nego što ga živimo. Time ispunjavamo svoj zavet ‘Prije kraja’”, naveo je Mustafić povodom premijere.
Prema rečima dramaturškinje Dubravke Zrnčić Kulenović, “ogorčeni i gnevni, željni bega od realnog, svi smo pristali i da se valjamo u blatu i da javno skidamo odeću da bismo pokazali da smo samo ljudi (a ne bogovi!), da pronađemo reči i punim glasom pevamo himnu, da nemamo samo jednu ulogu, već da prihvatimo svaku, jer smo jedinstveni u nameri da svojim različitostima u veri, nacionalnoj pripadnosti i stvaralačkom i životnom iskustvu budemo Umetnici, pa makar i u siromašnom teatarskom toru, da se umetnički pobunimo, te da vlastima damo priliku da se ‘late pištolja čim čuju za reč kultura’, baš kao što je onomad i Gering izjavljivao”.
Iz današnje perspektive, koja ne krije svoju zavisnost od medija, predstava daje mogućnost raskrinkavanja modela manipulacije masama po svim osnovama, navela je Željka Udovičić Pleština, dramaturškinja “Životinjske farme”.
“Apokaliptična vizija kraja koja se oslanja na cikličnost istorije i upozorava da se promenila forma dok je sadržaj ostao isti (umesto ljudi sada vladaju svinje) ne mora se shvatiti kao defetistički pesimizam, nego kao upozorenje, kao potrebu mladih ljudi koji i čine ovu predstavu da slobodna, hrabra misao može pokrenuti neku novu Pobunu. Možda srećniju“, navela je Željka Udovičić Pleština.
Predstava je specifična po tome što je svih 14 glumaca spremno da igra sve uloge, koje im dodeljuje publika.
Likovi “Životinjske farme“ su podeljeni u četiri osnovne grupe: svinje (Major, Napoleon, Snowball i Squeler), 4 kopitara (konj Boxera, kobile Clover i Mollie i magarac Benjamina), te 4 manje životinje (koza Muriel, ovca Dolly, kokoška Kolinda i pas Pincher) i jedan čovek (gospodin Jones, Farmer i Reporter).
Svaki gledalac dobija zvono, a na osnovu njegove jačine ili glasa ili udaranja nogama o pod, izmeriće se jačina zvuka i tako saznati kom glumcu i za koju ulogu ide glas publike.
“Kako se radi o angažiranoj predstavi, političkoj alegoriji, neophodan je bio ovakav proces i maksimalni kreativni angažman, prvenstveno glumačkog ansambla, jer jedino sa jasnim i osvešćenim stavom, treba steći i imati umetničkog i intelektualnog pokrića i stati pred publiku, dozvoliti joj da te biraju bilo kao svinju, ovcu ili konja, znajući da se svaka životinja nalazi i u publici“, navela je Dubravka Zrnčić Kulenović.
Iako u romanu “Životinjska farma” ima 10 poglavlja, predstava je dramaturški strukturisana u osam slika: praskozorje revolucije, glad, siromaštvo, tiranija, pobuna; revolucija sama i svitanje demokratije, zanos, obračun sa ostacima prošlosti, temelji novog poretka; ekonomski procvat i zemlja znanja, obrazovanje i neprimetno raslojavanje; pokušaj kontrarevolucije, zapravo rat, odlikovanja i generali posle bitke; revolucija jede svoju decu, demokratija i državni udar; izdajnici i unutrašnji neprijatelji, početak totalitarizma, montirani procesi, dekandencija i glad; liberalni kapitalizam, trgovina, mediji i smrt heroja; te nove generacije ili povest jeste i nije magistra vitae, smrt animalizma...
U predstavi igraju: Maja Salkić, Mirela Lambić, Sonja Goronja, Snežana Alić, Ana Mia Milić, Amila Terzimehić, Ejla Bavčić, Ermin Bravo, Sead Pandur, Benjamin Bajramović, Adi Hrustemović, Adnan Goro, Igor Skvarica i Enes Salković.
Publiku kroz predstavu vode songovi (Himna životinja, Naše sijeno, Apoteoza vladaru, Lekcije o neprijatelju, Najbolji sistem na svijetu), a izvodi se na sceni punoj blata.
Scenski pokret osmislio je Damir Klemenić, scenografiju Vedran Hrustanović, a kostimografkinja je Lejla Hodžić. Muziku potpisuje Vladimir Pejković, a autorka tekstova songova je Milena Bogavac.
Predstavu su, pored Ministarstva kulture i sporta Kantona Sarajevo, podržali i Fondacija Heinrich Boell, Ministarstvo kulture i sporta Federacije BiH, YIHR - BiH, Udruženje Scena i Bosnalijek, a generalni sponzor SARTR-a je BH Telekom.
(SEEcult.org)
