Književni plamen Zagajevskom

Međunarodna nagrada “Književni plamen” za 2018. godinu, čijim žirijem predsedava nobelovac Mario Vargas Ljosa, dodeljena je poljskom pesniku i esejisti Adamu Zagajevskom.

Odluku o dobitniku saopštio je 19. decembra žiri koji, uz Vargasa Ljosu, čine i profesori književnosti, estetike i filozofije Aleksandar Jerkov, Sonja Tomović Šundić, Siniša Jelušić i direktor i urednik Nove knjige iz Podgorice Predrag Uljarević.

Nagrada je posvećena autorima koji su se umetnički ostvarili u različitim žanrovima književnog stvaralaštva, uzimajući u obzir i to da je autor zaslužuje umetničkim vrednostima svoga dela i svojim viđenjem mesta književnosti u savremenom društvu, kao i kritičkim odnosom prema istoriji i stvarnosti koje danas zavređuju oštar sud.

“Umetnička dela upućuju nas u ovakvom viđenju uloge i mesta književnosti u društvu i istoriji na visoke humanističke ideale i potvrđuju ideju čovekove slobode”, naveo je žiri, preneo je Arhipelag, koji je objavio pesničke knjige Zagajevskog “Antene” i “Nevidljiva ruka”, te knjigu eseja “Odbrana vatrenosti”.

Žiri je posebno izdvojio dva zaključka koja neposredno predstavljaju Zagajevskog, počev od toga da su prethodna tri dobitnika (Vargas Ljosa, 2015, Klaudio Magris, 2016. i Orhan Pamuk, 2017) prozni stvaraoci u čijim opusima proza i esejistika stoje u središtu književnog delovanja, što je u određenoj meri ostavilo otvoren prostor pre svega za nagrađivanje i pesničkog stvaralaštva. Imajući to na umu i gledajući kako se nagradom “Književni plamen” polako iscrtava jedna lepa mapa književnog sveta, žiri je pogledao u pravcu lirskog stvaralaštva, ali i esejistike i kulturnog posredovanja, pri tome je uz uvažavanje geopoetike i razlika kultura pogledao u pravcu slovenskih i istočnih predela. Žiri je naveo da je tako u svom radu, na inicijativu Vargasa Ljose, prepoznao visoke vrednosti i izuzetnost poezije i esejistike Zagajevskog.

Žiri je posebno naglasio i da nimalo nije slučajno da će nagrada “Književni plamen” stići u ruke pisca koji je u jednom svojem čuvenom eseju tražio da se očuva vatrenost: “Zagajevski je pesnik i mislilac, znalac kultura i posrednik iskustva evropskog Istoka i Zapada. Rođen u Sovjetskom Savezu, zapravo, Ukrajini, odrastao i školovan u Poljskoj, živeo je i radio, bio u posebnoj vrsti izbeglištva, u Francuskoj, Nemačkoj i SAD, Zagajevski je više godina bio kandidat za Nobelovu nagradu. On je visoko nagrađivani svetski, evropski i poljski pesnik, vrstan esejista, prevodilac pa i prozaik, pisac oštre ali ne i besomučne kritike, dalek stereotipnom odnosu i prema prošlosti i političkoj sadašnjici, oštar kritičar svojih prethodnika, velikih poljskih pesnika, ali i neko ko je umeo da odbaci svoje mladalačke zablude i preterivanja. Zagajevski je posvedočio volju da stvaralački i samokritički, šireći kulturne osnove vidi i svet i sebe. U delu Zagajevskog velika književna imaginacija je zatečena u rečima koje čuvaju najbolju tradiciju percepcije i refleksije u otmenosti i odmerenosti lirskog izraza”.

“Književni plamen” tako ukazuje na još jedan umetnički bitan opus, na dela i autora koji jasno pokazuju šta je vrednost umetnosti, šta je njeno pozvanje i u savremenom svetu, kako umetnost i kritički stav samo kada idu zajedno čine skladnu vrednosnu celinu.

Nagrada “Književni plamen”, čiji su osnivači Mario Vargas Ljosa i Nova knjiga iz Podgorice, biće uručena Zagajevskom početkom 2019. godine.

Zagajevski je ranije ove godine dobio i međunarodnu nagradu Zlatni venac 57. Struških večeri poezije, a tom prilikom je poručio da “svako ko piše poeziju zna da je to nesavršeni rad” i da su “samo budale zadovoljne samima sobom”.

Jedan od najprevođenijih poljskih pesnika, Zagajevski je objavio knjige pesama: Saopštenja, Mesarnice, Pismo. Oda množini, Putovati u Lavov, Platno, Ognjena Zemlja, Žeđ, Antene i Nevidljiva ruka. Najvažnije knjige eseja Zagajevskog su Mali Larus i Odbrana vatrenosti.

(SEEcult.org)