Nagrada Nebojša Popović uručena Milanu Vlajčiću
Nagrada “Nebojša Popović” za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture za 2018. godinu svečano je uručena 11. januara filmskom i književnom kritičaru, publicisti i novinaru Milanu Vlajčiću, koji je istakao zasluge Nebojše Popovića (1958-2015) za predstavljanje autora i autorskog filma na televiziji i u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC).
Zahvaljujući svima na dolasku “u velikom broju po ovom kijametu i ovoj nesreći u kojoj živimo”, Vlajčić je istakao da je divno što su nagradu “Nebojša Popović” podržali KCB, Filmski centar Srbije, Jugoslovenska kinoteka i desetak drugih važnih ustanova i festivala.
“Nijedna nagrada u ovoj zemlji, a ima ih oko 400, nema taj niz osnivača i onih koji je podržavaju”, rekao je Vlajčić, kome je priznanje uručio u DKC-u direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, predsednik žirija. Prethodno je direktor festivala Slobodna zona Rajko Petrović podsetio na lik i delo Nebojše Popovića, u prisustvu članova njegove porodice i mnogobrojnih ličnosti iz kulturnog života Beograda, među kojima su bili i prvi laureati te nagrade – Svetlana i Zoran Popović, osnivači Centra za vizuelne komunikacije Kvadrat i Festivala evropskog filma “Sedam veličanstvenih”.
Vlajčić je ispričao da je Popovića upoznao u njegovoj ranoj fazi, kada je kao mladi novinar početkom 80-ih godina radio na Televiziji Beograd, u “Beogradskoj hronici”, koja je uglavnom okrenuta komunalnim problemima.
“Ali Nebojša je od prvog trenutka uspeo da se probije i da saopštava svoje utiske, opservacije, sažete kritike. Tako je stigao do važnijih festivala, do važnijih izveštaja. Godine 1997. dobio je Zlatno pero za najbolju filmsku kritiku”, podsetio je Vlajčić, posebno ističući Popovićev serijal “Drugi vek”.
“To je fantastičan izbor dokumentarnih portreta filmskih stvaralaca, urađenih sa velikim poznavanjem sagovornika i tema, sa velikom merom. Preporučujem Jugoslovenskoj kinoteci da taj niz portreta digitalno transferuje, jer je to dragocen izvor snimaka i podataka o onome što se događalo u ovoj kulturi”, rekao je Vlajčić.
Vlajčić se osvrnuo i na istorijat Dvorane KCB-a, u kojoj je Popović prvih godina novog milenijuma bio urednik filmskog programa.
Kulturni centar Beograda, podsetio je Vlajčić, otvoren je 1963. godine, a 1968. krenula je da radi Dvorana, u kojoj je pre toga bilo skladište.
“Tadašnji bioskop nije bio ovako luksuzan kao sada, ali je bio mesto gde je rođen Fest. Milutin Čolić je tu 1970. priredio nulto izdanje, desetodnevnu reviju svetskih filmova koja ja izazvala ogroman odjek. Milan Vukos, tadašnji ministar kulture - vidite kakve smo nekada ministre imali, rekao je Čoliću: ‘Hajde da napravimo međunarodni filmski festival’. Tako je dogodine, 8. januara 1971. počeo prvi Fest”, prisetio se Vlajčić.
Napominjući da je svojevremeno planirano da DKC uđe u sastav preduzeća “Beograd film”, Vlajčić je konstatovao da DKC više ne bi postojala da je to ostvareno, jer je “Beograd film” sa 14 bioskopskih dvorana “prodat kao staro gvožđe i danas više nemamo ‘Zvezdu’, ‘Jadran’, ‘Balkan’, ‘20 oktobar’”… “Sreća da je KCB odlučio da zadrži dvoranu”, istakao je Vlajčić.
Popović je, kako je naglasio, uspeo i da, povezujući se sa ambasadama i stranim kulturnim centrima, obezbedi da DKC uđe u mrežu “Europa Cinema”, što znači da ovde stižu autorski filmovi u premijernom izdanju, u dobroj reprodukciji slike i tona, u adekvatno opremljenoj dvorani.
“To je velika Nebojšina zasluga, pored onoga što je uradio na televiziji”, rekao je Vlajčić, prenevši porodici Popovića i svim prisutnima i pozdrave doajena srpskog filma Puriše Đorđevića.
Vlajčić je nagrađen za višedecenijsko kritičko razmatranje aktuelne filmske problematike i širenje svesti o značaju filmske umetnosti u širokom kulturnom i civilizacijskom kontekstu.
Kako je naveo žiri, koji su uz Pantelića činili i Mara Prohaska Marković i Stefan Ivančić, u dodeli nagrade “Nebojša Popović” Vlajčiću postoji vrsta simbolike - učenik odaje priznanje učitelju.
“Jer, Milan Vlajčić bio je uzor ne samo Nebojši Popoviću, već i mnogim filmskim kritičarima tokom poslednjih decenija; on je živi primer da su za dobru filmsku kritiku podjednako potrebni i znanje i ljubav prema ‘pokretnim slikama’. Takvim sveobuhvatnim pristupom prema filmskoj umetnosti Vlajčić je uvek bio pouzdani oslonac ne samo filmskim poslenicima i kritičarima filma, već je postao omiljen i među svojim mnogobrojnim čitaocima Politike, u kojoj se oglašavao skoro 20 godina, a zatim u poslednjih 15 godina privilegiju da čitaju Vlajčićeve kritike i kulturne komentare imaju čitaoci Blica. Za sve njih, ali i za televizijske gledaoce, kad je učestvovao u mnogim debatama ili davao intervjue u raznim medijima, Vlajčić je uvek predstavljao, a i dalje predstavlja onoga kome se veruje, bilo da je kritički razmatrao aktuelnu filmsku problematiku ili širio svest o značaju filmske umetnosti u širokom kulturnom i civilizacijskom kontekstu. On je uvek otkrivao suštinske stvari u svetu filma, govorio o njegovim stvaraocima, ali ne izbegavajući da nam prikaže i onaj efemerniji i blještaviji deo filmske pozornice”, istakao je žiri, koji je jednoglasno odlučio o dodeli nagrade Vlajčiću.
Uz KCB, osnivači nagrade “Nebojša Popović” su i FCS, RTS, Jugoslovenska kinoteka, Festival evropskog filma Palić, Festival autorskog filma, Slobodna zona, Beldoks i Popovićeva porodica.
U slavu Popovića, 11. januara u DKC-u je priređen maraton filmova koje su zbog sprečenosti prošlogodišnjeg dobitnika, prof. Vladimira Vlade Petrića, izabrali članova žirija.
(SEEcult.org)
