Kulturno nasleđe: Srbija i Unesko
Kulturno nasleđe Srbije i posebno njegov položaj u kontekstu Uneska tema je predavanja koje će istoričar Dejan Ristić održati 23. janaura u hotelu “Metropolˮ u Beogradu.
Šta čini kulturno nasleđe Srbije? Koliko poznajemo, na koji način čuvamo i kako upravljamo sopstvenim kulturnim nasleđem? Šta je ono što predstavlja svetsku vrednost? Po čemu Srbija može biti prepoznatljiva na svetskim kulturnim i turističkim mapama? Šta bi to mogao biti srpski kulturni proizvod? Na koji je način Srbija prisutna u Unesku? Zašto nas u Unesku više nema, nego što nas ima? To su neka od pitanja na koja će se Ristić osvrnuti tokom predavanja.
Izuzetno bogatstvo kulturne baštine (arheološki lokaliteti, prostorne kulturno-istorijske celine, bogomolje, utvrđenja, javni spomenici, bojišta, vojni memorijali i mesta stradanja, arhivi, biblioteke, muzeji, galerije i dr.), kako ističe Ristić, čini Srbiju prepoznatljivom u evropskim i svetskim okvirima. Kulturno nasleđe u sva tri svoja pojavna oblika (pokretno, nepokretno i nematerijalno) predstavlja jedan od temelja identiteta, ali i nepresušan obrazovni, naučni, umetnički, privredni i turistički resurs.
Istoričar, prevodilac i scenarista, Ristić je stručnjak u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem, a bavi se i diplomatskom istorijom (srpsko-britanski i srpsko-francuski odnosi krajem 19. i početkom 20. veka; jugoslovensko-alžirski odnosi od 1954. godine), Holokaustom, odnosom države i tradicionalnih verskih zajednica u 20. veku, kulturnom istorijom i kulturom sećanja).
Autor je većeg broja naučnih radova i knjiga među kojima se posebno izdvaja “Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941.”
Inicijator i koordinator više projekata realizovanih pod pokroviteljstvom Uneska, uključujući izradu nominacionih dosijea za unos slave (nematerijalno kulturno nasleđe), telegrama kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914. godine (pokretno kulturno nasleđe) i stećaka (nepokretno kulturno nasleđe) na Uneskove liste svetske kulturne baštine.
Između ostalog, koautor je nacionalne postavke Srbije “Vojni memorijali i mesta stradanja iz Drugog svetskog rataˮ koja je osvojila prvu nagradu na Međunarodnoj izložbi “Memorijal 2011” (Moskva, 2011), kao i izložbi “Petar Prvi Karađorđević – kralj i ratnikˮ (Topola, Zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića, 2011) i “Sećajte se moji mene jer me više nemaˮ (Beograd, Istorijski muzej Srbije, 2011).
Obavljao je dužnost upravnika Narodne biblioteke Srbije, državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja.
Predavanje Ristića o kulturnom nasleđu organizuje Rotari klub “Beograd – Stari grad”, a počcinje u 20 sati. Ulaz je besplatan, a prisustvo treba potvrditi na rotarybgd.starigrad@gmail.com
(SEEcult.org)
