Političko u filmu
Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) predstavlja 3. septembra Međunarodni festival kratkog filma u Oberhauzenu programom “Političko u filmu” koji obuhvata radove iz Kine, Tajlanda, Vijetnama i Meksika, predstavljajući nove trendove razvoja koji prevazilaze dosadašnje razumevanje kinematografije tih zemalja.Odabrani filmovi, prema navodima CZKD-a, predstavljaju novo shvatanje toga šta “političko” u filmu danas može značiti. Oni traže ljude, minorne događaje, stvari koje se previde, ostatke. Pokazuju dokle se lična i politička istorija prepliću, a 4. septembra imaće priliku da ih vidi i publika Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, a potom i posetioci drugog Pančevo film festivala (PAFF).Gost CZKD-a i potom MSUV-a biće direktor Oberhauzena Lars Henrik Gas (Gass), koji je na čelu tog festivala od 1997. godine. Studirao književnost, pozorište i filozofiju na Fraje Univerzitetu u Berlinu, a disertaciju o Margarit Diras (Das ortlose Kino. Über Marguerite Duras. 1996-7) objavio je 2001. Bio je na čelu Evropskog instituta za dokumentarni film Mülheim/Ruhr i urednik serije “Tekstovi za dokumentarni film” i časopisa DOX Documentary Film Quarterly. Autor je mnogobronih članaka i eseja o filmu, fotografiji i kulturnoj politici, kao i predavanja o filmu i menadžmentu u kulturi. Takođe, ko-urednik je izdanja Provokation der Wirklichkeit. Das Oberhausener Manifest und die Folgen (2012) i autor Film und Kunst nach dem Kino (2012).Biće prikazani filmovi “32+4” (Chan Hau Chun, Kina 2014), “Blue and Red” (Zhou Tao, Španija/Tajland 2014), “Tiempo Aire/Air Time” (Bruno Varela, Meksiko 2014), te “Sao hỏa nơi đáy giếng / Mars in the Well / Trương Minh Quý / Freddy Nadolny Poustochkine” (Vijetnam 2014).Festival u Oberhauzenu deo je dinamičnog polja kratkog filma već više od 60 godina. Svake godine privuče ljude svih uzrasta iz raznih zemalja Evrope i sveta, prikazujući oko 500 filmova odabraih među oko 6.000 pristiglih.Oberhauzen svake godine privuče oko 1.100 akreditovanih profesionalaca iz filmske industrije i umetnosti, čime postaje ne samo katalizator i mesto izlaganja savremenih tokova, forum za često vrele diskusije, mesto otkrivanja novih talenata i trendova, već i jedna od najvažnijih institucija kratkog filma u svetu, gde su svoje prve filmove pokazali reditelji i umetnici iz najšireg opsega: od Pipiloti Rist i Romana Polanskog do Kejt Šortland, od Džordža Lukasa do Mirande Džulaj, Eija - Lisa Ahtile, Kristijana Boltanskog…Kratki film je primarno mesto inovacije u filmskoj umetnosti – eksperimentalno polje u kojem se budući kinematografski vokabular prvo kristalizuje. Današnji diverzitet formi, tema i pristupa širom sveta veći je nego ikada – video ili film, kratki film ili esej, instalacija, diplomski film ili umetnički video, animacija, dokumetarac, i svi hibridi koji slede.Od osnivanja krajem 1950-ih, arhiv Oberhauzen festivala rastao je brzo, delimično i zahvaljujući saradnji sa zemljama Istočne Evrope.Kolekcija dostiže više od 2.000 naslova, obuhvatajući više od 2.800 filmskih printova. Sa više od sto filmova samo iz bivše Jugoslavije, uz filmove iz zemalja širom sveta, od Egipta do Zambije, jedinstveni položaj i značaj te kolekcije kratkog filma je evidentan. Oberhauzen gostuje u Beogradu i Novom Sadu u okviru programa “CZKD bioskop” koji se realizuje u 2015. godini uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a ima za cilj osvajanje prostora prikazivanja filma koji ne robuje imperativu samoodrživosti mašine kulturnih industrija, već evocira specifičnu tradiciju gledanja i proizvodnje filma koju su negovali kino klubovi i filmske škole i tom praksom uticali na celokupnu filmsku kulturu upravo odnosom poštovanja prema svim učesnicima i elementima filmskog procesa.Urednica "CZKD bioskopa" Aleksandra Sekulić bila je, inače, 2014. godine članica žirija jubilarnog, 60. Oberhauzena na kojem je predstavljeno gotovo 450 filmova iz celog sveta, od kojih više od 130 u konkurenciji za nagrade.Festival u Oberhauzenu je od samog početka prkosio zvaničnoj politici - prikazivanjem filmova Alena Renea, pozivanjem reditelja iz Istočne Nemačke (i svih drugih zemalja oba bloka) i prikazivanjem antiratnih filmova. Zbog toga je ostao bez državne podrške u sledećih par decenija, ali je postao i ostao ključno mesto artikulacije i afirmacije umetničke hrabrosti.CZKD je 2014. prikazao i izbor filmova koje su krajem 50-ih i početkom 60-ih 20. veka producirali, režirali i snimili potpisnici Oberhauzen Manifesta, kojim je 1962. godine označen početak “Novog nemačkog filma”.(SEEcult.org)
