MSUB možda na proleće

Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) mogao bi ponovo da bude otvoren na proleće 2016. godine, pod uslovom da uspe novi tender za dugoočekivanu rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju zgrade na Ušću koja je zatvorena za posetioce više od osam godina.

Posle višemesečne kontroverzne procedure izbora izvođača radova, koja je rezultirala je smenom direktora Jovana Despotovića, podnošenjem krivičih prijava i odlukom o poništenju tendera na osnovu kojeg je MSUB trebalo da bude ponovo otvoren 20. oktobra – na 50-godišnjicu, u MSUB-u smatraju da će javnost imati strpljenja još nekoliko meseci.

“MSUB neće biti otvoren 20. oktobra i to je svima jasno…”, rekao je 13. oktobra na konferenciji za novinare v.d. direktor Slobodan Nakarada, najavljujući raspisivanje novog tendera za sedam-osam dana - ako ne bude žalbi.

“Pomeramo sve za nekoliko meseci i nadam se da će javnost oprostiti i shvatiti da radimo sve po zakonu”, rekao je Nakarada, navodeći da je odlučio da obustavi dosadašnju javnu nabavku za rekonstrukciju MSUB-a nakon konsultacija sa stručnim timom i na osnovu  procene Republičke komisije koja je "sugerisala da su na neki način prijave svih izvodjača radova bile neispravne".

Slobodan Nakarada

Prema njegovim rečima, Ministarstvo kulture i informisanja obećalo je da će sredstva u iznosu od nešto više od šest miliona evra - koliko je predviđeno za rekonstrukciju MSUB u ovoj godini, biti i dalje na raspolaganju.

“Imamo obećanje Ministarstva da sredstva za rekonstrukciju neće propasti ako se ne iskoriste u ovoj godini”, rekao je Nakarada, dodajući da će, u slučaju da novi tender bude raspisan do kraja godine, izabranom izvođaču radova biti uplaćena sredstva za kupovinu potrebnih mašina, što uz neophodnu nabavku kompletne fasade i stakla koje mora specijalno da se pravi za MSUB, iznosi oko 60 odsto ukupnog budžeta izdvojenog za rekonstrukciju.

“Imamo na šta da potrošimo pare. Minimalna sredstva će ostati za sledeću godinu i za to nam je rečeno da neće biti problem, odnosno da će moći da se preimenuju”, rekao je Nakarada, koji je potom procenio da će za 2016. godinu ostati zapravo oko 40 odsto ukupnog budžeta planiranog za rekonstrukciju.

Imajući u vidu dosadašnja izneverena obećanja nadležnih u vezi sa rekonstrukcijom, Nakarada je rekao i da, ipak, niko ne može ništa da garantuje, ali da ima poverenje u Ministarstvo kulture i Vladu Srbije.

“Spremni smo da prihvatimo rizik i nadam se da ćemo u martu-aprilu moći da vas sačekamo u renoviranom MSU”, rekao je Nakarada.

Aktiviranje digitalnog sata, 9. februar 2015. Foto: MSUB

S obzirom na situaciju, MSUB neće proslavljati 50-godišnjicu, jer “nije vreme za slavlje”, rekao je Nakarada, koji je najavio da će sat koji je odbrojavao vreme do prvobitno planiranog otvaranja zagrade na Ušću biti isključen, a moguće je da će ponovo biti aktiviran nakon izbora izvođača radova.

Nakarada nije želeo da detaljnije govori o propustima u dosadašnjem tenderskom procesu, niti o krivičnim prijavama koje su MSUB i Ministarstvo kulture podneli protiv donedavnog direktora Jovana Despotovića, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i tenderske komisije unutar Muzeja zbog “štete koju su naneli”.

Nakarada je rekao i da MSUB nije mogao da javno govori o problemima u tenderskom procesu zbog zakonskih obaveza prema ponuđačima.

“Muzej nije ćutao zato što je hteo nešto da sakrije”, rekao je on, dodajući da je zakon nalagao MSUB-u isti odnos prema svim ponuđačima i nemešanje u tok tendera.

“Uspeli smo sada da sagledamo gde smo grešili mi, a gde se grešilo u odnosu na Muzej”, rekao je Nakarada, ne navodeći detalje o tim saznanjima i “manjkavostima tenderskog procesa”.

     Izložbeni prostor, novembar 2014. Foto: SEEcult.org

Nakarada je podsetio i na svojevrsni maćehinski odnos nadležnih prema MSUB-u od 2007. godine, od kada je zatvoren za javnost radi rekonstrukcije koja je trebalo da bude završena za godinu dana.

Podsećajući da su prva sredstva za rekonstrukciju obećana 2007. godine iz Nacionalnog investicionog plana, on je rekao da su urađeni samo krov i depoi, a za nastavak nije bilo novca, iako su ga svi ministri obećavali.

Sredstva za rekonstrukciju su nestala kada je NIP, kako je naveo Nakarada, postao "lokalna banka jedne partije", dok je MSUB postao “moneta za potkusurivanje političkih interesa”.

Nakarada je u tom kontekstu podsetio na obećanja ranijih ministara kulture koja su predočena javnosti i na izložbi “Šta se dogodilo sa MSU” tokom leta 2012. godine, kada je zgrada na Ušću privremeno bila otvorena zbog te postavke.

Šta se dogodilo sa MSU?, Ministarstvo prostora, 2012, foto: SEEcult

Nakarada je rekao da se situacija promenila imenovanjem Tasovca za ministra kulture, jer su obezbeđena sredstva za nastavak rekonstrukcije i garantuje ih Vlada Srbije.

Sada, posle neuspelog tenderskog procesa, MSUB je, kako je dodao, došao bio u situaciju ili da bude renoviran, ili da bude “pušten niz vodu”.

Nakarada je rekao i da ima podršku kolektiva MSUB-a, u kojem je proteklih osam godina radio kao izvršni direktor. Iako je imao zadatak da se pre svega bavi rekonstrukcijom, iz tog procesa su ga, kako je naveo, pojedini direktori isključivali.

Nakarada nije želeo da komentariše poslovanje donedavnog direktora Despotovića, a rekao je da ga ceni kao stručnjaka za savremenu umetnost.

  MSUB, novembar 2014. Foto: SEEcult

MSUB je zatvoren za javnost od 2007. godine, a rekonstrukcija je započeta u januaru 2008. Završetak rekonstrukcije MSUB-a najavljivan je nekoliko puta proteklih godina, a konačno je ponovo nastavljen krajem 2014. godine sanacijom krova. Planirano je da bude završena za deset meseci kako bi MSUB mogao ponovo da bude otvoren na svoju 50-godišnjicu, kako je u oktobru 2014. godine najavio ministar kulture Ivan Tasovac.

MSUB je u februaru i raspisao javni konkurs za građevinskog izvođača rekonstrukcije zgrade na Ušću, na osnovu kojeg su dugoočekivani radovi trebalo da počnu krajem marta, a rok za završetak bio je 20. septembar.

Krajem avgusta javnost je saznala da nije još ni izabran izvođač radova, a UO MSUB i Ministarstvo kulture prebacili su odgovornost za to na Despotovića koga je Vlada Srbije ubrzo i smenila. Ministarstvo kulture predložilo je razrešenje Despotovića po hitnom postupku, na inicijativu UO MSUB-a. Ministarstvo kulture potom je posebno optužilo Tendersku komisiju za rekonstrukciju MSUB-a da je zloupotrebila čitav tok tendera i praktično opstruirala završetak radova na obnovi tog muzeja. Prema navodima Ministarstva, “u toku tendera došlo je do velikog broja protivrečnih i začuđujućih odluka Tenderske komisije, kao i njenog nepostupanja po rešenjima Republičke komisije, iz čega bi se moglo zaklјučiti da je došlo do favorizovanja ponuđača sa najvišom cenom od svih učesnika na tenderu”.

S druge strane, Despotović je prebacio odgovornost na Ministarstvo kulture, navodeći da je razrešen zato što nije podlegao pritiscima da potpiše štetan ugovor na osnovu najjeftinije ponude za izvođenje radova i meša se u rad Tenderske komisije.

   Izložba “50 umetnika iz zbirki MSUB – Jugoslovenska umetnost od 1951. do 1989. godine”, Kuća legata, 15. oktobar - 7. decembar 2014.

MSUB-a je, inače, pripremio novu stalnu postavku, a prema rečima glavnog kustosa Zorana Erića, koji je autor te izložbe s kolegama Mišelom Blanušom i Dejanom Sretnovićem, “99 odsto je spremna za ulazak u zgradu”.

Iako neće specijalno proslavljati pola veka postojanja, MSUB je najavio monografiju i teorijski zbornik, a do kraja 2015. godine predstaviće i par značajnih izložbi kojima na neki način obeležava i jubilej.

Kao kruna sezone najavljena je izložba savremenog austrijsko-irskog umetnika Gotfrida Helnvajna koja će biti održana u Salonu MSU i Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Takođe, najavljena je i izložba Đorđija Crnčevića, u saradnji sa Narodnim muzeje Crne Gore na Cetinju.

Prema rečima Erića, u MSUB-u razmišljaju i o prvim retrospektivama koje su planirane za 2017. godinu.

Erić je podsetio i da je MSUB, uprkos problemima sa zatvorenom zgradom na Ušću, realizovao proteklih osam godina niz izložbi u svojim prostorima i na gostovanjima, a samo u protekle dve godine bilo ih je 33. Među njima su i dve reprezentativne izložbe dela iz kolekcije MSUB (100 dela iz zbirki MSUB. Jugoslovenska umetnost od 1900. do 1945 i 50 umetnika iz zbirki MSUB – Jugoslovenska umetnost od 1951. do 1989. godine) koje su zapravo “nukleus buduće stalne postavke” na Ušću, nakon završetka rekonstrukcije.

(SEEcult.org)