Uloga biblioteka u evrointegracijama
Predstavnici Delegacije Evropske komisije u Srbiji, EU Info centra, Narodne biblioteke Srbije i Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije predstavili su 30. oktobra na Sajmu knjiga u Beogradu aktivnosti koje bi trebalo da unaprede mrežu biblioteka kako bi doprinela boljem informisanju građana o funkcionisanju EU i promenama u svakodnevnom životu koje donosi proces evrointegracija.
Saradnja u tom pogledu započeta je u junu 2014. godine, od kada je svim gradskim bibliotekama i njihovim ograncima, kao i akademskim i srednoškolskim bibliotkama, distribuirano 16 publikacija o EU na srpskom i engleskom jeziku, uključujući i knjige, a 25 biblioteka širom Srbije napravile su i posebno označene police “Srbija u EU” za izlaganje tih i drugih publikacija o EU. Takođe, u organizaciji EU Info centra i info kutaka u Novom Sadu i Nišu, u saradnji sa NBS, održani su seminare sa bibliotekarima iz Vojvodine i Južne Srbije, rekla je menadžerka projekta saradnja mreže biblioteka u Srbiji i Delegacije EU u Srbiji Dubravka Savić.
Podrška mreži biblioteka, kako je dodala, biće nastavljena izdavanjem i distribuiranjem brošura o EU, koje će biti dostupne i u elektronskoj formi na posebnoj strani Digitalne biblioteke NBS. Najavljena je i finansijska podrška biblioteka za organizovanje edukativnih i drugih programa u vezi sa EU, kao i grant šema za konkurisanje za sredstva za podršku idejama o različitim načinima širenja informacija o EU. Planirana je i podrška u opremi za biblioteke koje su otvorile police “Srbija u EU”.
Ističući da biblioteke imaju važnu i jedinstvenu ulogu u društvu, te da je pridruživanje EU društveni projekat koji, kao takav, i pripada građanima, Dubravka Savić istakla je da su biblioteke danas, kao i u ranijim epohama, jedan od kamena temeljaca zdrave zajednice i ključni element gradivnog tkiva društva, koje daju priliku građanima da dođu do informacija, upoznaju različite kulture, nađu posao, istražuju, otkriju nove ideje… pružajući im pritom osećaj zajedništva.
“Knjige su i dalje važne i potrebne i to upravo i ovaj sajam potvrđuje već godinama. Mnoge biblioteke se bore da održe korak sa tehnološkim promenama, sve većim troškovima nabavke knjiga i drugih materijala, manjkom osoblja i sredstava, kao i sve zahtevnijim korisnicima željnih novih informacija”, rekla je ona, ističući da Delegacija EU zbog toga i želi da pomogne bibliotekama da unaprede usluge u skladu sa potrebama društva. U tom cilju je u junu 2014. godine i potpisan Memorandum o razumevanju između NBS, Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Delegacije EU, koji zajedno, u saradnji sa bibliotekama, rade na pružanju informacija, brošura i publikacija građanima o EU.
Vesna Jovanović iz NBS, zadužena za projekat saradnje sa Delegacijom EU, predstavila je projekat “Informacioni punktovi o EU u bibliotekama Srbije”, koji podrazumeva edukativne radionice i seminare za biblioteke u cilju unapređenja informacione i medijske pismenosti i bibliotekara i građana u vezi sa mogućnostima dolaska do informacija o EU, uključujući i pitanja studiranja, rada, zakonskih okvira…
Aktivnosti i korisne informacije u okviru tog projekta, čija realizacija zapravo tek počinje, biće dostupne i na posebnom portalu.
Korisne informacije o EU pruža i onlajn Biblioteka EU (EU Book Shop), koji je predstavila savetnica za javno informisanje EU Info centra Marina Rakić, ističući da je zapravo reč o knjižari, biblioteci i arhivu koji sadrži publikacije o EU objavljene od 1952. godine do danas. Reč je o više od 100.000 naslova publikacija, CD-a, postera i drugih sadržaja, koji su većinom besplatno dostupni, a osim u PDF verzijama, mogu se poručiti i u štampanoj formi.
Sadržaj te obimne onlajn biblioteke, koji se odnosi na aktivnosti EU, ekologiju, trgovinu, te pravo i pravosuđe, dostupan je na 24 zvaničnih jezika EU, a ukupno na više od 50. Neke od publikacija su i na srpskom jeziku.
Bibliotekama se pruža mogućnost da unaprede svoje usluge i u okviru prekograničnih programa EU, koje je predstavio Relja Burzan, šef informativnog centra programa Prekogranične saradnje Mađarska-Srbija u Subotici.
Od 2004. godine do danas, preko programa KARDS i IPA, finansirano je više od 800 projekata institucija iz Srbije, koji podrazumevaju najmanje jednog partnera iz zemalja obuhvaćenih prekograničnom saradnjom.
Na 35 dosadašnjih poziva za finansiranje prekograničnih programa iz Srbije je prijavljeno oko 3.600 u vrednosti od 91 milion evra, rekao je Burzan, koji je skrenuo pažnju da prijavni formular i pravila implementacije projekata jesu složeni, ali da to ne bi trebalo da obeshrabri biblioteke da iskoriste mogućnost dobijanja bespovratnih sredstava (85 odsto ukupne vrednosti projekta) i razvoja saradnje sa kolegama u zemljama u okruženju.
Primere dobre prakse u tom pogledu predstavile su na seminaru biblioteke iz Subotice i Bečeja.
(SEEcult.org)
