Tanjug prestaje da javlja
Novinska agencija Tanjug zvanično prestaje da postoji posle 72 godine, na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, jer ni nakon dva pokušaja nije uspela prodaja te državne medijske kuće koja je osnovana kao Telegrafska agencija Nove Jugoslavije.
Vlada Srbije donela je Odluku o pravnim posledicama prestanka rada Javnog preduzeća Tanjug na osnovu člana 146. Zakona o javnom informisanju i medijima, kojim je predviđeno da Zakon o JP Novinskoj agenciji Tanjug prestaje da važi datumom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, odnosno najkasnije 31. oktobra 2015. godine, saopštilo je 4. novembra Ministarstvo kulture i informisanja.
Tokom prethodnih meseci Agencija za privatizaciju organizovala je dva javna poziva za prodaju Tanjuga, koji su proglašeni neuspešnim, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.
Vladinom odlukom se, između ostalog, predviđa da će svi zaposleni dobiti otpremnine u skladu sa Programom za rešavanje viška zaposlenih u procesu privatizacije, kao i da će im biti plaćeno za rad i angažman u periodu do donošenja vladine Odluke o pravnim posledicama prestanka JP Novinske agencije Tanjug, koja će biti objavljena u “Službenom glasniku”.
Tanjug je objavljivao vesti i proteklih dana, a prema navodima zaposlenih, direktorka Branka Đukić trebalo bi da im 5. novembra, kada se i navršava 72 godine rada te kuće, saopšti detalje o posledicama neuspele prodaje.
Prvobitna procenjena vrednost kapitala Tanjuga bila je oko 760.000 evra, a potom je smanjena za 50 odsto, pa je ta kuća ponuđena u oktobru za oko 380.000 evra, ali ni u drugom pokušaju nije bilo zainteresovanih.
U prodaju i cenu nije bila uključena i zgrada na Obilićevom vencu, koja je u državnom vlasništvu.
Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković odbacio je kao neosnovane navode u pojedinim medijima da je Tanjug ugašen da bi počela da radi nova agencija pri Vladi Srbije. Mirković je rekao da je zakonski definisano da država izlazi iz vlasništva u medijima, te da bi suprotno moglo da bude samo ako bi se Zakon o javnom informisanju i medijima promenio, a to nije u planu.
Mirković je rekao za B92 i da su za tržište Srbije dovoljne dve privatne novinske agencije, FoNet i Beta.
Agencije FoNet i Beta su i pokrenuli početkom 90-ih godina novinari i urednici koji su radili u Tanjugu, nezadovoljni uređivačkom politikom. Tanjug je, kao i ostali državni mediji, napravio drastičan uredjivački zaokret u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine, nakon demonstracija u Beogradu koje su dovele do smene režima Slobodana Miloševića.
Tek kada je Tanjug javio te noći da se građanima okupljenim ispred Skupštine Beograda obratio “izabrani predsednik” Srbije Vojislav Koštunica bilo je jasno da Milošević odlazi i da će priznati rezultate izbora na kojima je izgubio.
Tanjug je, kako je naveo na svom sajtu, godišnje emitovao oko 130.000 informacija, 36.000 video izveštaja, 350.000 fotografija, 2.100 vesti na engleskom i 12.500 tonskih izveštaja.
Tanjug je bio finansiran od države, a poslovao je i tržišno.
Osnovan 5. novembra 1943. godine na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu, Tanjug raspolaže arhivom od 3,5 miliona negativa, odnosno fotografija značajnijih događaja u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i svetu od Drugog svetskog rata do danas.
(SEEcult.org)
