Između nevinosti i zla
Izložba austrijskog-irskog umetnika Gotfrida Helnvajna (Gottfried Helnwein), koji uznemirujućim slikama sa motivima dece ukazuje na korene zla u čovečanstvu, otvorena je 6. novembra u Legatu Čolaković i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu u prisustvu mnogobrojne publike, umetnika i ličnosti iz kulturnog i javnog života.
Helnvajn je na otvaranju izložbe “Između nevinosti i zla” u Legatu Čolaković rekao da je prvobitno bilo zamišljeno da postavka bude u zgradi MSUB na Ušću, ali pošto njena rekonstrukcija nije završena, sada mu je drago što su njegovi radovi predstavljeni u dva prostora.
Navodeći da mu je veliko zadovoljstvo što je u Beogradu, Helnvajn je rekao i da je priprema postavke bila veliki izazov i posebno iskustvo, a pohvalio je tim MSUB-a zbog profesionalizma i posvećenosti.
Izložbu je otvorio državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković koji je izrazio nadu da će sledeća tako velika izložba biti priređena 2016. godine u zgradi MSUB-a na Ušću, nakon završetka rekonstrukcije koja je nedavno ponovo odložena.
Helnvajn i v.d. direktor MSUB Slobodan Nakarada
Na izložbi “Između nevinosti i zla” predstavljena su 33 umetnička rada velikih formata iz različitih faza Helnvajnovog stvaralaštva, koje je obeleženo realizmom i hiperrealizmom.
U Legatu Čolakovića izloženo je 17 slika iz više ciklusa (Bogojavljanje, Žamor nevinih, Užasi rata...), dok su u Salonu MSUB većinom autoportreti, kao i fotografije iz ciklusa nastalih u saradnji s muzičarom Merilinom Mensonom.
Helnvajn je kroz umetničku karijeru pre svega izrazio kritiku i bunt protiv ratnih strahota i politike nacionalsocijalizma. Budući da je detinjstvo proveo u postnacističkom Beču, u kojem se o temama zločina nije govorilo, počeo je da izučava istoriju fenomena svireposti i nasilja nad bespomoćnim i nevinim ljudima, uglavnom koristeći motiv deteta.
Slikajući decu na uznemirujući način, ali i u njihovoj neprikosnovenoj lepoti, Helnvajn ih predstavlja istovremeno kao simbole nevinosti i zla.
Pored predstava dece, koje dominiraju u njegovom slikarstvu, te kritičko-istorijskih tema i motiva iz stripa, poput slike Hitlera i Mikija Mausa, Helnvajn je radio i cikluse fotografskih autoportreta na kojima, prikazujući kako sebi nanosi bol, referiše na ranjivu i represiji izloženu egzistenciju savremenog čoveka.
Helnvajn (1948) se bavi slikarstvom, fotografijom, instalacijom i performansom, a živi i radi na relaciji Irska-SAD (Los Anđeles).
Njegovu retrospektivu u Muzeju Albertina u Beču posetilo je krajem 2013. godine 250.000 ljudi, što je čini najposećenijom izložbom jednog živog umetnika u celokupnoj istoriji tog muzeja.
Pored Albertine, Helnvajn je imao samostalne izložbe u Muzeju moderne umetnosti u Strazburu, Jelisejskom muzeju u Lozani, Ruskom državnom muzeju u Sankt Peterburgu, Kalifornijskoj palati Legije časti u San Francisku, Zemaljskom muzeju Rajnske oblasti u Bonu, kao i mnogim drugim galerijama i muzejima, a učestvovao je i u brojnim grupnim izložbama širom sveta. Poznat je i po radovima za scenu i kostimima za pozorište, balet i operu.
Foto objektivom ovekovečio je i brojne poznate ličnosti iz sveta šou-biznisa, umetnosti, filma i muzike u seriji fotografija “Lica” (Muhamed Ali, Čarls Bukovski, Vilijam Barouz, Arnold Švarceneger, Majkl Džekson, Norman Mejler, Arno Breker, Leni Rifenštal i druge svetske poznate ličnosti, kao i članove bendova Ramštajn, Rolingstons…).
Izložba u Legatu Čolaković i Salonu MSUB, čija je kustoskinja Mišela Blanuša, biće otvorena do 18. januara 2016.
Izložba je organizovana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Ambasade Austrije u Srbiji, Austrijskog kulturnog foruma i Uniqa osiguranja.
SEEcult.org)