Bogat program 26. Palića, Kljakoviću nagrada Lifka
Festival evropskog filma (FEF) Palić otvoriće 20. jula film “Bol i slava” Pedra Almodovara, koji je van konkurencije, a do 26. jula u takmičarskim i drugim programskim celinama na Paliću i u Subotici biće prikazano više od 130 dugometražnih i kratkih igranih i dokumentarnih filmova.
Za zatvaranje 26. FEF-a odabran je “Mladi Ahmed” braće Darden, takođe van konkurencije, najavljeno je 25. juna na konferenciji za novinare u Kombank dvorani u Beogradu.
U organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, 26. Palićki festival imaće 15 različitih selekcija i programskih celina, od kojih su dve nove - Evropski dokumentarni film i Evropski klasici.
Navodeći da će na 26. FEF-u učestvovati oko 80 igranih i značajan broj kratkometražnih filmova, programski direktor Miroslav Mogorović podsetio je da je film čuvenog španskog reditelja Almodovara “Bol i slava”, koji je odabran za otvaranje na Letnjoj pozornici na Paliću, premijerno prikazan nedavno u Kanu, gde je Antonio Banderas osvojio nagradu za najbolju mušku ulogu. Za “Mladog Ahmeda”, takođe prikazanog u trci za Zlatnu palmu u Kanu, proslavljeni belgijski reditelji Žan-Pjer i Luk Darden dobili su nagradu za najbolju režiju.
Glavni takmičarski program, u selekciji Nenada Dukića, kao i takmičarski program Paralele i sudari (s filmovima iz istočne Evrope), u selekciji britanskog filmskog kritičara Nila Janga, biće objavljeni naknadno.
Letnja pozornica, Palić, arhivska fotografija
Program Novi evropski dokumentarni film predstavlja proširenje dosadašnjeg Eko Doksa, koji ostaje na programu, a za obe selekcije zadužen je Igor Toholj. FEF time želi da se pridruži velikom broju festivala koji imaju posebne programe posvećene dokumentarnom filmu, rekao je Mogorović.
Program Mladi duh Evrope, sa kratkim i eksperimentalnim formama, u okviru kojeg će biti dodeljena nagrada “Underground Spirit”, izabrao je Nil Jang.
Tradicionalni programi Novi mađarski film i Fokus, koji je ove godine usmeren na grčku kinematografiju, realizuju se u saradnji s filmskim centrima tih zemalja, a program Best of Europe u saradnji sa Evropskom filmskom akademijom.
Ciklus Velikani evropske kinematografije posvećen je najnovijim filmovima majstora sedme umetnosti starog kontinenta.
Dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” koju FEF dodeljuje za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji među domaćim stvaraocima je scenograf Miljen Kljaković Kreka, saopštio je direktor Palićkog festivala Radoslav Zelenović, dodajući da će narednih dana biti objavljeno i ime inostranog dobitnika.
Miljen Kljaković Kreka je jedan od najcenjenijih evropskih scenografa. Dobio je francusku nagradu Cezar, kao i Evropsku filmsku nagradu za “Delikatesnu radnju” (1991) Marka Karoa i Žan Pjer Ženea. Za film iranskog reditelja Madžida Madžidija o Muhamedu usred pustinje napravio je Meku i Medinu, istakao je Zelenović. U domaćoj kinematografiji Kljaković je ostavio veliki trag scenografijama u filmovima “Specijalno vaspitanje”, “Miris polјskog cveća”, “Sok od šlјiva”, “Dom za vešanje”, “Andergraund”, “Varljivo leto '68.”, “Sveti Georgije ubiva aždahu” i drugim, istakao je Zelenović i podsetio da su nagradu “Aleksandar Lifka” lično primili na Paliću do sada velikani sedme umetnosti kao što su Ken Louč, Ken Rasel, Jirži Mencl, Nikita Mihalkov, Emir Kusturica, Milena Dravić, Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić…
U čast dobitnika nagrade “Aleksandar Lifka”, tradicionalno će biti priređen omaž - izbor iz stvaralaštva ovogodišnjih laureata.
Podsetivši na početak Palićkog festivala u teško vreme sankcija 1992. godine, te prolazak kroz različite koncepte do 2003. godine - kada je odlučeno da to bude festival evropskog filma, Zelenović je izrazio zadovoljstvo što je publika to prihvatila, a potom je stigla i međunarodna potvrda kada je FEF dobio nagradu EFFE (i Evropske asocijacije festivala) za najbolji evropski umetnički festival u 2017/18. godini.
Kao i prethodnih godina, predfestivalski program 26. FEF-a otvara selekcija Best of Europe 2018, sa filmovima koji su obeležili prethodnu godinu, a pet starijih ostavrenja biće prikazano u programu Klasici na Trgu, u ambijentu bioskopa na otvorenom na Trgu Slobode u Subotici. Tokom FEF-a biće prikazan i izbor filmova sa Festivala Žigmond Vilmoš u Segedinu, kao i selekcija Short matters! koju čine kratki filmovi nominovani za nagradu Evropske filmske akademije. Festival će obeležiti i specijalne projekcije, dok će odabrani naslovi biti prikazani u selekciji Palić u Beogradu u bioskopu Fontana.
Prateći programi obuhvatiće izložbe, promocije knjiga, panel diskusiju, muzički program u bašti bioskopa Abazija koji će obeležiti etno-džez zvuk, kao i brojne radionice i edukativne aktivnosti, najavio je izvršni producent festivala Ilija Tatić.
“Zahvaljujući budžetu koji imamo možemo da realizujemo ono što smo zamislili i da proširimo program”, istakao je Tatić dodajući da je budžet kao i prošle godine oko 25,5 miliona dinara.
“Uz podršku Filmskog centra Srbije nastavljamo sa radionicom kritike gde okupljamo mlade kritičare iz šest zemalja. Nastavljamo i sa master klasom za polaznike filmske škole iz Subotice i Segedina koji će prikazati film koji su prošle godine snimali u sklopu FEF-a. Zanimljivost je da će nam doći gosti iz Šangajske filmske akademije, što će biti prilika da se ljudi različitog filmskog senzibiliteta upoznaju sa evropskom kinematografijom”, izjavio je Tatić.
Prošle godine, jubilarni, 25. Festival evropskog filma Palić završen je pobedničkim filmom Berlinala “Ne dodiruj me” rumunske autorke Adine Pintilije, nakon svečanog uručenja nagrada i još jednog apela za podršku toj manifestaciji koja afirmiše kinematografije zemalja Evrope. Jubilarni Palić zvanično je zatvorila proslavljena glumica i dotadašnja predsednica festivalskog Saveta Mira Banjac, koja je na otvaranju predala dužnost Dušanu Kovačeviću.
Zlatni toranj 25. Palića dodeljen je belgijsko-holandskom filmu “Devojka” Lukasa Donta, koji je proglasila najboljim i publika. Za najbolju režiju nagrađen je Rasmus Kloster Bro za danski film “Krtica”, a specijalno priznanje dobio je španski film “Karmen i Lola” rediteljke Aranče Ečevarije.
(SEEcult.org)
